У амфитеатру 252. ескадриле на аеродрому Батајница, данас је саставу 204. ваздухопловне бригаде одржано предавање на тему "Ваздухопловство у Великом рату 1914-1918" са посебним освртом на учешће српске авијације у овом првом светском сукобу.

На почетку предавања које је организовано у сарадњи 204. ваздухопловне бригаде, Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) и Музеја ЈРВ присутнима се обратио пуковник авијације Жељко Билић, заменик команданта 204. ваздухопловне бригаде.

У општим цртама о употреби авијације у Првом светском рату код свих зараћених страна, као и о доктринама употребе тог новог вида у ратним условима, говорио је пуковник авијације у пензији, мр Златомир Грујић, председник УПВЛПС. У свом излагању, посебно се осврнуо на нагли развој ваздухопловне индустрије, као и на упорност тадашњих авијатичара у доказивању сврсисходности употребе ваздухопловних потенцијала у ратним окршајима који су се до тада водили само на копну и мору. Након овог уводног дела, кроз низ слајдова и кратхих филмова, мр Грујић је присутне подсетио на учешће српске војске у Првом светском рату и чињеницу да је једна мала Краљевина тада била пета држава у свету која је организовала своје војно ваздухопловство. Од оснивања Ваздухопловне команде српске војске у децембру 1912. године, па до краја Првог светског рата и оснивања Команде авијације у Новом Саду, учесници данашњег предавања су били у могућности да се путем мултимедијалне презентације подсете свих најбитнијих догађаја из почетака историје нашег војног ваздухопловства.

Ваздухопловни историчар и публициста Борис Циглић аутор књиге "Крила Србије"-капиталног дела које се бави историјом српске авијације од оснивања па до 1920. године, присутне је упознао са тројицом великана наше војне авијације из тог периода. Са Миодрагом Томићем, једним од првих шест српских пилота и најодликованијим српским пилотом из тог периода, потоњим командантом Шестог ловачког пука... Са Бранком Вукосављевићем, првим командантом ваздухопловства Краљевине СХС, те са Пјером Мариновићем, праунуком Мише Анастасијевића и најмлађим ваздушним асом и "мезимцем француске авијације" који је имао 22 потврђене и још 10 непотврђених победа.

На крају предавања, мајор авијације Александар Андрић из Музеја ЈРВ, присутне је провео кроз изложбу о српској авијацији у Првом светском рату коју је приредио у холу испред амфитеатра.

Заједнички утисак након данашњег скупа је да су оваква предавања потребна како би се, ако ништа друго, у овим тешким тренуцима за наше војно ваздухопловство присетили догађаја и искустава кроз која су наши ваздухопловни преци пролазили и из неких извукли поуке, јер историја је учитељица живота...

У среду 10. јуна у 17 сати у Великој сали Дома ваздухопловства у Земуну, одржаће се промоција књиге  пуковника Миодрага П. Томића "Споменица српског војног ваздухопловства".

Пуковник Миодраг П. Томић, један од шесторице првих српских пилота, несумњиво најуспешнији од њих, имао је дугу пилотску, ваздухопловну, официрску и командантску каријеру. Велики рат је завршио као најискуснији српски пилот у чину поручника, са три ваздушне победе, од којих две непризнате. У служби Ваздухопловства војске Краљевине Југославије, остао је до Априлског рата 1941. Био је на разним дужностима. Летео је активно на свим типовима авиона коришћеним до средине тридесетих година. Од 1939. године био је и ађутант Краља Петра II Карађорђевића. У Априлском рату је заробљен и одведен у немачки логор. После рата није желео да се врати у Југославију и, како му је супруга била Aмериканка, емигрирао је у САД. Умро је 1962. у Чикагу. Имао је сва српска и југословенска одликовања а такође и висока француска одликовања, међу којима два Ратна крста 1914-1916, два 1916-1918, две медаље Легије части итд. Пуковник Томић је био храбар, дисциплинован, сналажљив и проницљив пилот, врло способан и са израженим смислом за пилотажу. То је потврдио током Великог рата летећи у ескадрилама Српске авијатике на Солунском фронту, углавном у ловачким једноседима. Он је био и остао пилот-ловац, у правом смислу те речи.

Томићев необјављени текст, куцан на писаћој машини, којег је како сам каже, написао у намери да сачува од заборава догађаје из почетних година развоја Српског ваздухопловства, био је на жалост, недоступан током многих година. Срећом, текст је сачуван захваљујући светски познатом ваздухопловном истраживачу и писцу, г. Августу Г. Блумеу из САД. Стицајем околности, Блуме је доставио пре шест година копију тога текста г. Ненаду M. Миклушеву из Новог Сада, а он га је прекуцао у изворном облику и омогућио одређеном ужем кругу ентузијаста да га прочитају. Један од људи који су добили текст у интерној преписци је и господин Александар М. Огњевић. У пролеће 2014. године, господин Огњевић је контактирао господу Н. Миклушева и Огњана М. Петровића са предлогом да се биографија припреми за публикацију, што је тада прихваћено и договорено. Била је то идеална прилика да се са српске стране обележи стогодишњица Великог рата, као и запаженог учешћа ваздухопловства Краљевине Србије у њему. У овој књизи, текст је пренет, у највећој мери у оригиналном облику, с тим што су извршене одређене језичке дораде. Задржан је Томићев архаичан језик и стил писања, а такође и његов неуобичајен манир да о себи пише и у првом и у трећем лицу, често у истом пасусу. Одређена имена и називи (личности, авиона, организација, итд) писани су великим словима, онако како их је писао Томић. Такође су задржани и наводници код одређених имена и назива. Оригинална страна имена и називи, које Томић није дао, написани су на оригиналном језику у загради. С обзиром да у Томићевом тексту има одређених нетачности, јер је он догађаје описивао по сећању, много година после дешавања, потребна објашњења, исправке и тачни подаци дати су у фуснотама. Томић је углавном давао датуме по старом (Јулијанском) календару, а приређивачи су код сваког датума по старом, додали датум по новом (Грегоријанском) календару у загради. У случајевима у којима су подаци сумњиви, непотпуни, нејасни или нетачни, објашњења су дата у фуснотама. Томићев текст садржи само мали број придодатих фотографија лошег квалитета, углавном фотокопија, али су приређивачи обезбедили већи број фотографија које се односе директно на Томића и на одређене догађаје. Списак погинулих авијатичара који је саставио Томић није потпун, а део података је споран или нетачан. Ипак, приређивачи су се одлучили да списак оставе у изворном облику, онако како га је Томић дао. Разлог за такву одлуку је жеља да се читаоцима и истраживачима остави могућност упоређивања података. На крају је додата кратка биографија пуковника Миодрага П. Томића, базирана на службеним подацима. Само је заборав гори од смрти.

Промоцији књиге ће присуствовати и приређивачи Огњан М. Петровић и Александар М. Огњевић.

Пилот у пензији и актуелни председник АК Нови Сад, Стева Попов (67), умро је јуче у Новом Саду. Реч је о самоубиству. Ту вест за наш портал потврдио је и потпредседник овог клуба и његов најближи сарадник, Драган Самарџић: