У суботу, 24. априла 2021. године, преминуо је проф. др Златко Рендулић, генерал пуковник авијације у пензији, пилот, инжењер и доктор техничких наука и последњи живи пилот Југословенског краљевског ваздухопловства и учесник Априлског рата.
Рођен је 29. септембра 1920. године, у Јастребарском, у Хрватској. Већ са 14 година Златко завршава једриличарски курс у Вршцу да би се 1940. године уписао и завршио пилотску школу Југословенског краљевског војног ваздухопловства. Учествовао је у Априлском рату, а после капитулације живи и ради у Загребу све до 1943. кад одлази у партизане.
По доласку у партизане послат је у Италију у РАФ-ову школу за обуку за пилота ловца на Спитфајерима. Када је постигнут споразум са СССР-ом он је са групом пилота послат у Грозни на обуку за пилота јуришних бомбардера Ил 2.
По завршетку рата Златко Рендулић је прешао пут од пилота у оперативној јединици ваздухопловства (јуришни пук Ил 2), комесара ескадриле, затим пробног пилота и пилота-инжењера за испитивање авиона у лету у Ваздухопловном опитном центру (ВОЦ), главног аеродинамичара пројекта авиона „Галеб” у Ваздухопловнотехничком институту, затим начелника аеродинамике и коначно Директора Института.
Дипломирао је на Машинском факултету у Београду 1948. године, и совјетској Војно-ваздухопловној инжењерској академији Жуковски; магистрирао је 1954. на универзитету Корнел и универзитету Мичиген. Докторирао је 1964. на Машинском факултету у Београду. Као редовни професор радио је у Центру за стратешке студије Генералштаба ЈНА.
Био је одговоран за пројекте авиона Г-2 галеб, Ј-21 јастреб и Ј-20 крагуј. Затим је постављен у КРВ и ПВО на место начелника ваздухопловнотехничке службе, а од 1972. прелази у Генералштаб ЈНА.
Војну каријеру завршио је у чину генерал-пуковника, као помоћник начелника Генералштаба за научно истраживачки рад. У пензији је од 1. јануара 1981. године. Активно је летео до 1959. године, уз краће прекиде. У каријери је летео на 47 типова авиона.
Био је предавач Аеродинамике на југословенским војним школама и дугогодишњи предавач у Центру за стратегијске студије Генералштаба ЈНА. Сматра се великим доприносом што је „победио“ конзервативну струју у ЈНА која је заступала тезу „…потребан је послушан а не паметан официр…“.
Генерал Рендулић је заслужан што је са професорима Машинског и Електротехничког факултета у Београду формирао Вишу војно ваздухопловну техничку академију у Жаркову 1966. године у којој су школовани високообразовани стручњаци за потребе ратног ваздухопловства. Из овог кадра, поред техничких официра инжењера који су радили у оперативним јединицама РВ и ремонтним заводима, регрутовани су научно стручни кадрови који су се у Ваздухопловно техничком институту касније бавили пројектовањем и модернизацијом наших ваздухоплова.
Објавио је више од 20 књига из области ваздухопловне технике и испитивања ваздухоплова, а његови уџбеници из аеродинамике и теорије летења су и данас међу најбољим делима из те области.
Био је члан Међународне ваздухопловне академије, као и многих ваздухопловних удружења, међу којима и нашег - Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС). Носилац је многих ратних и мирнодопских одликовања.
УПВЛПС и овим путем породици Златка Рендулића изражава најдубље саучешће. Остаће нам у сећању као човек који је и у десетој деценији живота учествовао у активностима на пољу неговања ваздухопловних традиција.
Време и место сахране ће бити накнадно објављени.