На дан трагичне погибије нашег првог војног пилота и овог 20. марта смо се окупили пред његовом вечном кућом.Делегација Завичајног удружења из његове родне Влакче, представници Команде РВ и ПВО, 204. ваздухопловне бригаде, Удружења пилота "Курјаци са Ушћа", те представници нашег УПВЛПС, окупили смо се у 11 сати да одамо пошту нашем првом пилоту и нашој првој ваздухопловној жртви.Војни свештеник 204. ваздухопловне бригаде капетан Предраг Докић је одслужио помен, а онда су делегације положиле венце на Михаилов гроб.Окупљенима се испред делегације Михаилових земљака из Влакче обратио Александар Јовановић који нас је упознао са активностима, иницијативама и плановима Завичајног удружења.Као најважнији задатак истакао је подизање монументалног спомен обележја у Влакчи за које је већ одабрано идејно решење, те се чека на добијање неопходних дозвола како би се приступило спровођењу те активности.Такође, постоје идеје које би се морале реализовати у будућности уз учешће и сарадњу како ваздухопловних удружења, тако и Команде РВ и ПВО и Војске Србије.То су иницијатива за додељивање одговарајућег ордена Михаилу Петровићу, додела припадајућег летачког знака и признавање указа о унапређењу које је донето баш на дан када је погинуо, а касније из тог разлога повучено.Остаје нам да помогнемо Михаиловим Влакчанима да се ове идеје спроведу у дело.Ми­хаило Пе­тро­вић је пр­ви српски шко­ло­ва­ни пи­лот ави­о­на. За­вр­шио је француску пи­лот­ску шко­лу "Фар­ман". Ње­го­ва пи­лот­ска ди­пло­ма ФАИ (Међуна­род­не ва­зду­хо­плов­не фе­де­ра­ци­је) но­си број 979 од ју­на 1912. године, а код нас број је­дан.По­ги­нуо је из­вр­ша­ва­ју­ћи бор­бе­ни за­да­так 20. марта 1913. године. Јак удар ве­тра пре­вр­нуо је ње­гов ави­он, ре­мен ко­ји­ма је био ве­зан за се­ди­ште је пукао и он је бес­по­мо­ћан ис­пао из ави­о­на.У једном заокрету авион се преврнуо и, на ужас десетине очевидаца, Михаило је испао из авиона. Пао је у близини летилишта, авион недалеко од свог пилота. Висиномер је показивао 1.234 метара. Казаљка на ручном сату зауставила се на 9.45 часова. Тако је први српски пилот постао и прва жртва српског војног ваздухопловства, а други у свету.

Остале су вечно записане његове речи: „Часно је за отаџбину мрети!“ – који је само дан пре погибије казао брату Живану.

Милан РАКИЋ

Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије-УПВЛПС, у сарадњи са Командом РВ и ПВО и Завичајним удружењем "Михаило Петровић" из Влакче ће као и до сада, на дан погибије наредника Михаила Петровића изаћи пред вечну кућу нашег првог војног пилота.

Окупљање је испред главног улаза на Ново гробље у Београду, недеља, 20. март 2022. године у 10:45 сати.

БЛИСКИ СУСРЕТ СА АДРЕНАЛИНОМ

Припадница 714. противоклопне хеликоптерске ескадриле 98. ваздухопловне бригаде корача путем којим до сада није ниједна жена подофицир у Војсци Србије. Остварењем својих снова несвесно креира нову реалност и утабава стазе будућим дамама у овом позиву, којих ће засигурно бити.Наша екипа упутила се у Краљево, на Војни аеродром „Морава” с циљем да донесе необичну причу о Емилији Недовић, првој жени подофициру летачу, која је успела да за непуних годину и по дана, откако је започела курс за подофицире у РВ и ПВО, заузме место у кокпиту хеликоптера вишеструке намене, популарној „газели”.

Дочекала нас је за тренажером, где се обучава за гађање ракетом „маљутка”. То је наредни корак у њеном професионалном усавршавању – обука за стрелца. Све говори да се неће ни на томе зауставити. Војска заиста нуди прилике младим људима да свој живот промене из корена, каже нам гласом коме се верује. Родом је из Краљева, а одрасла је и живи у непосредној близини аеродрома, „на само десет километара”, у Мрчајевцима.

Након завршетка средње саобраћајне школе размишљала сам о даљим корацима у свом животу и будућој професији. Када се у средствима информисања, у јуну 2020. године, појавио конкурс за пријем цивилних лица у РВ и ПВО у својству подофицира, нисам имала дилему да ли треба да се упустим у овај изазов – каже храбра девојка и додаје да је веома важна била и снажна подршка оца, који је такође војно лице.Емилија, која је обуку започела крајем 2020. и успешно је завршила 28. маја прошле године, данас је сигурна да није погрешила у свом избору и срећна је јер ради посао који искрено воли и коме приступа с пуном одговорношћу.

Летим на хеликоптеру „гама”, на коме сам реализовала и свој први лет 6. децембра 2021. године. И даље ме држи невероватан осећај који сам тада први пут доживела. У међувремену било је још неколико летова и, иако сам тек на почетку, мислим да је сваки лет другачији. Свима је занимљиво то што највећу дозу адреналина осетим тек након лета, кад прође – каже нам Емилија и додаје да је срећна јер ужива поштовање својих мушких колега, као и да се осећа апсолутно равноправно међу њима. С обзиром на то да је на формацијском месту „техничар за ваздухоплов – летач”, њен посао подразумева и механичко одржавање ваздухоплова у првом степену.

То су претполетни, међулетни и послелетни прегледи. А током техничког дана, када нема летова, ради се преглед летелице према свима специјалностима, као и одржавање, чишћење и подмазивање склопова. Емилија нам објашњава да, иако је пилот вођа посаде, летач активно учествује у лету пратећи навигацију и карту, а да њу жеља за професионалним усавршавањем и напредовањем води и на следећи корак личног развоја, обуку за летача-стрелца, где тренутно завршава земаљску припрему, након које следи обука у ваздуху, чиме ће постати и први летач-стрелац међу женама подофицирима.

Говорећи о Емилији, њен наставник капетан Бојан Татић истиче да је на тренажеру за стрелца изузетна, као и да су пред њом кораци којима ће „достићи истинске висине”.

Она то дефинитивно може. Усавршавање подразумева обуку за руски језик, а онда и за велики хеликоптер Ми-35, што је и њен лични циљ – каже капетан Татић и додаје да је велика храброст да девојка изабере да се бави, како се обично мисли, мушким послом.Кад се неко пријави да буде летач на хеликоптеру, притом је прва међу женама до сад, јасно је да је храбра и жељна изазова, и да жели да достигне највише домете. То је заиста вредно поштовања, а ја сам, већ када сам је први пут видео, схватио да заслужује пуну пажњу и посвећеност како би „добила крила” и била на месту на коме заслужује да буде.

УСКОРО ПРВА КОМПЛЕТНО ЖЕНСКА ПОСАДА 

Посебан куриозитет је то што ће Војска Србије у блиској будућности имати и прву комплетно женску летачку посаду у „газели”, коју ће, осим летача водника Емилије Недовић, чинити и пилот потпоручник Тијана Миленковић, која је тренутно на обуци за руски језик, након чега је очекује и преобука за нови хеликоптер Ми-35.

У години за нама 714. противоклопна хеликоптерска ескадрила реализовала је 12 различитих курсева, како летачких, тако и логистичких. Међу њима је и обука генерације новопридошлих подофицира, из које је и Емилија, која је уједно и прва генерација подофицира која је дошла из цивилства. Таленат сасвим извесно помера границе и стереотипе, и важно је да млади људи знају да је то правило и у Војсци Србије.|

Никола СТАРЧЕВИЋ

Фото: Горан Станковић