Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) - ветерани РВ и ПВО,
свим својим члановима, активним и пензионисаним припадницима вида и свим љубитељима ваздухопловства, упућује новогодишњу честитку са жељом за добрим здрављем и успехом на свим пољима у следећој, 2021. години.
ЖИВЕЛИ!!!
ОД ПРВИХ ВАЗДУХОПЛОВНИХ ИДЕЈА
ДО ФОРМИРАЊА ВАЗДУХОПЛОВНЕ КОМАНДЕ
Војно ваздухопловство у Србији настало је на почетку XX века, у времe када су њену војничку славу пронела имена војводе Радомира Путника, Степе Степановића, Живојина Мишића, Петра Бојовића и многих умних и храбрих официра и подофицира.
Ваздухопловство тада није имало данашњу структуру и физиономију, али је садржало елементе из којих су настали данашњи родови и службе РВ и ПВО.
Први ваздухоплов - балон настао је крајем XVIII века, да би у XIX веку ушао у арсенал војних средстава.
Развој ваздухопловства, које је обухватало балонство и голубију пошту, а касније и ваздушне бродове, убрзан је крајем XIX века. Немачка уводи војно балонство 1870, Велика Британија 1878, Италија 1884, Русија 1885, Аустро-Угарска 1886, а САД 1892. године. Појава ваздухоплова утицала је на организацију војске, тактику и стратегију њене примене, извршене су битне промене у војној теорији и пракси, из темеља је промењена физиономија, садржај и карактер рата. Како је тај процес текао у Србији?
Прве ваздухопловне идеје у Србији
Србија је почетком XX века била међу првим државама које су у своју војску увела ваздухопловство и ангажовала га у ратни операцијама. У протеклих преко 100 година имали смо континуитет, и, уз мање изузетке, сопствену концепцију развоја ваздухопловства.
Прво јавно објављивање ваздухопловства у Србији налазимо у чланку „Ваздухопловие“ од Матије Бана, који је објављен у у „Сербским новинама“ бројеви 78. и 77. од септембра 1844. године. Изнад Београда балон је први пут летео 1873. године, а изнад Панчева 1880. године.
Ваздухопловне идеје добиле су на значају објављивањем прве књиге на српском језику о тој људској новотарији. То је била књига „Шетња по облацима“ аутора др Ђорђа Станојевића, нашег великог научника, објављена 1884. године у Београду, где даје шири опис, тада у свету доминирајућег ваздухоплова - балона и летења на њему.
У овој књизи је Станојевић детаљно описао први лет балоном са људском посадом, који су 22. новембра 1783. године.
У „Ратнику“ часопису за војне науке, новости и књижевност, објављено је од 1885. до 1902. године више чланака и превода текстова из стране штампе о ваздухопловству (балони, баздушни бродови, голубија пошта).
Здравко Рајковић је марта 1885. године, написао чланак “Ваздушне лопте с војног гледишта”, где исцрпно обрађује дотадашња искуста и будућу примену аеростата - балона и ваздушних бродова, у војне сврхе.
У француском Технолошком билтену број 9. из 1902. године похвално се пише о напорима Србије да уведе ваздухопловство у своју војску, сврставајући је у ред најнапреднијих држава.
Конкретни кораци на увођењу ваздухопловства
Први корак за увођење ваздухопловства у Српску војску учињен је 1893. године када је у „Уредби о формацији целокупне војске“ предвиђено формирање балонских чета у свакој дивизији. Но, до реализације тог стратегијског решења о ваздухопловству дошло је после деценију и по.
Припреме за увођење ваздухоловства су се, ипак, убрзавале и добијале конкретну форму. Требало је створити кадар. Зато министар војни Краљевине Србије пуковник Милош Васић 1900. године доноси одлуку о школовању ваздухопловних стручњака.
Први међу њима био је инжињеријски поручник Коста Милетић одабран од више кандидата и упућен у Русију на школовање у ваздухопловни школски центар Волково поље код Санкт Петерсбурга. Завршио је ваздухопловну официрску школу царске Русије као други у рангу и стекао звање пилота везаних и слободних балона. Оспособљен је за рад и руковођење голубијом поштом, а стекао је и знања из ваздухоплвне метеорологије.
По повратку у отаџбину крајем 1902. године капетан Коста Милетић је предано радио читаву деценију на припремама за формирање војног ваздухопловства. Наилазио је на велике тешкоће и препреке али се није предавао. Правио је планове, давао предлоге и учестоввао у креирању програма развоја војске. Већ у Закону о устројству војске из 1904. године у одељку „Саобраћајна струка“ уведена и ваздухопловна терминологија.
Прворођена ваздухопловна јединица у Србији је Прва станица Голубије поште формирана 1. новембра 1908. године у Медошевцу код Ниша, под командом инжињеријског потпоручника Лазара Костића, кога је за рад обучио Коста Милетић. Наредбу о формирању станице потписао је ђенерал Степа Степановић. Убрзо је формирана и Друга станица голубије поште у Пироту.
Балони за Српску војску (слободни и везани), водонична централа и балонска опрема купљени су 1909. године.
Ваздухопловство добија место у доктринарним и нормативним документима, па је Ратној служби из 1911. године дат опис голубије поште, балона и аероплана, а изашла је из штампе књига „Ваздухопловство и војнички поглед на његову примену“.
Србија се упознаје и са аропланима, а пажљиво се прате искуства о употреби авијације у европским државама и у свету од првог лета авиона 1903. године, па до њихове војне примене на маневрима, када су показане њене изванрдне могућности за извиђање и коректуру артиљеријске ватре копнених и поморских трупа. Престолонаследник Александар Карађорђевић летео је авионом приликом посете Француској 1909. године. Од 1910. до 1912. године своје аероплане и вештину летења показало је у Србији више европских авијатичара. Сазревала је идеја да Србија што пре добије своје пилоте и своју авијацију.
За пилоте авиона, по конкурсу Министарства војног од 22. фебруара 1912. године, одабрано је шст кандидата: поручници Милош Илић и Јован Југовић, потпоручник Живојин Станковић, наредник Михаило Петровић и поднаредници Миодраг Томић и Војислав Новичић. Они су у француском граду Етамп код Париза од маја до септембра 1912. године завршили летачку обуку и добили звања пилота. Први је самостално летео наредник Михаило Петровић.
Опремање Српске војске авионима обављено је у јесен 1912. године: два аероплана су добијена из ратног плена; два су добијена на поклон из Русије, а осам авиона је купљено у Француској. Србија је крајем 1912. године године имала 12 авиона.
Формирање српског војног ваздухопловства 1912. године
Стварање кадровских и материјално-техничких услова омогућило је да се приступи формирању српског војног ваздухопловства. Наређењем начелника Штаба Врховне команде војводе Радомира Путника 24. децембра 1912. године формирана је Ваздухопловна команда са седиштем у Нишу. За команданта је постављен мајор Коста Милетић први срспки пилот и ваздухопловни стручњак, јунак из Кумановске битке.
У саставу Ваздухопловне команде били су:
Први аеродром српског ваздухоплвоства уређен је на Трупалском пољу, недалеко од железничке станице Топоница код Ниша. Ту су постављени хангари и потребне инсталације, а упркос зими и снежним падавинама српски пилоти су у јануару 1913. године почели са летачком обуком.
Прва борбена једница српског авздухопловства је „Приморски аероплански одред“ формиран у фебруару 1913. године с циљем подршке српске и црногорске војске у операцијама код Скадра. Приликом извршавања борбеног лета код села Барбалуш 20. марта 1913. године погинуо је наредик Михаило Петровић, он је наша прва ваздухопловна жртва.
Први закон о ваздушној пловидби у нас, и једна од првих у Европи и свету, „Уредба о саобраћају справама које се крећу по ваздушном простору“ коју је потписао Краљ Србије Петар први Карађорђевић, донета је 18. фебруара 1913. године.
Наше војно ваздухопловство настало је међу 15 првих држава у свету, међу првих је пет које су га користиле у ратним операцијама. Пре 108. година имали смо 12 авиона, три балона, голубију пошту, водоничну централу, аеродром, елементе ваздухопловне ингфраструктуре и закон о ваздушној пловидби.
Традиције Ваздухопловне команде и њених јединица негује данас Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана Војске Србије, на славу и понос свих ваздухопловца и свих грађана Србије.
Срећан празник 24. децембар Дан РВ и ПВО!
Мр Златомир Грујић, пилот, пуковник у пензији
Поводом 24. децембра, Дана вида РВ и ПВО, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), упутило је телеграм - честитку Команданту и свим припадницима нашег вида.
"У протеклој години припадници команди и јединица РВ и ПВО несебичним залагањем квалитетно су извршили постављене задатке, уз побољшање материјалног статуса и добијање нове ваздухопловне технике.
Поносно су испунили завет чувања неба Отаџбине. Позив и часна професија ваздухопловаца то са собом носи, то је део нашег бића, са тим живимо и трајемо.
Поносни смо на наше младе колеге који чувају и дограђују светле традиције нашег РВ и ПВО, и увек смо уз њих.
Господине генерале, од нас ваздухопловних ветерана примите и пренесите поруку:
„Свим припадницима РВ и ПВО одајемо од срца признање за рад и труд, за енергију, знање и способности које су уградили у развој нашег вида, и неизмерно им хвала!“
Навршило се 108. година нашег РВ и ПВО, срећни и поносни што смо део велике породице српских ваздухопловаца, делимо са свим припадницима вида радост славе и жељу за даљи благородни пут. Даће Бог да живи наше РВ и ПВО, расте и развија се, док год земљи Србији – нашој Отаџбини и њеном народу буду потребни витешки чувари и браниоци слободног неба.
Срећни нам и здрави били!", наводи се у телеграму.