Ваздухопловни ветерани из УПВЛПС подарили су ове године фонду ваздухопловних писаних дела још једну књигу. На првом окупљању после летње паузе представљена је на редовном састанку 7. септембра, књига тројице аутора, добро познатих ваздухопловним медијима: Данко Боројевић, Драги Ивић и Жељко Убовић, са насловом „Ваздухопловне снаге бивших република СФРЈ 1992-2015“. Рецензенти су били Бранко Билбија, пилот, генерал-мајор авијације у пензији, и писац ових редова - мр Златомир Грујић, пилот, пуковник авијације у пензији.Штампање наведене књиге и њена промоција привукла је пажњу, поред чланова УПВЛПС, и многих ваздухопловних посленика, који су се окупили у Клубу ваздухопловства у Земуну, да присуствују том значајном догађају из ваздухопловне културне сфере. Познато је да се ваздухопловној писаној речи у нас не придаје довољан значај. Не излази ни један ваздухопловни часопис. Постоји неколико активних веб сајтова, а понеки ентузијаста самостално успе да напише и штампа по неку књигу. УПВЛПС је пролетос издало књигу „Ваздухопловство у априлском рату“ и тако „држи темпо“ да сваке године подари поколењима бар једну књигу. Тај допринос још увек није добио оцену, али то ветеране не обесхрабрује, они се не предају.Данко Боројевић, ваздухопловни стваралац из млађе генерације, активни члан УПВЛПС, изузетно је је вредан и упоран истраживач и афирмисани писац више књига и публикација из ваздухопловне историје. Најновија књига, коју је написао са колегама Ивићем и Убовићем, потврђује његов таленат да уочава битне чињенице и на једноставан начин, блиско читалачком уху, предочава у причу која има свој логичан след и даје јасан одговор.На промоцији су о књизи говорили рецензенти и аутор. Генерал Билбија је истакао значај књиге која пружа информације о догађајима у ваздухопловствима у наведеном периоду, о њиховом развоју, учешћу у борбеним дејствима и ратовима, дајући нам одговоре и на многа питања из тог периода. Похвалио је рад и труд аутора и њихов допринос ваздухопловној литератури.Као рецензент могу рећи да је ова књига прво „дело таквог карактера и садржаја са којим се сусрећемо две деценије по завршетку крвавог чина југословенске драме са краја 20. века.“  Када је у питању значај књиге за новију ваздухопловну историју, њен карактер и садржај, могу рећи да су аутори тако сложену тему успели да обраде коректно јер су поставили јасан циљ: да обједине и пруже читаоцима у једној књизи велики број чињеница, података, објашењења и илустрација о тешкој, али и веома интересантној теми. Циљ је остварен и то на веома добар начин.Текст књиге је дистрибуиран у десет целина. Целине или поглавља, писане су у различитом обиму, и на различит начин – у већини преовладава набрајање чињеница, негде је описивање, а у појединим деловима нарација. Тежиште је на ваздухопловствима Хрватске, Србије и Републике Српске. То је и логично с обзиром на чињеницу да су та три ваздухопловства суделовала у рату, свако на свој начин, а задња два су са највише борбеног искуства у сукобу са НАТО снагама.Методолошки приступ усаглашен је са темом, пројектованом структуром и циљем књиге. Предмет истраживања аутори су јасно одредили садржајно на ваздухопловне снаге бивши република, а временски на период 1992.-2015. године. Резултати истраживања презентовани у књизи врло су интересантни и плене пажњу, коју аутори држе од почетка до краја, непрекидним представљањем чињеница, набрајањем података и адекватним објашњењима и илустрацијама. Треба истаћи да су, као ретко у којој књизи, потписи испод слика врло прецизни и обухватни, тако да дају потпуну информацију и уклапају се у основни текст чинећи са њим целину. Књига има 342 стране формата А-5 и 187 илустрација (слика).

Књига је писана једноставно и разумљиво, без сувишних коментара и претеране дескрипције. Аутори су употребили велики број скраћеница, које се, уз адекватна објашњења, уклапају у текст и чине га интересантним.У књизи је дата хронологија војног ваздухопловства и ПВО СФРЈ и њених наследница – СРЈ, ДЗ СЦГ, Србије, као и осталих бивших република државе која се распала, њихов развој, састав, наоружање и најзначајније борбене операције.На крају, мој закључак је да је идеја да се напише ова књига о ваздухопловствима бивших република СФРЈ, сада суверених држава, изузетно корисна. У предметној књизи она је веома добро материјализована. Добили смо драгоцен писани извор, јер књига обилује подацима и стручно презентованим чињеницама, те је одличан подсетник за свакога ко се бави скоријом историјом војног ваздухопловства и ПВО на овим просторима.Први од аутора, Данко Боројевић говорио је о своме рaду, мотивима да се приђе писању књиге и о томе како је успео да прикупи и обради велики број чињеница. Захвалио се сарадницима и рекао да и даље ради на новим књигама које ће ускоро угледати светлост дана.Присутни на промоцији су аплаузом поздравили аутора и рецензенте, а након тога је уз освежење у холу Дома ваздухопловства настављен разговор о овом вредном делу ваздухопловне литературе.

мр Златомир Грујић

фото: Данко Боројевић, Павле Кљајић

Изашао је нови, 56-ти број по реду "Ваздухопловног билтена", гласила УПВЛПС

Билтен можете преузети овде

-XVIII КЛАСА ПРВА И НЕПОНОВЉИВА-

Првa, јер је у своје редове поред примљених средњошколаца из грађанства (17), у свoје редове примила и свршене ученике–питомце из Прве класе Припремне школе ВВА из Мостара (92).

Непоновљива, јер је на свом путу до остваривања животног циља – пилота РВ и ПВО била прва и једнствена, што се потврдило и при овом сусрету на педесет година од њеног завршетка.

Пре педесет година, 31. августа 1966. године, на аеродрому Земуник код Задра, у чин потпоручника авијације–пилота, рода везе и метеослужбе, Указом број 42., промовисана је XVIII класа ВВА.Свечани строј на стајанци аеродрома Земуник

У свечаном строју постројеном на стајанци испред летелица на којима су дотадашњи питомци обављали летачку обуку, од 86 потпоручника који су завршили ВВА, летачки знак и звање потпоручника авијације – пилота, добило је њих 73, док је 12 потпоручника промовисано у официре везе, а један у официра метеоролошке службе – синоптичара. 

Можемо се похвалити да смо имали класића на највишој дужности у РВ и ПВО, команданта генерал пуковника Љубишу Величковића. Неки су били на високим дужностима у ГШ ЈНА, КРВ и ПВО, Ко РВ и ПВО; неки од нас су били команданти ескадрила, пукова, бригада... Двадесет двојица од 73 пилота су носиоци „Златног летачког знака“ и звања „Инструктора летења“.

У цивилној авијацији је било 13 класића и сви су достигли висока звања, а највише је догурао Велибор Петровски. (био капетан посаде авиона председника државе Мали; и данас је активан )

Класа је изнедрила и двојицу доктора наука (Мирослав Хаџић–политичких и Берислав Грозданић–техничких), а факултетске дипломе у цивилству стекла су још тројица класића (Милан Лелас Чувић, Ивица Дујић и Стјепан Булић).

Припадници и чланови породица XVIII класе испред „Старе Капетаније“

На прозивци после педесет година од завршетка ВВА, од 51 пензионера – класића, скупу је присуствовало 37 класића, од чега 12 са супругама, а двојица у пратњи чланова породице. Приврженост класи својим доласком показали су:

- Шест супруга погинулих и уммрлих класића, - Једанаест чланова породица погинулих и умрлих класића, и - Четворица класићаа који су напустили школовање.

Укупно је на прослави присуствовало 74-оро званица. Прослави није присуствовало свега 14 класића од чега више од половине са оправданим разлогом-болест, а оно мало преосталих из непознатих разлога.

Окупљање и прослава је уприличена у Земуну у ресторану „Стара Капетанија“, на Дунавском кеју 31. августа 2016. године.

Окупљање у оволиком броју још једном је потврдило да сколпљена другарства пре 55 година у Мостару и 50 година у Земунику, још трају без обзира на сва дешавања у блиској прошлости.

Између јубиларних годишњица, класићи се окупљају и на годишњем, а ови у Београду и на месечном нивоу (сваки први уторак у месецу од 18:00 часова, у Дому Ваздухопловства-па ко воли нек изволи).

У име XVIII класе, Фрањо Фабијанец