Рођен је 1. јула 1930. године у селу Ресник код Вучитрна, од оца Драгише и мајке Јелице. Потиче из службеничко-сељачке породице. Основну школу је завршио у селима Врница и Дрваре у родном крају на Космету. Пет разреда гимназије је завршио у Приштини, а након тога, три разреда и матуру у Косовској Митровици. Као средњошколац, био је активан у више техничких и секција културно-забавног карактера. Нарочито се истицао радом у падобранској и авиомоделарској секцији, а као средњошколац је на Газиместану обавио и први падобрански скок 1953. године из авиона По-2. Љубав према летењу и пилотском позиву је остварио у Савезној пилотској школи у Руми, на авиону Тројка, након које је као пилот „А“ класе, наставио школовање на ВВА.
Као средњошколац учествовао је на три ОРА са којих је понео у сећању дивне тренутке топлог људског односа према раду и другарству, што ће га касније пратити и у животу и раду са људима.
Доласком на ВВА 1953. године, са врло добрим успехом је савладао предмете теоријске наставе и припремио се за летачку обуку. Током школовања, бавио се писањем поезије и прозе, што ради и до данашњих дана.
Почетну летачку обуку у Титограду на авиону Аеро-2 је завршио са одличним успехом, а прелазну на 213 у Мостару са врло добрим успехом. Борбену обуку на авионима Јак-3 и УЈак-9 у Пули, завршио је са одличним успехом. У чин потпоручника авијације је произведен 1. октобра 1956. године у Пули, када је добио летачко звање пилота III класе.
Током летачке службе, летео је на авионима: Тројка, Аеро-2, 213, УЈак-9, Јак-3 и С-49.
У току службе, завршио је Високу војно политичку школу са одличним успехом(средња оцена 8,98), као и неколико курсева (Курс за рад на радарима и средствима везе, Курс за МПВ, Курс за официра за физичку обуку у јединици, Курс официра за навођење, Курс енглеског језика-почетни, Курс руског језика-почетни и средњи, као и припремни курс енглеског језика на ВВА(средњи и виши), јер је био одређен за предавача на катедри Навигације на ВВА Либије, али због промена на међудржавном нивоу које су се тада десиле, није отишао тамо
Током службе, полагао је испите за чин капетана и мајора. Завршио је и Новинарску школу при Институту за југословенско новинарство у Београду, на коју ју упућен од стране Команде РВ и ПВО, а на предлог редакције листа „Крила армије“. Школу је завршио са одличним успехом, а након завршетка школе, постао је стални дописник листа "Крила армије". Поред поменутог, сарађивао је и са листовима „Фронт“, „Народна армија“, „За домовину“, „Аеросвет“, „Задарске новине“, „Борба“, и други. Запажене су му биле репортаже са вежби, логоровања, као и написи из живота и рада у јединицама од културно-забавног живота, па до партијско-политичких тема.
Посебну љубав гаји према путовањима. Обишао је већи број места у Југославији. На његовом списку се налази више стотина места, које је са љубављу посетио, од којих нека и више пута, уживајући у њиховој лепоти, чарима и историјским споменицима. Пропутовао је и више страних земаља. Немирног авантуристичког духа, путовао је у више земаља света, богатих огромним наслеђем историје. Неке од њих и више пута... Посетио је Кину, Индију, Јапан, Тајланд, Филипине, Хонг Конг, СССР, односно Русију до Хабаровска, уживајући тако у лепотама Сибира и тајге, те великих река Оба, Јенисеја, Амура, Лене и Бајкалског језера, тог Божијег ока на земљи. У његовом итинереру, нису заобиђени ни Италија, Грчка, Аустрија, Тунис, Немачка, Швајцарска, Мађарска, Чехословачка, Румунија и многе друге.
Као гимназијалац, имао је жељу да уколико не успе да се упише на ВВА, школовање настави на Правном факултету. Ту жељу је донекле и испунио, јер је уз одобрење Команде РВ и ПВО, ванредно уписао студије на Правном факултету Свеучилишта у Загребу, где је тада био на служби. Завршио је две године (четири семестра), али обавезе и честе прекоманде су га онемогућиле да поред звања пилота, стекне и звање правника.
Током службовања, обављао је дужност пилота, командира самосталног вода, официра за навођење, командира самосталне радарске чете, референта МПВ у пуку ВОЈИН, помоћника начелника Високе војнополотичке школе за штабне послове.
Службовао је у гарнизоника Загреб, Сомбор, Задар, Титоград, Суботица и Београд.
За свој рад је више пута похваљиван и награђиван
Пензионисан је у чину потпуковника авијације 1. јануара 1992. године.
Преминуо је 23. октобра 2015. године.
Живео је у Борчи код Београда. Иза њега су остали супруга, два сина и четворо унучади.