На данашњи дан пре 17 година, у НАТО агресији је живот изгубио припадник РВ и ПВО, војник Душан Урошевић

Душан је рођен 6. јула 1977. године у Крагујевцу. У родном граду је завршио и "Заставину" Средњу машинску школу где се оспособио за аутомеханичара. На одслужење војног рока је отишао у децембру 1998. године и то у ракетне јединице на дужност возача радарске станице за осматрање и навођење, уједно и стрелца.

Током НАТО агресије, његова јединица се налазила на Космету, често мењајући положаје због сталног дејства непријатељске авијације и крстарећих ракета. Иначе, поред младалачког духа, Душан је био омиљен међу својим колегама, војницима и старешинама и због чињенице да је до тада успео да обори 4 непријатељске крстареће ракете. На данашњи дан пре 17 година, на положај Душанове јединице код Лапљег Села код Приштине, дејствовала је НАТО авијација. Од гелера једне бомбе, Душан је тешко повређен. Подлегао је повредама тог поподнева у КБЦ Приштина. Сахрањен је 3. маја на Палилуском гробљу у Крагујевцу.Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена.

Пре 17 година, на данашњи дан је погинуо припадник РВ и ПВО, потпоручник Милан Мијатовић

Милан је рођен 13. октобра 1975. године у Београду. Након Војне гимназије, успешно завршава и Војну академију копнене војске и бива распоређен у 359. инжињеријски батаљон на аеродром Лађевци. Тамо обавља дужност командира вода и заступника командира чете. Уочи НАТО агресије на нашу земљу, Миланова чета бива придружена саставу 250. ракетне бригаде као помоћна јединица за уређивање ватрених положаја "ракеташа".

На данашњи дан пре 17 година, у Глушцима код Богатића, било је потребно уредити просторију за смештај радара 126. бригаде ВОЈИН. Милан је као командир јединице издао наређења потчињенима, а онда је у једном тренутку и сам сео за управљач булдожера како би мало "одморио" једног војника који је до тада обављао посао. Тада су њихове положаје надлетели НАТО авиони. Без обзира што је био дан, односно што су могли јасно да уоче шта се збива на терену испод њих, те да им од инжињераца који уређују ливаду не прети никаква опасност, један од НАТО пилота се "одважио" да их нападне. Војници који су стајали подаље од булдожера, чули су налет авиона и један од њих, десетар Малиша Миловановић је потрчао ка свом командиру, потпоручнику Милану, да му јави, да оставља машину и да бежи у склониште. Малиша није ни стигао до булдожера. Гелери од бомбе су га убили. Ни потпоручник није успео да види колегу који му је трчао у сусрет. Бомба је била бржа од погледа. Директно је погодила булдожер, од којег није остало ништа...Милан је постхумно одликован Медаљом за врлине у областима одбране и безбедности.

На данашњи дан пре 17 година, у НАТО агресији је погинуо припадник РВ и ПВО, десетар по уговору Малиша Миловановић

Малиша је рођен 24. јула 1970. године у Краљеву. У родном месту је завршио Средњу грађевинску школу и обучио се за руковаоца на грађевинским машинама. Пријавио се на конкурс који је расписао 359. инжињеријски батаљон на аеродрому Лађевци и убрзо је постао десетар по уговору и обављао је послове за које се и школовао. Уочи НАТО агресије, део његове јединице је био придружен 250. ракетној бригади, као помоћна јединица за уређење њихових ватрених положаја.

На данашњи дан пре 17 година, његова јединица се налазила у рејону села Глушци код Богатића. У поподневним сатима је стигла наредба да се уреди положај за смештај радара. За управљачем булдожера се у том тренутку налазио потпоручник Милан Мијатовић, који је заменио млађег колегу. Војници који били ван домашаја буке тешке машине, јасно су чули налет непријатељских авиона. Малиша је потрчао у сусрет свом командиру који се налазио у тешкој машини, али су гелери бомбе која је директно погодила булдожер, усмртили овог храброг десетара, као и потпоручника у машини. За НАТО пилота који их је гађао, они нису представљали никакву претњу... Малиша је сахрањен 3. маја у Тавнику.Постхумно је одликован Медаљом за врлине у областима одбране и безбедности. Иза њега су остале кћерке Јована и Милица.