Архиве ознака: РВ и ПВО

Уз Дан војних ветерана – ВОЈНИ ВЕТЕРАНИ РВ И ПВО

Насловна, ,

ПОВОДОМ ДАНА ВОЈНИХ ВЕТЕРАНА СРБИЈЕ 4. ДЕЦЕМБРА УДРУЖЕЊЕ ПЕНЗИОНИСАНИХ ВОЈНИХ ЛЕТАЧА УПУЋУЈЕ СРДАЧНЕ ЧЕСТИТИКЕ И ДОБРЕ ЖЕЉЕ СВИМ ВОЈНИМ ВЕТЕРАНИМА!

Уз Дан војних ветерана

ВОЈНИ ВЕТЕРАНИ РВ И ПВО

предлог за формирање јединствене организације

Уводне напомене

Могућност даљег рада и интегрисања различитих удружења пензионисаних припадника РВ и ПВО и формирања јединствене ветранске организације на нивоу Србије поставља се данас као ургентно питање.

У време када је УПВЛПС настало није било ни једне организације или удружења сличног карактера. Сматрамо да се данас плурализам интереса може остварити и унутар јединствене ваздухопловне асоцијације, коју је могуће  створити уколико постоји искрен однос, заинтересованост и концензус око мимимума заједничких интереса и циљева.

Још на конференцији УПВЛПС 2015. године иницирано је оснивање Удружења ветерана РВ и ПВО Србије, са скраћеним називом „Ветерани РВ и ПВО“, које би окупљало ветеране свих видова, родова, служби, јединица, установа, класа, удружења пензионисаних, ислужених припадника – ветерана РВ и ПВО. Могуће је такву организацију назвати и „Ветерански кор РВ и ПВО“. Та одлука још није реализована јер тражено мишљење и став МО-УТСВ, Команде РВ и ПВО и ваздухопловних организација и асоцијација није исказано. Без јасног става и стабилне подршке наведених институација такво удружење не може опстати нити успешно функционисати. Уз Дан ветерана Србије било би време да се приступи формирању ветеранске организације

Назив удружења

Пун назив: „УДРУЖЕЊЕ ВОЈНИХ ВЕТЕРАНА РАТНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА И ПРОТИВВАЗДУХОПЛОВНЕ ОДБРАНЕ СРБИЈЕ“

Скраћени назив: „ВЕТЕРАНИ РВ и ПВО“

Мотив: Досадашња пракса и начин организовања војно-ветеранске популације РВ и ПВО, упркос добрим резултатима неких удружења (УПВЛПС, УП М2+, УП „Курјаци са Ушћа“) достигло је зенит те је неопходно установити и у дело провести нови начин организовања и унапредити деловање војних ветерана РВ и ПВО у правцу конституисања војноветеранског кора РВ и ПВО .

Континуитет: Негујући националне слободарске традиције, родољубље и патриотизам, част, достојанство и узвишеност војног позива (професије) наставити традиције удружења старих српских и југословенских ратника и бораца, као и српских ваздухопловаца из ослободилачких ратова 1912-1918. који су основали Српски аероклуб, Удружења резервних авијатичара Краљевине Југославије, авијатичара бораца НОР-а, и традиције УПВЛПС, УП “2+”, УП “Курјаци са ушћа” и других.

Идеја: да се оформи јединствена и свеобухватна oрганизација ваздухоплoвних ветерана није нова, постоји деценију и више, а била је актуелна када су се, а у вези активностима УПВЛПС, поједини припадници других родова РВ и ПВО осећали запостављеним у односу на летачку популацију; тада је било предлога, али није било снаге или воље, да се створи јединствена организација. У УПВЛПС по статуту могу бити учлањени сви припадници РВ и ПВО, па и људи ван вида, чланови породица и др.

УПВЛПС је 2010. иницирало акцију и заказало састанак ради стварања заједничке асоцијације, али одзива није било, ни од стране позваних удружења, нити од војних органа. Прослава 100 година РВ и ПВО је показала недостатак постојања такве организације, јер су се многи бивши припадници РВ и ПВО обраћали УПВЛПС као да је оно репрезент целе популације. Таквих захтева има и данас, УПВЛПС их не може испунити јер нема ресурсе за то. Постоје услови да се идеја реализује и да се сви бивши припадници РВ и ПВО уједине ради неговања традиција вида у целини, као и по другим питањима у вези са професијом ваздухопловних војних стручњака свих профила.

Циљ и карактер удружења

Циљ: Основати јединствено удружење војних ваздухопловних ветерана РВ и ПВО Србије, које ће обухватити ветеране свих родова и служби РВ и ПВО, осмислити програм рада и деловања и обезбедити основне кадровске и материјалне претпоставке.

Карактер удружења: социјално-хуманитарно; војноваздухопловно и професионално-струковно; традиционалистичко; нестраначко; патриотско; недобитно; засновано на слободном и добровољном опредељењу, равноправности, другарству, солидарности и међусобном помагању чланства.

Профил чланства:

- пензионисани (ислужени) и активни (професионални), припадници  команди, јединица и установа РВ и ПВО;

- припадници ратних јединица РВ и ПВО (резервни састав који је учествовао у рату или учествује на вежбама и другим активностима РВ и ПВО);

- цивилна (грађанска) лица запослена  (или која су била запослена) у РВ и ПВО са ратним распоредом у јединицама и установама РВ и ПВО;

- чланови породица погинулих и умрлих припадника РВ и ПВО и ваздухопловних војних ветерана  (живих и преминулих)

 Задаци удружења и садржаји рада

- рад са ислуженим припадницима РВ и ПВО са циљем очувања здравља, менталних и психофизичких способности у постпрофесионалном периоду;

- рад на санирању последица посттрауматског стреса (ПТС)  насталог услед општих и посебних карактеристика живота популације војних ветерана у професионаном периоду (летење, рад на стајанци, боравак и рад на терену, рад у кабинама радарских и система за ПВД, дежурства, прекоманде, логоровања, борбени и ратни задаци);

- решавање социјално-хуманитарних питања и проблеми  војних ветерана  и чланова породица, погинулих, мирнодопских и ратних војних инвалида;

- очување и развијање ваздухопловних традиција, подизање друштвеног угледа, брига и активности у вези са статусним питањима ваздухопловаца;

- брига и болесним колегама, помоћ породицама погинулих и умрлих колега;

- подстицање и развој сарадње, заједничких акција и подухвата; међусобно информисање, координација активности и подршка стваралаштву у разним областима; међусобно дружење, спортско-рекреативне и кутурно-забавне активности и манифестације;

- међународне активности и сарадња са сродним организацијама у региону и свету.

Организација удружења

Начела (принципи) деловања и организовања:

- заједнички интерес и циљ, јединство у акцијама и деловању;

- самосталност, слобода и добровољност, равноправност чланова;

- другарство, солидарност и помагање, међусобно уважавање, подршка и помоћ, солидарност и информисање;

- самосталност (аутономност) у организационом, нормативно-правном, кадровском и акционом погледу постојећих удружења;

- самостално финасије и материјално-финансијско пословање

- координација и сарадња са органима Команде и јединица РВ и ПВО и органима Министарства одбране и Војске Србије...

Оранизовање:

- територијално (по градовима: Београд, Ниш, Краљево, Кргаујевац, Нови Сад...); по родовима и службама; по јединицама и установама РВ и ПВО

- аd hoc;  периодични и акциони трајни: учлањивање (појединачно и колективно), придруживање, фузионисање...

Садржаји и облици деловања и рада:

Садржаји:

- сабор, састанци, смотре, конференције, трибине, предавања, историјски часови,

- комеморације, дани сећања, меморијали, изложбе,

- обележавање дана јединица и установа, годишњица класа,

- посете, излети путовања, спортски сусрети и тaкмичења,

- кутлурно-забавне активности: приредбе, концерти, изложбе, филмске представе, позоришне представе,

- стваралаштво и хобији: сликарство, литература, макетарски и моделарски клубови, ваздухопловне смотре и изложбе;

- аеро-клубови: моторних летача, једриличара, змајара, параглајдериста, падобранаца, балонера ,

- издавачка делатност: књиге, часописи, билтени, брошуре, проспекти, плакати, медијска активност: сајтови, елекронска издања билтена, брошура, књига, часописа ...

Облици: комисије; секције; клубови; савети; одбори, радне групе...

Спољна обележја:

- знак (амблем, грб), застава,

- ознака седишта (информативна табла),

- значка, ветеранска капа и блуза.

Овај позив је отворен за све добронамерне ваздухопловне ветеране са молбом да се са својим мишљењем, предлозима и сугестијама јаве на електронску адресу аутора.

Златомир Грујић

Годишњица рођења првог команданта РВ-Коста Милетић (1874-1953)

Насловна, ,

На данашњи дан пре 144. године, 21. септембра 1874., у Аранђеловцу је рођен Костадин Коста Милетић, први школовани пилот балона-аеронаут и први командант нашег ваздухопловства.

После седмог разреда гимназије уписао се у 25. класу војне академије коју је завршио 1895. године, као пети у рангу. Службовао је у пешадији, затим је преведен у инжињерију.

Завршио је Војнотехничке ваздухопловне студије у Русији са одличним успехом, као други у рангу 1902. године. Распоређен је у Инжињеријско-техничко оделење министарства војног. Саставио је предлог за формирање балонског одељења, израдио пројекат и правила и формирао прву станицу голубије поште 1908. године. Организовао је припреме и куповину првих балона за српску војску, и летео је првим балоном "Србија" одмах по набавци, 19. априла 1909. године. То је био први лет српског ваздухоплова са српским обележјима.

Формирао је балонско одељење 1910. године. У Првом балканском рату, у Кумановској бици, био је командант батаљона, и ванредно је унапређен  у чин мајора. Наређењем војводе Радомира Путника 24. децембра 1912. године постављен је за команданта Ваздухопловне команде, прве ваздухопловне јединице Српске војске. У зиму 1913. године, био је на челу Приморског аеропланског одреда у операцијама код Скадра. До јула 1916. године био је на челу српског ваздухопловства. По завршетку Првог светског рата, пензионисан је у чину пуковника. Након рата, између осталог, обављао је и дужност председник Удружења ратних авијатичара и то од 1928., па до 1936. године.

Умро је 1953. године у Београду. Сахрањен на Новом гробљу. Први је школовани ваздухопловац у Србији. Лично је био актер кључних догађаја у настанку српског ваздухопловства и премијерне употребе балона (Пирот) и авиона (Скадар) у балканским и Првом светском рату. Прошао је голготу Албаније и консолидовао Српску аеропланску ескадру на Солунском фронту. Више о Кости Милетићу на линку.

Удружење пензионисаних војних летача Србије (УПВЛПС) у сарадњи са Министарством одбране Републике Србије, Командом РВ и ПВО и локалном самоуправом града Аранђеловца се припрема за обележеавање 145. годишњице рођења првог команданта нашег вида, када ће бити објављена и монографија о Кости Милетићу.

Сећање на 21. мај негдашњи Дан РВ и ПВО: БИСЕР У МОЗАИКУ ВАЗДУХОПЛОВНИХ ТРАДИЦИЈА

Насловна, ,

У знак сећања и поштовања првих авијатичара НОВЈ, Врховни командант ОС ФНРЈ маршал Јосип Броз Тито наредио је 20. октобра 1947. године „да се 21. мај слави у свим јединицама Југословенске народне армије као дан ЈУГОСЛОВЕНСКОГ РАТНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА.“ Тај датум обележаван је и као дан вида РВ и ПВО све до почетка деведесетих година XX века, до распада СФРЈ. И данас се многи ваздухополовци са сетом сећају тог великог празника ваздухопловаца, војника и грађана Југославије.

Партизанска авијација

Југословенски ваздухопловци привржени својој држави и заклетви храбро су се борили у Априлском рату 1941. године. После слома, део ваздухопловаца напустио је земљу нашавши се код савезника на Блиском истоку, део је оставши у Отаџбини приступио устанку против фашистичких окупатора и укључио се јединице НОВЈ, а део се нашао у заробљеништву у Немачкој и Италији. Један број ваздухопловаца, првенствено оних који су својим издајничким понашањем  постали фашистичке слуге, али и из других разлога, приступио је квислиншким формацијама, а највише ваздухопловству тзв. НДХ.

После непуних годину дана од дизања народног устанка против окупатора 1941. године, настала је „партизанска авијација“; тако је Народно-ослободилачка војска Југославије (НОВЈ) добила и ваздухопловну компоненту као снажан морални фактор јачању Народноослободичаког покрета (НОП).

Априла месеца 1942. године авио-механичар стрелац Ивица Митречић, предратни резервни ваздухопловни подофицир, пребегео је из домобрана у партизане. Одмах је добио задатак да на слободној територији, са Другим крајишким партизанским одредом и мештанима, уреди помоћно летилиште код села Међувођа за прихват авиона.

Крајишки и банијски партизани ослободили су 16. маја 1942. године Приједор у чијој се близини налазило помоћно летилиште Урије, погодно за прелет авиона. Обезбеђењем два летилишта и припремама за прихват створени су услови за прелет пилота присталица НОП са авионима на слободну партизанску територију.

То се остварило 21. маја 1942. године када су из ваздухопловства НДХ пребегли и прелетели на слободну територију пилот Фрањо Клуз на авиону Потез-25 и пилот Рудолф - Руди Чајавец са авиомеханичарем Милутином-Мишом Јазбецом на авиону Бреге-19, и слетели на летелиште Урије код Приједора.

Тако је почела да дејствује партизанска авијација, па се тај датум узима као почетак стварања ваздухоплвоства НОВЈ, односно СФРЈ.

Партизански авиони на слободном крајишком небу почели су одмах борбене задатке. Већ 4. јуна дејствовали су изнад Бања Луке и других места. Руди Чајавец и Мишо Јазбец су рањени на борбеном задатку и после принудног слетања изгубили животе. Фрањо Клуз и Ивица Митрачић су успешно дејствовавали до 6. јула када је њихов авион уништен на земљи у нападу немачког ловца код села Лушци Паланка у близини Босанског Новог. Храбри пилот је касније био у саставу Прве ескадриле НОВЈ и погинуо на борбеном задатку 14. септембра 1944. године. Авиомеханичар Ивица Митрачић – Брегејац, преживео је рат и дуго година је за Дан РВ и ПВО као гост на манифестацијама евоцирао сећања на људе и догађаје из времена настанка и дејства партизанске авијације.

Ваздухопловство НОВЈ

Партизанска авијација је трајала кратко али је оставила неизбрисив траг у нашој ваздухопловној историји, који показује да се и у партизанским условима оружане борбе може користити авијација. У јесен 1943. године формирано је ваздухопловно одељење при ВШ НОВЈ, а потом и прва ваздухопловна база, и упућен је позиов свим југословенским авијатичарима да се јаве у јединице  НОВЈ ради озградње нове авијације.

Наредне године на школовање у СССР отишло је више стотина ваздухопловца, а на Блиском Истоку су уз помоћ савезника формиране Прва и Друга ескадрила НОВЈ. У јесен 1944. године на основу добијене помоћи од СССР формиране су једна ловачка ваздухопловна дивизија са три ловачка пука, једна јуришна ваздухопловна дивизија са три јуришна пука и ваздухопловне позадинске јединце јачине девет батаљона. Стварају се и друге партизанске авијацисјке јединице и школе, тако да крај рата НОВЈ дочекује са снажним ваздухопловством.

Дан југословенског ваздухопловства

У послератном периоду РВ и ПВО је развијено у снажан вид оружаних снага са свим компонентама и сегментима модерног ваздухопловства и ПВО, са бројним јединицама, установама, школама, институтима и фабрикама. На врхунцу развоја крајем осме деценије XX века РВ и ПВО СФРЈ имало је три корпуса, модерно наоружање, инфраструктуру и обучен стручни кадар. Велика пажња посвећивана је моралном васпитању и неговању ваздухопловних традиција.

Наредбом врховног команданта Југословенске армије од 20. октобра 1947. године установљен је 21. мај као Дан ЈРВ, а од 1957. године Дан РВ и ПВО. Тај датум се празновао више од четири деценије и оставио дубоки траг у сећању ваздухопловаца.

Тада су на свим војним аеродромима широм државе организоване свечаности, смотре, аеромитинзи, приредбе, такмичења и друге манифестације. То је био прави и велики, не само војноваздухопловни, већ и народни празник – права светковина.  Поводом Дана РВ и ПВО јединице су добијале нове ваздухоплове и другу борбену технику, модерну опрему и наоружање.

И поред свега тога Југославија се распала, настале су нове дражве и државне заједнице, нови систем вредности и неговања ваздухопловних традиција. Дан РВ и ПВО 21. мај, који је више од четири деценије слављен као највећа ваздухопловна светковина, остао је запамћен као бисер у мозаику ваздухоплоних традиција.

Дан РВ и ПВО Војске Републике Србије - 24. децембар

У држави Србији, на темељу светлих ваздухопловних традиција које сежу до почетка 20. века, када је наше земља међу првих 15 у свету формирала војно ваздухопловство, а међу првих пет га применила у ратне сврхе, 24. децембра 1912. године наредбом војводе Радомира Путника, министра војног, формирана је у Нишу, ваздухопловна команда на челу са мајором Костом Милетићем.

Осамдесет година после тога, 24. децембра 1992. године обележили смо први пут дан српске војне авијатике, и обележавамо га сваке године, ево већ четврт века, са поносом и узвишеним осећањем припадности српском ваздухопловном корпусу, једном од најстаријих у свету. Негдашњи Дан РВ и ПВO 21. мај нисмо заборавили, сећамо га се по добром и лепом, као и времена у којем је га је пратило.

Златомир Грујић