У Београду је након болести преминуо дугогодишњи члан нашег Удружења, пилот Љубомир Павић.
Љубомир је рођен 14. јула 1926. године у селу Трњане код Алексинца од оца Илије и мајке Ранђе. Основну школу је завршио у родном селу, а нижу гимназију у Алексинцу. Учесник је НОБ-а од 1943. године. Као делегат је био учесник на Првом конгресу омладине Србије, одмах по ослобођењу Београда. Крајем године је предложен за школовање за пилота у СССР-у. Почетком априла одлази у Совјетски Савез у град Чкалов (данашњи Оренбург), где се школовао за пилота на јуришном авиону Ил-2. Почетну обуку је завршио на УТ-2 са одличним успехом, а касније је на Штурмовику Ил-2 завршио основну, а затим и борбену обуку, такође са одличним успехом и као трећи у класи од 95 питомаца. По завршеном школовању, крајем 1947. године враћа се у СФРЈ и по потреби Команде РВ и ПВО, са групом од 40 пилота одлази у Сомбор на преобуку за Петљаков Пе-2.
Већ почетком 1949. године постављен је за командира извиђачког одељења у пуку. У септембру 1949. године учествује на маневру свих родова војске одржаном у Шумадији. Тада води једно авио-одељење бомбардера-извиђача црвеног и успешно врши извиђање и снимање земаљских циљева плавог. По успешно изведеном маневру, одржана је заједничка парада свих родова војске уз учешће две непотпуне дивизије авијације. За вође ешелона, одређено је Љубомирово одељење, и он је као командир одељења, водио формацију од преко 100 летелица различитих типова. Крајем 1949. године, његова 32. авијацијска дивизија се због Резолуције ИБ сели из Сомбора у Загреб, а један део и у Задар. Летео је на разним типовима школских и борбених авиона и био је на разним командним и штабним дужностима. У јесен 1953. године, за време Тршћанске кризе, учествовао је са авионом Москито МК-38 на извиђању и снимању земаљских трупа и аеродрома у северном делу Италије. Летео је као пробни пилот на авионима Москито након генералне ревизије.
Почетком 1965. године одлази у пензију и почиње да лети на пословној авијацији СИВ-а, за превоз државних и републичких функционера. У авио служби је обављао послове шефа пилота и инструктора. Поседовао је дозволу саобраћајног пилота највише категорије на дугим линијама. Имао је овлашћење од стране СУЦВП-а за проверу пилота пословне авијације из свих република, као и за продужење дозволе пилота, те за добијање више категорије. Од стране исте институције, био је овлашћени члан комисије за испитивање удеса.
Године 1985., по сопственој жељи, претходно продуживши важење летачке дозволе, а након 40 година активног летења, раскинуо је радни однос у Авио служби Савезних органа.
Са породицом је живео Београду. Био је активан члан нашег Удружења без обзира на своје године. Пленио је ведрином и као таквог ћемо га памтити. Нека му је вечна слава и хвала.
Сахрана Љубомира Павића ће бити у понедељак, 18. јула 14 сати, на Новом бежанијском гробљу.