Данас, другог новембра 2019. године је у Дому ваздухопловства у Земуну обележен велики јубилеј 8. класе Школе активних официра авијације (ШАОА); 65 година од ступања на дужност у јединице нашег РВ и ПВО.
Давне 1951. године је током летњих месеци кроз ординације Војнолетачке лекарске комисије (ВВЛК) у Земуну "прошло" неколико хиљада младића из читаве Југославије, који су имали само једну жељу-да постану војни пилоти.
После ригорозних прегледа, комисија је њих 276 огласила способним за летачку службу и они су почев од 20. октобра 1951. године почели да долазе у Мостар (у тзв. "Западни логор"), где је на дан 1. новембра 1951. године званично започело школовање последње "масовне" и највеће класе по бројности икада школоване у РВ и ПВО - 8. класе ШАОА.
Након три године теорне и практичне наставе - летачке обуке, 1. новембра 1954. године, њих 204-ица су промовисани у чин потпоручника и распоређени у јединице наше авијације.
Припадници ове класе су у наредним деценијама дали велики допринос изградњи нашег вида. Укупно узевши у обзир, летели су на 50 различитих типова авиона и 6 хеликоптера свих намена, како у саставу РВ и ПВО, тако и у цивилству.
Двадесет три припадника класе је заслужило највише стручно признање - Златни летачки знак. Током каријере, 64 "класића" су били наставници летења. Тридесет двојица су завршили КША РВ и ПВО (или КоВ), четворица Високу политичку школу ЈНА и Факултет политичких наука, а деветорица међу њима Ратну школу. Десетак њих се школовало у иностранству, а већи број је узео учешће у школовању припадника страних ОС.
Обављали су (укупно гледано) све дужности у оквиру вида. Од пилота у јединици, до команданта РВ и ПВО.
Класа је "дала" 4 генерала (Раде Ђилас, Иван Хочевар, Звонко Јурјевић, Војислав Радовић), 27 пуковника, 74 потпуковника, 23 мајора, 20 капетана прве класе, 16 капетана, 19 поручника и 21-ог потпоручника;
као и пет правника-адвоката, три дипломирана инжењера и по двојицу професора Универзитета, дипломираног економисту и директора предузећа.
Данас, када славе 65 година од ступања на дужност, ових старина који у просеку имају 86 година, међу живима има четрдесет тројица, но неки су на данашње окупљање због болести били спречени да дођу.
Окупљање у Земуну је било прилика да се поново виде након неколико година и кроз разговор присете младих дана. Нама остаје да им честитамо велики јубилеј и пожелимо што мирније старачке дане.
М. Ракић