У Београду је у 94-ој години преминуо члан нашег Удружења, Драгољуб Лазић, пуковник авијације у пензији.

Драгољуб је рођен 17. маја 1925. године у Београду, на Чукарици. У родном месту је завршио основну школу и шест разреда гимназије, када рат прекида његово школовање, а он да би се издржавао у времена окупације ради као физички радник. У НОВЈ ступа 16. јуна 1944., у Космајски партизански одред. Након рањавања у октобру исте године, код села Велики Радинци, бива распоређен у Осму црногорску бригаду. Рат је завршио у чину потпоручника. После рата је завршио Тенковску апликациону школу са одличним успехом, као други у рангу. Преласком у РВ и ПВО, завршио је Ваздухопловну апликациону школу и Ваздухопловну официрску школу са одличним успехом, као четврти у рангу у 7. класи.

У рату је био командир одељења и делегат вода. Код тенкиста је обављао дужност командира чете и омладинског руководиоца бригаде. У РВ и ПВО је обављао дужност комесара тренажне ескадриле, те наставника у ВТШЦ у Рајловцу, и то наставника војне географије, опште тактике, тактике авијације и војне топографије. Преласком у Команду РВ, обавља дужности у Персоналном одељењу и у Одељењу за студије и правила. Три године је био и Заменик одговорног уредника часописа „Ваздухопловни гласник“. Потом одлази на више дужности у оквиру вб Церкље, са којих дужности, на лични захтев, бива пензионисан 1. јануара 1967. године, у чину пуковника авијације.

Летачке дужности је обављао у Тренажној ескадрили, где је летео на ПО-2, Курир, Аеро 2Б и УТ-2. За пет година летачке каријере, налетео је 175 сати.

Више пута је одликован и награђиван. Носилац је 15 ратних и мирнодопских одликовања, од којих су један орден и три медаље за храброст.

Био је један од најактивнијих чланова СУБНОР-а.

Иако у десетој деценији живота, то га није спречавало да често буде и на састанцима УПВЛПС. Остаће нам у најлепшем сећању. Чланови Удружења и овим путем породици Лазић упућују изразе најискренијег саучешћа.