Милић Момчило

milicmomcilo_zps5ae0dec6Рођен је 1934. године у селу Белошевац, општина Љиг. Основно образовање и пет разреда тадашње гимназије је завршио у Љигу. Након тога уписује и успешно завршава Ваздухопловно техничку војну школу у Рајловцу као најбољи у класи, и тако стиче звање "Титов питомац". Као најбољи бира место службовања у Транспортном пуку у Земуну где за почетак бива ангажован на пословима земаљског одржавања летелица. Потом му је одобрено школовање за летача техничара, које са успехом завршава. Као летач, остварио је преко 200 сати налета на авионима Јункерс Ју-52 и ДЦ-3. У међувремену, ради и на свом личном образовању, тако да у земунској Гимназији завршава и Велику матуру. Године 1960., војска расписује конкурс за упућивање на студије војних лица, а за потребе војске, из више области науке и технике. Између машинства, електротехнике, медицине, стоматологије, одлучује се за стоматологију, конкурише и бива примљен на Стоматолошки факултет Универзитета у Београду, који завршава у року са средњом оценом 8.50. Прво место службовања дипломираног доктора стоматологије је био аеродром Бихаћ, где га је Команда РВ и ПВО упутила са задатком да оформи стоматолошку амбуланту на тек отвореном аеродрому, што он успешно и чини. Половином 1969. године, због породичних разлога прелази у Гардијски пук у гарнизон Ваљево. Због успешног извршавања поверених му задатака, Команда Прве армије га 1971. године поставља за Начелника санитета војног округа Ваљево, на којој дужности остаје (поред дужности стоматолога) до 1975. године, када бива прекомандован у Београд, у Гарнизону амбуланту Топчидер у склопу Команде гардијске дивизије. На том месту остаје до формирања ВМЦ Нови Београд, где долази на дужност Начелника одељења за болести уста и зуба (Орална хирургија и Стоматолошка рендгенологија, укупно 25 тимова стоматолога и стоматолошких техничара којима руководи). Након оснивања Одељења за имплантологију и хируршку протетику Клинике за максилофацијалну хирургију ВМА, бива постављен за заменика Начелника одељења, а убрзо постаје и Начелник одељења. На тој дужности остаје до пензионисања, када по сопственом пристанку, а ради потреба ВМА и ратних дешавања на нашим просторима која су ангажовала све ресурсе Клинике за максилофацијалну хирургију, Персоналана управа доноси наредбу о продужавању активне војне службе за још 18 месеци, као врхунском стручњаку.

Пензионисан је у чину пуковника медицинске службе 31. децембра 1994. године. За свој рад је више пута похваљиван и награђиван, а одликован је и Медаљом за војничке заслуге, Орденом за војничке заслуге са сребрним мачевима, Орденом народне армије са сребрном звездом и Орденом заслуга за народ са сребрном звездом.

Са породицом живи у Београду.

Оставите одговор