Рођен је 8. јуна 1925. године у селу Каменица код Ниша. Основну школу је похађао у родном месту, а након седмог разреда гимназије, 1944. године, ступа у партизанске редове. Касније, 1950. године завршава ВВА, 1956. године Апликациону школу у Пули, а 1961. године Вишу Ваздухопловну Војну Академију.
За време и након Другог светског рата, обављао је низ важних војних и политичких дужности у јединицама НОВ и КНОЈ. Након завршетка ВВА и преобуке за Ил-2 у Титограду, бива распоређен у Лесковац, а потом у Ниш, где обавља дужност командира одељења и заменика командира ескадриле, као и секретара партијске организације пука. 1952. године, са комндантом 81. јуришног пука, мајором Светоликом Муждеком, прима ратну пуковску заставу од маршала Тита. До одласка у Апликациону школу обавља дужност начелника ЛО и пробног пилота у пуку. Након завршетка ВВВА, бива постављен на дужност Начелника штаба 103. извиђачког пука у Тузли, а онда 1962. године и Команданта хеликоптерског пука у Нишу. Две године касније добија прекоманду у Мостар, где обавља дужност Начелника штаба пука за подршку РМ и заступа Команданта пука. Одатле одлази у Задар где постаје Начелник Катедре РВ и ПВО на ВВА. Ту остаје до 1973. године, када се опет враћа у Ниш и до пензионисања врши дужност Начелника за садејство авијације са КОВ. Пензионисан је у чину пуковника авијације 1978. године.
Током богате летачке каријере, летео је на: АЕРО 2Ц, АЕРО 2Д, АЕРО 3, УТ-2, КУРИР, Ил-2, Ф-47, Г-4, ТВ-2, Ми-4, С-55, ХТ-41. Пред крај војне службе, а и након пензионисања предавао је РВ и ПВО и РМ у ШРО у Призрену, а на ЕТФ НУ, предавао је ОНО и ДСЗ и уједно био Управник ОНО и ДСЗ НУ, све до 1982. године. Поседује и дозволу професионалног пилота хеликоптера.
Током службе, више пута је одликован, похваљиван и награђиван.
Живи у Нишу.