100 година Прве српске ескадриле са Солунског фронта

Навршио се век од када су, 17. јануара 1918. године, формиране прве српске ескадриле опремљене модерним авионима и попуњене обученим српским кадром, које су учествовале у пробоју Солунског фронта и ослобођењу Отаџбине. С поносом се сећамо тих дана и храбрих српских авијатичара, не дозвољавамо да заборав прекрије те светле тачке наше ваздухопловне историје.

Ради јачања ваздухопловних снага срп­ска вла­да је ја­ну­а­ра 1916. го­ди­не склопи­ла уго­вор са Фран­цу­ском ради опре­мања војске са пет ави­ја­циј­ских ескадри­ла и прате­ћим је­ди­ни­ца­ма. Од­лу­ка је ре­а­ли­зо­ва­на тек када се срп­ска вој­ска пребаци­ла са Кр­фа на по­ло­жа­је код Со­лу­на. Аеро­план­ска еска­дра Српске вој­ске је ба­зи­ра­ла у Ми­кри, где се на­ла­зи­ла глав­на ба­за Аеро­на­у­ти­ке фран­цу­ске ис­точ­не вој­ске.

Три­де­се­тог ма­ја 1916. го­ди­не, фор­ми­ра­на је "Ави­ја­ти­ка фран­цу­ске ис­точ­не вој­ске" (7 еска­дри­ла) и "Ави­ја­ти­ка срп­ске вој­ске", или "Срп­ска ави­ја­ти­ка" - Штаб и пет еска­дри­ла: "МФ 98","МФ 82", "МФ 99", "В 84" и "Н 87". По једна еска­дри­ла би­ла је на­ме­ње­на за по­др­шку сва­ке од три срп­ске ар­ми­је, а две су би­ле ди­рект­но пот­чи­ње­не Врховној ко­ман­ди Срп­ске вој­ске

Штаб срп­ске Аеро­план­ске еска­дре прешао је 18. ју­на 1916. из Со­лу­на у Се­дес, када је срп­ско осо­бље укључено у за­јед­нич­ке срп­ско-фран­цу­ске еска­дри­ле, ближе ли­ни­ји фрон­та и Вер­те­ко­пу, Остро­ву и Гор­го­ну. Крајем ав­гу­ста 1916. године у еска­дри­лама Срп­ске ави­ја­ти­ке у про­се­ку је било по 20 срп­ских офи­ци­ра, под­о­фи­ци­ра и вој­ни­ка, око тре­ћи­не са­ста­ва.

У про­тив­о­фан­зи­ви 12. сеп­тем­бра до 6. но­вем­бра 1916. Срп­ска вој­ска је из­би­ла на Кај­мак­ча­лан и осло­бо­ди­ла Би­тољ. У тим бор­ба­ма ак­тив­но је учество­ва­ла Срп­ска ави­ја­ти­ка и извршила 300 летова. Еска­дри­ле "Ф 82", "Ф 99" и "Н 87" ба­зи­ра­ле су у Вер­те­копу, еска­дри­ла "Ф 84" на аеро­дро­му Ша­мли, а еска­дри­ла "Ф 98" на аеро­дро­му Гор­гон. По на­ре­ђе­њу фран­цу­ске Вр­хов­не ко­ман­де од пр­вог сеп­тем­бра 1916. го­ди­не, из­ме­ње­ни су на­зи­ви свих фран­цу­ских еска­дри­ла, та­ко су еска­дри­ле "Срп­ске ави­ја­ти­ке" до­би­ле на­зи­ве: "Ф 385", "Ф 386", "Ф 388", "Г 389", "В 390", "Н 391" и "В 393".

Аеро­план­ска еска­дра срп­ске вој­ске има­ла је 31. де­цем­бра 1916. го­ди­не 270 вазду­хо­пло­ва­ца, и то: се­дам у Шта­бу, 137 у срп­ско-фран­цу­ским еска­дри­ла­ма и 126 у Аеро­план­ском де­поу. Би­ло је 32 пи­ло­та, 16 из­ви­ђа­ча и 40 ме­ха­ни­ча­ра. Већ су са­зре­ли усло­ви за фор­ми­ра­ње "чи­сто" срп­ске ави­ја­циј­ске је­ди­ни­це. Одлу­ка о то­ме до­не­та је 16. де­цем­бра 1916. го­ди­не. Из еска­дри­ле "Н 387" издво­је­на су три ави­о­на "ње­пор" и ста­вље­на под ко­ман­ду ка­пе­та­на I кла­се Бран­ка Ву­ко­са­вље­ви­ћа, под на­зивом "Ње­пор­ско одеље­ње", а ба­зи­ра­ла је у Вер­те­копу. С про­ле­ћа 1917. го­ди­не по­већан је број ави­о­на и са­став оде­ље­ња.

Мар­та 1917. го­ди­не до­шло је до фор­ма­циј­ских про­ме­на у Срп­ској вој­сци. Због великих гу­би­та­ка и не­мо­гућ­но­сти по­пу­не рас­фор­ми­ра­на је Трећа ар­ми­ја, а ње­не је­ди­ни­це рас­по­ре­ђе­не за по­пу­ну Пр­ве и Дру­ге срп­ске ар­ми­је.

На­ред­бом На­чел­ни­ка Шта­ба Вр­хов­не ко­ман­де Срп­ске вој­ске, при Врховој команди остале су еска­дри­ле Вр­хов­не ко­ман­де број "384" и "387" на аеро­дро­му Вер­те­коп; Пр­вој ар­ми­ји, по­ред еска­дри­ле број "398", ста­вље­на је на рас­по­лагање и еска­дри­ла број "399" до та­да у Тре­ћој ар­ми­ји, и че­ти­ри ави­о­на "њепор" за ло­вач­ку за­шти­ту; Дру­гој ар­ми­ји оста­ла је еска­дри­ла број "382"; "Њепор­ско оде­ље­ње" је и да­ље оста­ло не­по­сред­но пот­чи­ње­но Вр­хов­ној команди.

На Со­лун­ском фрон­ту оба­вљен је нај­ве­ћи део ак­тив­но­сти на опре­ма­њу срп­ског вој­ног ва­зду­хо­плов­ства. То­ком 1917. и 1918. го­ди­не на шко­ло­ва­њу би­ло је више кла­са пи­ло­та, из­ви­ђа­ча и ме­ха­ни­ча­ра. Дру­га кла­са из­ви­ђа­ча, 20 офи­ци­ра, заврши­ла је обу­ку кра­јем ок­то­бра 1917. го­ди­не. Трећа кла­са извиђача, 10 офици­ра, за­вр­ши­ла је шко­ло­ва­ње у но­вем­бру 1917. го­ди­не. По кон­кур­су из мар­та 1917. године упу­ће­на је у Фран­цу­ску Че­твр­та кла­са пилота од 20 пи­то­ма­ца, они по завр­шет­ку пре­о­бу­ке на ави­о­ни­ма "АР 1", рас­по­ре­ђе­ни су у бор­бе­не ескадриле. По­след­ња гру­па пи­то­ма­ца-пи­ло­та ода­бра­на је у ју­ну 1918. го­ди­не, али је њи­хо­ва обу­ка пре­ки­ну­та због сеп­тем­бар­ске офанзиве, а за­вр­ше­на је 1919. у Но­вом Са­ду, по­сле осло­бо­ђе­ња отаџбине.

По­чет­ком 1918. го­ди­не ство­ре­ни су усло­ви за пре­тва­ра­ње ме­шо­ви­тих срп­ско-фран­цу­ских еска­дри­ла у срп­ске је­ди­ни­це. На­чел­ник Шта­ба Вр­хов­не ко­ман­де Срп­ске вој­ске до­нео је 17. ја­ну­а­ра 1918. го­ди­не од­лу­ку "да ко­ман­дант Аеро­план­ске еска­дре, спо­ра­зум­но са ше­фом "Срп­ске ави­ја­ти­ке", на­ше осо­бље по­сте­пе­но при­ку­пи и гру­пи­ше у две ар­миј­ске еска­дри­ле, јед­ну код Пр­ве, а дру­гу код Дру­ге ар­ми­је, да би се што бо­ље омо­гући­ло командо­ва­ње, упо­тре­ба и снаб­де­ва­ње".

Аеро­план­ска еска­дра од­мах је при­сту­пи­ла ре­а­ли­за­ци­ји овог на­ре­ђе­ња, па је срп­ско-фран­цу­ска еска­дри­ла "АР 521", ко­ја је та­да би­ла у Вер­те­ко­пу, до­би­ла на­зив Пр­ва срп­ска еска­дри­ла. За ко­ман­ди­ра еска­дри­ле по­ста­вљен је капетан I класе Бран­ко Ву­ко­са­вље­вић. При­ли­ком фор­ми­рања Пр­ва срп­ска еска­дри­ла има­ла је: 12 ави­о­на ти­па "АР 1" и три лов­ца ти­па "ње­пор XXIV". Пот­пу­но опе­ра­тив­на по­ста­ла је апри­ла 1918. го­ди­не.

Од срп­ско-фран­цу­ске еска­дри­ле "525" осно­ва­на је то­ком ма­ја и ју­на ме­се­ца 1918. го­ди­не и Друга срп­ска еска­дри­ла, при Пр­вој срп­ској ар­ми­ји, на аеро­дро­му Вер­бе­на. Коман­дир је био ка­пе­тан Дра­ги­ша Ву­јић. Ова еска­дри­ла по­ста­ла је опе­ративна по­чет­ком ју­ла 1918. го­ди­не. Пр­вог ма­ја 1918. го­ди­не, срп­ска Аеропланска еска­дра има­ла је у свом са­ста­ву: 62 офи­ци­ра, 53 под­о­фи­ци­ра, 30 ме­ха­ни­ча­ра и 337 ка­пла­ра и ре­до­ва, укуп­но 482 чо­ве­ка.

У окви­ру при­пре­ма за про­бој Со­лун­ског фрон­та, у ав­гу­сту ме­се­цу 1918. го­ди­не, сна­ге Пр­ве и Дру­ге срп­ске еска­дри­ле гру­пи­са­не су у јед­ну фор­ма­ци­ју ја­чи­не 40 ави­о­на. До­би­јен је зна­тан број мо­дер­них бом­бар­де­ра и из­ви­ђа­ча.

У про­бо­ју Со­лун­ског фрон­та ави­ја­ци­ја је из­вр­ша­ва­ла за­дат­ке: даљњег из­ви­ђа­ња, фо­то­гра­фи­са­ња и бом­бар­до­ва­ња не­при­ја­те­ље­вих обје­ка­та. Ло­вач­ка ави­ја­ци­ја је обез­бе­ђи­ва­ла деј­ства из­ви­ђач­ке и бом­бар­дер­ске ави­ја­ци­је, и вр­ши­ла за­шти­ту срп­ских сна­га. У  бор­ба­ма у ваздуху обо­ре­но је 30 не­мач­ких и бу­гар­ских ави­о­на, а  српска про­тив­а­ви­он­ска ар­ти­ље­ри­ја обо­ри­ла је пет.

По­сле осло­бо­ђе­ња Ско­пља, пр­вих да­на ок­то­бра 1918. го­ди­не, све бор­бе­не еска­дри­ле и слу­жбе "Срп­ске ави­ја­ти­ке", срп­ска Аеро­план­ска еска­дра и Аеро­план­ски де­по, с Аеро­план­ским пар­ком, при­ку­пи­ли су се у том гра­ду. Ти­ме је омо­гуће­на бо­ља и ефи­ка­сни­ја упо­тре­ба ави­ја­ци­је у бор­бе­ним деј­стви­ма.

Пр­ви ави­о­ни "Срп­ске ави­ја­ти­ке" пре­ле­те­ли су у Ниш 20. ок­то­бра 1918. го­ди­не. Кра­јем но­вем­бра и по­чет­ком де­цем­бра 1918. го­ди­не срп­ски ва­зду­хо­плов­ци су до­ле­те­ли у Но­ви Сад. Срп­ско ва­зду­хо­плов­ство из­врши­ло је у бор­ба­ма на Со­лун­ском фрон­ту, и у то­ку про­тив­о­фан­зи­ве и за осло­бо­ђе­ња Отаџ­би­не 3.000 ле­то­ва и да­ло ве­ли­ки до­при­нос по­бе­ди. Сте­че­на су дра­го­це­на ис­ку­ства и уда­ре­ни те­ме­љи да­љем раз­во­ју ва­зду­хо­плов­ства.

У бал­кан­ским и свет­ском ра­ту, срп­ско ва­зду­хо­плов­ство је ко­ри­сти­ло четири бало­на, 180 ави­о­на 36 ти­по­ва и мо­де­ла, ве­ћи­ном до­би­је­них од са­ве­зни­ка, а четири су за­ро­бље­на од не­при­ја­те­ља.

Хвала српским авијатичарима са Солунског фронта из првих српских ескадрила за огроман допринос ослобођењу Отаџбине! Вечна им слава!

Златомир Грујић