Јутрос је у Београду преминуо члан нашег Удружења, друг и пријатељ Бранко Гулан, пуковник авијације у пензији - пилот.
Бранко је рођен 25. марта 1931. године у селу Тргови у општини Двор на Банији. Основну школу је завршио у родном селу. Почетком 1944. године, ступио је у Прву партизанску гимназију. Школовање је наставио у Рујевцу, Италији, Сплиту, Глини, Хрватској Костајници и Вуковару.
Из седмог разреда гимназије, 16. марта 1948. године ступа у ВВУ у Панчеву. Завршио је и Политичку школу у Београду, 1961. године, као и ВВВА од 1964. па до 1966. године. Учесник је НОП-а од 1942. године, а учествовао је и на изградњама пруге Брчко-Бановићи, односно Шамац-Сарајево.
Службовао је у Панчеву, Мостару, Бања Луци, Плесу, Боронгају, Сарајеву, Титограду, Нишу и Београду, од чега најдуже (у три наврата укупно 18 година) у Мостару.
Обављао је дужност пилота, помоћника Команданта пука за МПВ, помоћника Команданта корпуса за политичко правне послове и помоћника Команданта РВ и ПВО за кадровско персоналне послове. Пензионисан је 1. јануара 1991. године у чину пуковника авијације. За време и након престанка активне службе, бавио се публицистиком. Сарађивао је у свим војним листовима и часописима. Написао је и монографију „Пилоти генерације пет“.
Одликован је са 8 ордена и 5 медаља, међу којима се посебно истиче Орден народне армије са ловоровим венцем, Орден рада са црвеном заставом и Орден братства и јединства са сребрним венцем.
Живео је у Београду.
Сахрана Бранка Гулана је на гробљу Лешће у понедељак у 12 сати.
Бранко Гулан је био члан УПВЛПС од оснивања, а дуго година је и обављао дужност Председника. Његово другарство, те истраживачки и публицистички рад на пољу историје југословенског ваздухопловства, остаће у најлепшем сећању друговима и пријатељима из УПВЛПС. И овим путем, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) породици Бранка Гулана упућује изразе најискренијег саучешћа.