Пет деценија од завршетка XVIII класе ВВА

-XVIII КЛАСА ПРВА И НЕПОНОВЉИВА-

Првa, јер је у своје редове поред примљених средњошколаца из грађанства (17), у свoје редове примила и свршене ученике–питомце из Прве класе Припремне школе ВВА из Мостара (92).

Непоновљива, јер је на свом путу до остваривања животног циља – пилота РВ и ПВО била прва и једнствена, што се потврдило и при овом сусрету на педесет година од њеног завршетка.

Пре педесет година, 31. августа 1966. године, на аеродрому Земуник код Задра, у чин потпоручника авијације–пилота, рода везе и метеослужбе, Указом број 42., промовисана је XVIII класа ВВА.18Свечани строј на стајанци аеродрома Земуник

У свечаном строју постројеном на стајанци испред летелица на којима су дотадашњи питомци обављали летачку обуку, од 86 потпоручника који су завршили ВВА, летачки знак и звање потпоручника авијације – пилота, добило је њих 73, док је 12 потпоручника промовисано у официре везе, а један у официра метеоролошке службе – синоптичара. 

Можемо се похвалити да смо имали класића на највишој дужности у РВ и ПВО, команданта генерал пуковника Љубишу Величковића. Неки су били на високим дужностима у ГШ ЈНА, КРВ и ПВО, Ко РВ и ПВО; неки од нас су били команданти ескадрила, пукова, бригада... Двадесет двојица од 73 пилота су носиоци „Златног летачког знака“ и звања „Инструктора летења“.

У цивилној авијацији је било 13 класића и сви су достигли висока звања, а највише је догурао Велибор Петровски. (био капетан посаде авиона председника државе Мали; и данас је активан )

Класа је изнедрила и двојицу доктора наука (Мирослав Хаџић–политичких и Берислав Грозданић–техничких), а факултетске дипломе у цивилству стекла су још тројица класића (Милан Лелас Чувић, Ивица Дујић и Стјепан Булић).

185Припадници и чланови породица XVIII класе испред „Старе Капетаније“

На прозивци после педесет година од завршетка ВВА, од 51 пензионера – класића, скупу је присуствовало 37 класића, од чега 12 са супругама, а двојица у пратњи чланова породице. Приврженост класи својим доласком показали су:

- Шест супруга погинулих и уммрлих класића, - Једанаест чланова породица погинулих и умрлих класића, и - Четворица класићаа који су напустили школовање.

Укупно је на прослави присуствовало 74-оро званица. Прослави није присуствовало свега 14 класића од чега више од половине са оправданим разлогом-болест, а оно мало преосталих из непознатих разлога.

Окупљање и прослава је уприличена у Земуну у ресторану „Стара Капетанија“, на Дунавском кеју 31. августа 2016. године.

Окупљање у оволиком броју још једном је потврдило да сколпљена другарства пре 55 година у Мостару и 50 година у Земунику, још трају без обзира на сва дешавања у блиској прошлости.

Између јубиларних годишњица, класићи се окупљају и на годишњем, а ови у Београду и на месечном нивоу (сваки први уторак у месецу од 18:00 часова, у Дому Ваздухопловства-па ко воли нек изволи).

У име XVIII класе, Фрањо Фабијанец

Оставите одговор