105 година: 9. јануар 1911. године. Приликом приказивања летења на авиону, у Београду је погинуо Едвард Русијан.
115 година: 14. фебруар 1901. године. Коста Милетић је ступио у ваздухопловну школу у Русији.
100 година: 1. март 1916. године. На острву Крф је формиран Аероплански депо.
95 година: 1. април 1921. године. У Петроварадину је основан Ваздухопловни арсенал, као подршка ваздухопловно-техничког обезбеђења нашег војног ваздухопловства.
75 година: 6. април 1941. године. Немачко ваздухопловство је без објаве рата бомбардовало главни град Краљевине Југославије - Београд. У ваздушним борбама и операцијама у априлском рату погинуло је 135 југословенских летача, а ловачка авијација и противавионска одбрана обориле су 98 немачких авиона.
70 година: 8. април 1946. године. Уведене су прве редовне линије ваздушног саобраћаја у новој Југославији: Београд – Сарајево и Београд – Титоград. Саобраћај се одвијао три пута недељно.
80 година: Април месец 1936. године. Извршен је пријем нове зграде Штаба Ваздухопловства Војске у Земуну, изграђене према пројекту архитекте Драгише Брашована.
100 година: 1. јул 1916. године. У Микри поред Солуна, наредбом Штаба Врховне команде, бр. 13186, формирана је Аеропланска радионица. Ова радионица је у току свог постојања мењала локације, а од 01.01.1973. године лоцирана је у Батајници. Наредбом ССНО, пов. бр. 20-18 од 13.12.1976. године добија име Ваздухопловни Завод „Мома Станојловић“.
55 година: 3. јул 1961. године. Пробни пилот, капетан I класеЉубомир Зекавица је извршио први лет на прототипу домаћег млазног авиона Галеб.
60 година: 31. јул 1956. године. Пуковник-пилот Никола Лекић је са авионом Ф-86 Сејбр пробио звучни зид изнад батајничког аеродрома. Он је први у нашој земљи летео брже од звука.
100 година: 5. август 1916. године. У Крагујевцу је рођен народни херој Момчило Мома Станојловић. Био је поручник авијације пилот у ваздухопловству Краљевине Југославије. У НОР-у је био командант Крагујевачког батаљона Прве пролетерске бригаде. Погинуо је на Сутјесци 13. јуна 1943. године. Његово име носи наш Ваздухопловно ремонтни завод у Батајници.
70 година: 10. август 1946. године. Формиран је Ваздухопловнотехнички институт (ВТИ) у Жаркову.
100 година: 15. август 1916. године. Капетан-пилот српске војске Миодраг Томић је извршио први борбени лет на Солунском фронту.
90 година: 12. септембар 1926. године. У Краљеву је основан „Државни завод за производњу авиона металне конструкције“. Ова фабрика почела је 1927. године серијску производњу 425 авиона бомбардера и извиђача Бреге 19 по француској лиценци. Завод је преименован је 15. маја 1939. године, у „Државну фабрику авиона-ДФА“, која је почела да производи по немачкој лиценци бомбардере металне конструкције Дорније До-17, са домаћим моторима „К-14“.
105 година: 21. септембар 1911. године. На импровизованом аеродрому Бањица у Београду, летео је чешки пилот Рудолф Симон и доживео удес. Тада је поломио свој авион.
100 година: 30. септембар 1916. године. Посада у саставу потпоручник-пилот Бранко Наумовић и наредник Морис Роајабл, са авионом Ф.40 који је носио 4 велике бомбе бомбардовали су Софију. Полетели су са а. Микра код Солуна у 7.15 сати, а над бугарском престоницом били су у 9.15 часова. Са висине 3000 м одбацили су бомбе. Напало их је пет бугарских ловачких авиона. Упркос јуначкој одбрани, наш авион је оборен, а посада повређена и заробљена. После рата потпоручник Наумовић се вратио у Отаџбину. Након овог успешног бомбардовања Софије непријатељске снаге престале су да бомбардују из ваздуха Солун, чиме је постигнут циљ наведене операције.
30 година: 12. октобар 1986. године. Свечано је отворен аеродром у Нишу.
95 година: 22. октобар 1921. године. У Београду је основан Српски аероклуб. Клуб је основало 15 пилота са Солунског фронта. За почасног председника је изабран др Арчибалд Рајс, за председника Матија Хођера, за секретара Сава Микић, за благајника Драгиша Вујић и за библиотекара Сава Симић.
100 година: 25. октобар 1916. године. Авиони из ескадрила Српске авијатике у току операција за пробој Солунског фронта бомбардовали су непријатељске објекте у дубини бугарске територије.
105 година: 2. новембар 1911. године. Лист Застава је објавио текст под насловом Србин Крилатић у којем је писало: “Равно пре сто година био је Србин Крилатић (авијатичар) Крашковић на гласу”. У листу Маџар Курир од 15. септембра 1811. године читамо да је он са својим другом Менером летео у Будимпешти и Пожуну.
70 година: 11. новембар 1946. године. У Нишу је формирана јединица за радиоизвиђање и противелектронска дејства. У Војсци Србије овај дан се обележава као Дан јединице за електронска дејства и Дан 224. центра за електронска дејства.
185 година: крај новембра 1841. године. Ковачки калфа Манојло покушао је у Београду, да са високог крова Ђумрукане (Царинарнице) на обали реке Саве, полети справом која је представљала комбинацију крила сличних птичијим и малог падобрана предвиђеног да ублажи пад при слетању. Манојло је прелетео преко глава бројних посматрача, али се убрзо срушио у снежни нанос. Снег и падобран спасли су му живот. Био је то први забележени покушај лета у Србији.
100 година: 3. децембар 1916. године. На аеродрому Вертекоп код Солуна, формирано јеНијепорско одељење, а командир је био капетан Бранко Вукосављевић.
90 година: 6. децембар 1926. године. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца сврстала се међу 27 држава које су потписале конвенцију о регулисању ваздушне пловидбе доносећи Закон о Конвенцији којом се регулише пловидба ваздухом.
95 година: 22. децембар 1921. године. Министар Војске и Морнарице Краљевине СХС, потписао је Упут о употреби ваздухоплова, који је био први доктринарно нормативни документ о војном ваздухопловству у Југославији.
130 година:28. децембар 1886. године. У Београду је рођен Јован Југовић, један од првих шест српских пилота. Био је командир Балонског одељења, заступник команданта Српске аеропланске ескадре на Солунском фронту, после ослобођења командант Првог ваздухопловног пука војске Краљевине СХС у Новом Саду. Погинуо је 24. септембра 1926. године на аеродрому Праг у ваздухопловном удесу.
115 година: 14. фебруар 1901. године. Коста Милетић је ступио у ваздухопловну школу у Русији.
75 година: 6. април 1941. године. Немачко ваздухопловство је без објаве рата бомбардовало главни град Краљевине Југославије - Београд. У ваздушним борбама и операцијама у априлском рату погинуло је 135 југословенских летача, а ловачка авијација и противавионска одбрана обориле су 98 немачких авиона.
80 година: Април месец 1936. године. Извршен је пријем нове зграде Штаба Ваздухопловства Војске у Земуну, изграђене према пројекту архитекте Драгише Брашована.
55 година: 3. јул 1961. године. Пробни пилот, капетан I класе Љубомир Зекавица је извршио први лет на прототипу домаћег млазног авиона Галеб.
70 година: 10. август 1946. године. Формиран је Ваздухопловнотехнички институт (ВТИ) у Жаркову.
105 година: 21. септембар 1911. године. На импровизованом аеродрому Бањица у Београду, летео је чешки пилот Рудолф Симон и доживео удес. Тада је поломио свој авион.
95 година: 22. октобар 1921. године. У Београду је основан Српски аероклуб. Клуб је основало 15 пилота са Солунског фронта. За почасног председника је изабран др Арчибалд Рајс, за председника Матија Хођера, за секретара Сава Микић, за благајника Драгиша Вујић и за библиотекара Сава Симић.
70 година: 11. новембар 1946. године. У Нишу је формирана јединица за радиоизвиђање и противелектронска дејства. У Војсци Србије овај дан се обележава као Дан јединице за електронска дејства и Дан 224. центра за електронска дејства.
185 година: крај новембра 1841. године. Ковачки калфа Манојло покушао је у Београду, да са високог крова Ђумрукане (Царинарнице) на обали реке Саве, полети справом која је представљала комбинацију крила сличних птичијим и малог падобрана предвиђеног да ублажи пад при слетању. Манојло је прелетео преко глава бројних посматрача, али се убрзо срушио у снежни нанос. Снег и падобран спасли су му живот. Био је то први забележени покушај лета у Србији.
95 година: 22. децембар 1921. године. Министар Војске и Морнарице Краљевине СХС, потписао је Упут о употреби ваздухоплова, који је био први доктринарно нормативни документ о војном ваздухопловству у Југославији.