Летачи одали пошту погинулим колегама

Група пензионисаних ваздухопловаца одала је почаст на њиви код сурчинског аеродрома и обележила шесту годишњицу погибије четворице колега, страдалих у паду хеликоптера Ми-17, који је превозио бебу из Новог Пазара за Београд.

"Покушавамо да на овај начин отргнемо од заборава жртву наших колега, који су страдали при извршењу задатка. Ми на овим просторима имамо традицију да многи људи постају хероји у свом животу, али нажалост имамо и традицију заборава тих хероја", изјавио је пензионисани заставник прве класе - летач Саша Јовановић, колега страдале посаде.Циљ обележавања је, како је истакао, да се истовремено јавности и онима који доносе одлуке упути апел како је дошло време да страдала посада добије заслужену спомен-плочу на Команди ваздухопловства или на месту пада хеликоптера.

Указујући да се протеклих година нико од представника војске или Министарства одбране није појавио да макар положи венац на месту пада хеликоптера, Јовановић је консататовао да се држава, нажалост, до данас није тога сетила, а стиче се и утисак као да покушава да ту трагедину прекрије заборав."Данас смо на месту где се њихова прича завршила, али време показује да ова прича тек почиње. После шест година прича и даље траје, није завршена, завршиће се тек када буде подигнута спомен-плоча, споменик посади, и кад, наравно, буду, напокон, проглашени они који су криви за овај удес", поручио је Јовановић.Указао је да је увек прво питање које се намеће зашто су те вечери пилoти морали да полете на задатак који не може да се обави.

"И то је морао да зна неко у ланцу одлучивања, и да не доведе у ситуацију вођу посаде Мехића да он мора да одлучује. Јер ниједан човек, ниједан пилот, неће у моменту кад га неко пита да треба да спаси дете, одговорити негативно", нагласио је Јовановић.Како је објаснио, није требало ни да дође до тога да мајор Мехић мора да одлучује, а друго питање је зашто је инсистирано на слетању на Сурчин, рејон где нису никада слетали."Много је питања отворених, а ни на једно, нажалост, није одговорено, нити је решено после шест година", констатовао је Јовановић.Генерал-пилот у пензији Срето Малиновић кратко је навео да је све што је имао да каже о тој трагедији већ изговарао у претходних шест година."Овде сам данас са својим колегама да се подсетимо на тај трагичан догађај, одамо пошту нашим колегама и да, пре свега, подржимо иницијативу да се неким спомен-обележјем ода почаст оном што су Омер и његова посада учинили. То не би био спомен само њиховом делу, него и опомена свима онима који носе униформу и руководе сложеним системима у војсци и држави како и не треба и како треба да се поступа", рекао је Малиновић.Обележавању годишњице пада хеликоптера и погибије посаде присуствовало је 13 њихових пензионисаних колега, који су запалили свеће, уз поштовање мера против корона вируса.

КРАЉЕВСКИ ПИЛОТИ НА ПЛАТНУ: Историјски подухват у Лијевчу ускоро у филму

Завичајни музеј Градишка у сарадњи са градском управом почео је снимање документарно-играног филма о пилотима, херојима Краљевског ваздухопловства који су прије 80 година, са аеродрома у Ровинама и Александровцу бомбардовали положаје Трећег рајха.

Током априлског рата, наглашава историчар из Градишке Бојан Вујчић, пилоти Краљевског ваздухопловства су 1941. године, након њемачког бомбардовања Београда, полетјели са аеродрома у Лијевче пољу и узвратили по циљевима Трећег рајха у Грацу и Марибору.

– То је важан догађај о којем се овде мало зна, осим у свједочењима старијих мјештана. Постоји много докумената који јасно указују да је освета за Београд значајан догађај српског ваздухопловства и уопште наше историје – казао је Вујчић.

Наоружање

Пилоти Краљевине Југославије су 6. априла 1941. године били стационирани на војном аеродрому Ровине, наводи Александар Огњевић, историчар ваздухопловства и аутор неколико књига на ову тему.

Војно ваздухопловство Краљевине Југославије имало је у наоружању 62 авиона “бристол бленхајм МК-1” и њима су били опремљени Први и Осми бомбардерски пук, те Једанаеста извиђачка ваздухопловна група.

Командант Осмог пука Станко Диклић је у складу са планом Р-41, 6. априла 1941. наредио да два бомбардера “бристол бленхајм” полете са аеродрома Ровине, а за пратњу су им одређена два ловца типа “харикен” са оближњег аеродрома Александровац казао је Огњевић за Српскаинфо након снимања првих филмских сцена у Музеју ваздухопловства у Београду.

Огњевић, који је ову тематику детаљно истраживао у многим архивама европских земаља укључујући Њемачку и Аустрију, сматра да су пилоти, стационирани на ратним положајима у околини Нове Тополе, истински хероји Априлског рата.

Заборављени хероји

Историчар и пуковник авијације Драган Крсмановић казао је да су многи хероји тог времена неправедно запостављени, а тиме и заборављени.

– Свакако да се међу хероје могу и морају сврстати пилоти Четвртог ловачког и Осмог бомбардерског пука који су 7. и 8. априла 1941. године дејствовали по циљевима Трећег рајха у Аустрији. Ово је важна година, јер се наврашава осам деценија од тих догађаја и све, уколико не спријечимо, потонуће у заборав – казао је Крсмановић, један од филмских саговорника.

Мајор Драшко Живковић, начелник Музеја ваздухопловства, установе гдје су снимљене прве филмске сцене и изјаве, похвалио је иницијативу из Градишке и Републике Српске за снимање филма о пилотима Краљевине Југославије.

– У Музеју чувамо примјерке типова авиона који су учествовали у борбама у Лијевчу, али то није довољно да би сачували сјећање. Уколико не снимамо филмове и не пишемо књиге, усмено предање ће да се изгуби, да нестане, јер оно није вјечно. Зато установа којом руководим ће током снимања филма и касније, дати пуну подршку вашим активностима – казао је мајор Живковић који је угостио филмску екипу из Градишке.

Планови за јубилеј

Бојан Вујиновић, директор Завичајног музеја каже да ће филм бити премијерно приказан у Новој Тополи, почетком априла ове године. Предстоји још неколико дана снимања која укључују и нарације глумаца Златана Видовића.

У оквиру обиљежавања осамдесет година од акције српских пилота биће представљена књига “Ратни дневник” Александра Огњевића, те тематски прилагођена изложба слика Слободана Видовића.

Планирана је и стална поставка архивских фотографија и докумената о ваздухопловству Краљевине Југославије, недавно реновираном Дому културе у Новој Тополи.

ХЕРОЈСТВО ДРАГИШЕ МИЛИЈЕВИЋА

Формацију југословенских ловачких авиона предводио је командир 106. ловачке ескадриле капетан Драгиша Милијевић из Неготина. Он је оборио два непријатељска авиона прије него што је погођен. Међутим, иако у оштећеном авиону, наставио је борбу и оборио још једног њемачког ловца, а онда се његова летјелица у пламену срушила код села Ровине. Двадесет пилота Краљевине Југославије, међу којима и Драгиша Милијевић, одликовани су 2004. године витешким мачем за исказану храброст и пожртвовање у одбрани југословенског неба у Априлском рату 1941. године.

Милан ПИЛИПОВИЋ