Данас је у Београду након дуге и тешке болести преминуо наш друг и пријатељ, Љубиша Ђ. Величковић, пуковник авијације у пензији.
Љубиша се родио 14. септембра 1941. године у Драгошевцу код Јагодине, од оца Ђорђа и мајке Живке, земљорадника, као шесто дете и једини син. У широј породици, био је шеснаесто дете. Четири разреда основне школе је завршио у родном месту, пети у суседном селу Медојевцу, шести у седам километара удаљеној Лоћики, а седми и осми у Јагодини. Индустријску школу „Радоје Дакић“ у Раковици је завршио 1960. године и одмах се запослио као алатничар у предузећу „Јанко Лисјак“. Следеће године конкурише на ВВА и одлази на одслужење војног рока у Ниш, где бива кратко, јер убрзо постаје питомац 18. Класе ВА КоВ на Бањици. Убрзо прелази на ВВА, коју похађа у Задру и Пули, као питомац 17. класе. Као први у рангу на смеру ЛБА, завршава је 1965. године. Након успешно завршеног курса из руског језика, 1970. године одлази у Краснодар на обуку за штурмана пука. Године 1975., завршава и смер ПВО на КША.
Све време своје службе провео је на аеродрому Батајница. На ВВА је летео на АЕРО-3, 522, ТВ-2 и Ф-84Г, а као припадник 204. лап, где му је и била прва дужност, летео је на Л-12, НЛ-12 и Л-14, као и на Утви 66. Био је и наставник летења на суперсоничној авијацији. Након обуке у Русији, бива скинут са суперсоничне авијације и лети на Н-60 и Ј-21 у оквиру тренажне ескадриле КРВ. Након завршене КША, једно кратко време службује у 11. дПВО, а након тога, следећих 10 година, обавља разне референтске дужности у КРВ и ПВО. Током службовања у КРВ, завршио је и преобуку на НЈ-22 и Ј-22 и активно учествује у увођењу овог ваздухоплова у наоружање, преобучавањем три ескадриле на извиђачку верзију овог авиона. Након Параде 1985. године, прелази у 138. трбр, где завршава преобуку на ЛР-25 и ЈАК-40. На ЈАК-40 је био и наставник летења за обуку капетана ваздухоплова. Овим авионом је летео и по Русији, Пољској, Турској, Италији, Румунији, Бугарској, а са Н-60 вршио је прелете у Либију. Пензионисан је са места Команданта 138. трбр, у чину пуковника 1995. године.
За свој рад, одликован је Орденом са сребрним мачевима, Орденом са сребрном звездом, а од Председника Републике је одликован Орденом рада. Носилац је и две Плакете РВ и ПВО, као и медаља Турске, Кине, Румуније. Током рада на авиону Орао, додељен му је Златни летачки знак.
Члан Удружења био је од 1997. године. Дуго година је обављао дужност председника и потпредседника УПВЛПС. Био је члан ГО Удружења војних пензионера Србије. За свој рад у Удружењу, 2009. године му је додељена Повеља.
Са супругом Вукицом, која је такође била члан УПВЛПС и која је преминула 2013. године, има два сина. Ђорђа, мајора авијације-пилота и Ненада, физикохемичара, а од Ђорђа и снахе Иване и два унука, Милоша и Петра.
Другови из УПВЛПС ће памтити Љубишу као великог друга и искреног пријатеља. Човека који се увек и на сваком месту бескомпромисно борио за остваривање како програмских циљева удружења на очувању и неговању ваздухопловних традиција, тако и статуса пензионисаних војних летача.
УПВЛПС и овим путем породици нашег друга упућује изразе најискренијег саучешћа.
Љубиша Величковић ће бити сахрањен у среду, 12. септембра 2018. године на Новом бежанијском гробљу у 12.15 сати. Опело ће се одржати у капели у 11.45.