Последњег дана 2020. године, 31. децембра је стигла веста да се у вечну небеску ескадрилу преселио Зденко Дупланчић, пуковник авијације у пензији, учесник НОР-а, борац Прве пролетерске народноослободилачке ударне бригаде, учесник у завршним операцијама у ослобођењу Србије, Београда и Југославије.
Рођен у Сплиту 1929. године - ђак гимназије. Иако веома млад, следећи кораке уже и шире породице, укључује се у народноослободилачки покрет и средином августа 1942. године постаје активан члан СКОЈ‐а.
Као организован члан учествује у разним илегалним акцијама које су биле организоване од стране СКОЈ‐а и КПЈ против италијанских окупатора, а које су се састојале у извршавању саботажа окупаторској војсци, прикупљању помоћи за НОБ и организовање омладине у редове борбе против идеологије фашизма као и у учествовању у манифестацијама непослушности окупатору.
Као СКОЈ‐евац упућен је у Мосорски одред и Сплитску бригаду које су на прилазима граду Сплиту браниле улазак Немаца и усташа у град.
После капитулације Италије септембра 1943. године, ангажовани су на евакуацији што веће количине наоружања и опреме које су Италијани оставили.
Како се Прва пролетерска Народноослободилачка ударна бригада у то време налазила у близини далматинских јединица, ради попуне пролетера, септембра 1943, већа група раније организованих СКОЈ‐еваца и чланова КПЈ упућена је у бригаду, у њене батаљоне. Зденко је упућен у 2. црногорски батаљон, 3. чета.
Као борац и помоћник на тешком митраљезу, а касније и сам митраљезац и командир вода учествује у многим значајним биткама које је бригада водила у Босни, Црној Гори, Санџаку и Србији. Учествовао је у борбама на Златибору против Бугара и четника, у ослобађању Ваљева, Лајковца, Уба и у бици за ослобођење Београда, а касније на Сремском фронту, Славонији и у ослобађању Загреба. На крају рата имао је чин старијег водника.
После рата остаје, као перспективан у ЈА, када је упућен на школовање у СССР у Москву у ваздухопловно училиште. По завршетку школовања, унапређен је у чин поручника и службовао је у више ваздухопловних гарнизона ‐ Сарајево, Љубљана, Краљево, Београд ‐ на дужностима наставника, органа безбедности, директора извоза наоружања и војне опреме (СДПР “Југоимпорт”), на испоруци НВО и пружању помоћи ослободилачким покретима који се боре за независност у свету.
У Краљево ‐ ВШЦ, Зденко долази маја 1955. године, као млад капетан на дужност наставника и руководиоца циклуса (катедра наставника радарско рачунарских средстава).
Као наставник предавао је радиотехнику и радарско‐рачунарска средства механичарима и двема класама питомаца ПВО.
У току активне војне службе завршио је и школу за усавршавање радарске и ракетне специјалности, ваздухопловне електронике у САД и Вишу ваздухопловну академију.
Обављајући поверене дужности, доста је путовао по свету, понајвише у несврстане земље. Дужност шефа групе за економско‐техничке послове у СССР‐у при амбасади СФРЈ обављао је пет година, баш у време када се ЈНА наоружава са савременим ратним средствима за све видове оружаних снага.
Поред редовних формацијских дужности, обављао је и одговорне дужности у СКЈ. Био члан Комитета СКЈ ССНО, председник комитета војно‐привредног сектора, члан опуномоћства СКЈ у СССР.
За заслуге у рату одликован је Орденом за храброст, Орденом братства и јединства са сребрним венцем, Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима и Медаљом за храброст.
Поред наведених, за послератни период носилац је још шест ордена и седам медаља, поред којих је Орден југословенске звезде на огрлици за сарадњу и рад са ослободилачким покретима.
Пензионисан је 1988. године у чину пуковника.
По пензионисању активно се укључио у СУБНОР. Био је на дужности председника СУБНОР општине Савски Венац, председника Секције бораца Прве пролетерске НОУ бригаде, члан Председништва СУБНОР‐а Београда и члана Републичког одбора СУБНОР‐а Србије и комитета истог за међународне везе.
Био је члан и УПВЛПС и са саборцем Љубишом Антонијевићем, такође пуковником авијацијеу пензији, више година унатраг су представљали наше Удруђење на свечаностима поводом Дана победе и Дана ослобођења Београда у Другом светском рату.
Преминуо је 31. децембра 2020. године. Време и место сахране ће бити накнадно објављени.
Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије породици Зденка Дупланчића и овим путима изражава најдубље саучешће.