У Београду је преминуо Душан Бошковић, пуковник авијације у пензији и дугогодишњи секретар УПВЛПС.

Рођен је 22. септембра 1937. године у Крушевцу, од оца Радомира и мајке Босиљке. Основну школу и Вишу мешовиту Гимназију са великом матуром је завршио у родном месту. За време школовања, активно је учествовао у раду аеро клуба, ДТВ „Партизан“, ФК „Напредак“ и Омладинске организације гимназије. ,

У јесен 1956. године уписује ВВА као питомац XII класе, коју завршава 1959. године и добија звање пилота III класе. Завршио је курс ВОЈИН, а Политичку школу ЈНА завршава 1965. године. Као припадник XXII класе, 1972. године успешно завршава КША РВ и ПВО. Осамдесетих година је ванредно завршио и ШНО.

Летачку службу је једно краће време обављао у 107. лбап. Након што му је забрањено летење, постављен је за официра за навођење на Копаонику, где је службовао три године. Након сукоба са генералом Лекићем, постављен је за МПВ у 2. рд 250. рбр. Исту дужност је обављао и у батаљону ВОЈИН на Превлаци, а касније у пуку везе.

По завршетку КША, постављен је у оперативно одељење I управе КРВ и ПВО. Обављао је и дужност референта за РВ и ПВО у I одељењу I Управе ГШ ЈНА. На крају своје војничке каријере, вршио је дужност Начелника одељења за оперативно-наставне послове у ГШВЈ за РВ и ПВО. Пензионисан је 31. децембра 1995. године, у чину пуковника авијације.

Одликован је са више мирнодопских одликовања, а више пута је и похваљиван. Награђен је и сребрном и златном Плакетом РВ и ПВО.

Члан је Удружења од априла 1996. године и од тада активно учествује у раду Удружења, где је више година обављао дужност секретара УПВЛПС.

Чика Дуле, како смо га звали, остаће у сећању другова и колега из УПВЛПС као добар друг и одговоран и марљив сарадник на многим пројектима које је Удружење реализовало.

Сахрана Душана Бошковића ће бити у петак, 14. маја у 11.45 на Новом Бежанијском гробљу.

УПВЛПС и овим путем породици Душана Бошковића изражава најдубље саучешће.

Министар се у телеграму захваљује на честитки које је УПВЛПС упутило поводом Дана Војске Србије, а ову прилику је искористио и да се захвали нашем Удружењу на досадашњем раду.

У небеску ескадрилу се преселио Миленко Ковић, потпуковник ВТСл у пензији.Након завршене Војне академије РВ и ПВО, службовао је у Загребу на аеродрому Плесо, а једно време током ратова 90-их и као добровољац, био је официр за логистику у 1. Семберској бригади Војске РС. Након тога, до пензионисања је радио у Корпусу ПВО на Бањици.

Миленко ће остати у сећању колегама и пријатељима као особа која је у околину уносила мудрост и оптимизам.

Био је благе нарави, попустљив, пун разумевања за туђе мане и невоље, спреман да сатима слуша и разговара. Веома духовит, интелигентан, необично широких интересовања и слободног духа. И вечно заљубљен у родну Мачву и реку Дрину...

Био је и велики пријатељ нашег Удружења и радо виђен гост у нашим просторијама у Земуну. Више пута се показао и као добар домаћин УПВЛПС приликом неких манифестација које су одржаване у Мачви.

УПВЛПС и овом путем изражава најдубље саучешће породици и пријатељима.

Иза њега су остали синови Иван и Миодраг и кћерка Милена.

Сахрана Миленка Ковића ће бити у суботу, 15. маја у 13 сати на гробљу у Богатићу.