У небеску ескадрилу се преселио Миленко Ковић, потпуковник ВТСл у пензији.Након завршене Војне академије РВ и ПВО, службовао је у Загребу на аеродрому Плесо, а једно време током ратова 90-их и као добровољац, био је официр за логистику у 1. Семберској бригади Војске РС. Након тога, до пензионисања је радио у Корпусу ПВО на Бањици.

Миленко ће остати у сећању колегама и пријатељима као особа која је у околину уносила мудрост и оптимизам.

Био је благе нарави, попустљив, пун разумевања за туђе мане и невоље, спреман да сатима слуша и разговара. Веома духовит, интелигентан, необично широких интересовања и слободног духа. И вечно заљубљен у родну Мачву и реку Дрину...

Био је и велики пријатељ нашег Удружења и радо виђен гост у нашим просторијама у Земуну. Више пута се показао и као добар домаћин УПВЛПС приликом неких манифестација које су одржаване у Мачви.

УПВЛПС и овом путем изражава најдубље саучешће породици и пријатељима.

Иза њега су остали синови Иван и Миодраг и кћерка Милена.

Сахрана Миленка Ковића ће бити у суботу, 15. маја у 13 сати на гробљу у Богатићу.

Преминуо је и одлетео у бескрај васионе наш друг и колега Јеврем Миладиновић – Јеша, пилот - пуковник авијације у пензији.Рођен је 28. јануара 1941. године у Витковцима код Краљева. У грађанству је завршио осмогодишњу школу. Опредељује се за војни позив и 1956. године конкурише за војну школу. Примљен је у XII класу Ваздухопловнe подофицирскe школe везе у Краљеву, коју завршава 1. августа 1959. године.

Ваздухопловну војну академију завршио је као питомац XV класе 1963. године, када је унапређен у чин потпоручника авијације и стекао летачко звање пилота.

Високу војно-политичку школу ЈНА (КША РВ и ПВО) завршио је 1978. године.

Био је на служби у више гарнизона СФРЈ. Летео је на више разних типова авиона и хеликоптера. Био је пилот борбених хеликоптера за противподморничка дејства типа Сикорски С-55 и Камов.

Обављао је дужности у ескадрили и команди ваздухопловне бригаде, до помоћника команданта бригаде.

У команди РВ и ПВО био је на дужности секретара Комитата Организације СКЈ у ЈНА у РВ и ПВО. Са те дужности је отишао у пензију на сопствени захтев.

Похваљиван је, награђиван и одликован са више мирнодопских одликовања. Живео је у Београду са супругом.

Пуковник Јеврем Миладиновић, наш друга Јеша, био је један од ретких официра који је сагледао тенденције распада државе и војске и о томе јавно, отворено и аргументовано говорио, предочавајући шта ће се десити са СФРЈ, ЈНА и РВ и ПВО.

Крајем осамдесетих година XX века, то је лично све „у лице“ рекао и тадашњем команданту РВ и ПВО генералу Тус Антону. Тада је мало ко слушао речи пуковника Миладиновића, а катастрофа је куцала на врата и убрзо је ратним пламеном разбила и предала суду историје Југославију.

Члан Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Југославије, односно Србије, био је од почетака његовог деловања. Због болести задњих година мало се кретао, али се за удружење и другове интересовао и присуствовао значајним скуповима.

У име чланова Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије и лично:

Збогом драги друже и пријатељу, нека Ти је вечна слава и хвала!

Сахрана Јеврема Миладиновића ће бити сутра, 7. маја 2021. године у 11.30 сати на Новом бежанијском гробљу.

Златомир Грујић