Мицковски Братислав

MickovskiJPG_zps24ed4e9fРођен је 6. јануара 1937. године у селу Русјаци код Македонског Брода, од оца Софронија и мајке Тирјањкиње. Пошто му је породица колонизована у Јабуку крај Панчева, ту и завршава основну школу, након које се уписује у ВТШ у Рајловцу, коју успешно завршава.

Прво место службовања је био 184. ваздухопловни пук, где је радио као механичар на Москиту. Убрзо прелази у Задар, где ради као механичар, али по потреби службе и лети на Москиту и авиону 214, ради вуче мета и праћења подморница. Године 1960., јединица бива прекомандована на Родоч и бива попуњена хеликоптерима С-55, за који он завршава преобуку и постаје летач-специјалиста. До 1969. године, лети на овом, као и на хеликоптеру В-2, а за потребе обуке питомаца, а потом бива прекомандован у Ниш, где након преобуке лети на Ми-8. Са В-2, летео је 2 године за потребе АМС Македоније, а са Ми-8 учествује у радовима на електрификацији подручја у  Македонији, Црној Гори, Србији, водовода на Вису, маузолеја на Ловћену, итд. Био је и у техничкој подршци ЗОИ Сарајево, за шта је добио и медаљу. Поред летачке и војничке службе, као кореограф, радио је у КУД „Петар Зоранић“ у Задру и КУД „Абрашевић“ у Мостару. Играо је и фудбал за Загреб, Задар и мостарску Локомотиву. Судио је и фудбалске утакмице у Савезном рангу, сем Прве лиге. Пензионисан је у чину заставника I класе, 1988. године.

Током службе више пута је одликован, похваљиван и награђиван, и то Медаљом за војничке врлине, Медаљом за војничке заслуге, Орденом са сребрном звездом, Орденом са сребрним мачевима, Медаљама за 10 и 20 година рада, те већ поменутом Медаљом од стране ОК ЗОИ Сарајево.

У браку са Дивном има троје деце. Сина Зорана и кћери близнакиње Вукицу и Верицу, који су му подарили 8 унука и једну праунуку.

Оставите одговор