У Команди Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране у Земуну је одржана свечаност поводом Дана рода авијације – 2. августа. Свечаности је присуствовао и заменик начелника Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Јовица Драганић.

На аеродромима „Батајница“ и „Лађевци“ данас је обележен Дан рода авијације – 2. август, слава свих пилота и летача, као сећање на тај дан 1893. године, када се први пут званично помиње ваздухопловство у војсци на овим просторима.

Прослави на батајничком аеродрому присуствовали су команданти јединица Ратног ваздухопловства и ПВО, представници цркве и локалне самоуправе, пензионисани пилоти и многобројни гости.

И чланови нашег Удружења су присуствовали свечаностима у Команди у Земуну, односно на аеродрому Батајница.

Свим колегама, активним и пензионисаним припадницима нашег рода, честитамо празник, са жељом за добрим здрављем и успехом на свим пољима! Живели!

Уз државне и војне почасти и полагање венаца у порти цркве Светог Вазнесења Господњег у Дубљу, одржана је централна прослава обележавања 200 година од Боја на Дубљу. У име Владе Републике Србије, венац је положио државни секретар у Министарству одбране Зоран Ђорђевић док је свету архијерејску литургију служио владика шабачки Лаврентије са свештенством.

Уз највише државне почасти у порти цркве Светог Вазнесења Господњег у Дубљу, одржана је централна прослава – обележавање 200 година од „Боја на Дубљу“. Организатори манифестације су: Одбор Владе Републике Србије за неговање традиције ослободилачких ратова, Општина Богатић, Културно- образовни центар Богатић, Црквена општина Дубље, Месна заједница Дубље, Туристичка организација општине Богатић. Свету Архијерејску литургију служио је владика шабачки Лаврентије са својим свештенством. Службу је пратио хор диригента Бранка Ђурковића. Његово преосвештенство владика Лаврентије уручио је грамате институцијама и појединцима заслужним за организацију манифестације.

Пре свечаног полагања венаца, освештано је спомен обележје посвећено изгинулим ратницима и одржан парастос. “Окупили смо се да испунимо своју свету дужност према оним витешким и великим душама, које су животе своје узидале у срећнију будућност отаджбине и покољења”, рекао је у свом обраћању владика шабачки Лаврентије. Уз интонирање државне химне, венце су положили представници локалне самоуправе у Богатићу, Месне заједнице Дубље, представници Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида и других удружења, начелник Мачванског управног округа , као и представници суседних градова и општина. “Ми савременици смо добили изузетну прилику, а Влада Републике Србије нас је почаствовала, јер је нашу манифестацију уврстила у свој државни програм, што овакав догађај то и заслужује”, рекао је Ненад Бесеровац, председник Општине Богатић. Венце у спомен-костурници у којој се налазе посмртни остаци српских и аустроугарских војника из Првог светског рата, положили су војни аташеи Републике Чешке и представници Владе и Војске Србије.

Бој на Дубљу била је велика битка између српских устаника и турске војске, која се одиграла у мачванском селу Дубље, 14. по старом, односно 26. јула по новом календару 1815. године. У бици су живот изгубиле српске војводе Милић Дринчић и Сима Ненадовић, али су Турцима нанети велики губици. Битком на Дубљу завршен је оружани део Другог српског устанка. О значају овог историјског догађаја за српски народ, говорили су Ненад Бесеровац – председник Општине Богатић и Зоран Ђорђевић – државни секретар у Министарству одбране. “Дух немерљивог херојства, борбености и пожртвованости, главна су одлика храбрих бораца који су несебично јуришали у сусрет непријатељу спремни да дају свој живот за слободу отаджбине. И након два века тај дух се снажно осећа и данас овде”, рекао је Зоран Ђорђевић – државни секретар у Министарству одбране.

Одржана је и свечана академија – уметнички програм музичко сценског приказа посвећеног “Боју на Дубљу”. Учешче су узели глумци позоришта из Богатића, Прњавора и Шапца, плесна група ФА Ђидо из Богатића уз музику Горана Љубанића, мешовити хор „Мачвански“ под руководством Ивана Радовановића. Специјалну кореографију припремила је Кристина Пајкић, а комплетан програм режирао је Иван Томашевић-Жућа, првак Шабачког позоришта. У вечерњим сатима у склопу манифестације одржан је Хајдучки вишебој, надметање за избор „Војводе Дубљанског“. У специјалном делу Културно-уметничког програма наступила је солисткиња Данка Стојиљковић и Народни оркестар РТВ-е.

И наше Удружење, као и земунски огранак УВПС су својим присуством увеличали ову манифестацију. То је била прилика и за целодневно дружење са нашим пензионисаним ваздухопловцем Миленком Ковићем и гостољубивим Мачванима. Представници УПВЛПС су обишли и локално гробље у селу Дубљу, где су се поклонили сенима трагично настрадалог колеге Јована Пенића. [фото галерија]

Богатић.рс, МОРС, Милан Ракић

У Београду је након болести, преминуо један од наших најстаријих војних пилота, и члан нашег Удружења, пуковник авијације у пензији Петар Обрадовић. Сахрана Петра Обрадовића биће сутра, 8. јула 2015. године у 10:30 сати на гробљу Лешће.

Петар Обрадовић је рођен 9. априла 1920. године у селу Подгора, општина Жабљак. Основну школу је похађао у родном селу. Завршио је и једну годину гимназије, а након тога, пошто није имао средстава за наставак школовања, од своје четрнаесте па до деветнаесте године живота, ради као шумски радник. Средином октобра 1939. године, уписује се у подофицирску школу у Новом Саду, а априла 1940. године прелази у Другу пилотску школу у Краљеву, где се школује на авионима Бикер јунгман, Бреге 19 и Потез 25. Пред рат, марта месеца 1941. године, школа прелази у Никшић и он ју завршава са одличним успехом априла месеца 1941. године и постаје поднаредник пилот. Завршио је и пилотску школу у Краснодару у Русији 1945. године и највише ваздухопловне школе у ЈНА.

Капитулација га је затекла у Никшићу и он се враћа у родно место, одакле се 13. јула 1941. године прикључује партизанском покрету и учествује у операцијама које је изводила његова јединица. Као пешадинац, обављао је дужности командира вода и чете. Септембра 1943. године, прикључује се ваздухопловној групи која одлази за Босански Петровац. Одатле у августу 1944.  прелеће авионом у Италију, а почетком октобра исте године одлази у Краснодар где похађа пилотску ловачку школу, коју завршава са одличним успехом (10. октобра 1945. године, у класи са Виктором Бубњем). Учесник је и прелета 44 авиона типа Јак-3 из Русије у Земун, где их је дочекао Јосип Броз. Био је командир ескадриле у 112. пуку у Мостару. Формирао је 172. пук у Церкљу, састављен од авиона типа Месершмит 5. децембра 1949. године. Са тим пуком следеће године прелази у Земуник и остаје на његовом челу до 1953. године. Из Земуника одлази у Земун на преобуку за Ц-47 у оквиру 119. транспортног пука, коју завршава са одличним успехом и за летење у свим условима. 1961. године је прекомандован у Ниш, где је био командант 81. транспортног пука, са које је дужности и пензионисан у чину пуковника авијације. На свим ваздухопловима, на којима је летео, налетео је више хиљада сати, а са Ц-47, летео је и у Француску, Немачку, Египат и у друге земље.

Носилац је више ратних и мирнодопских одликовања. За свој рад је више пута похваљиван и награђиван.

Петар Обрадовић је командовао јединицом из које су пилоти Владимир Водопивец и Милорад Кнежев на авиону ЈаК-3, 19. септембра 1946. године оборили амерички Ц-47. У првим годинама након Другог рата, због нерашчишћених односа са суседима око граница нарочито на западу бивше нам земље, небо изнад некадашње СР Словеније је било мета честих повреда ваздушног простора и нашег суверенитета. На путу према Италији, амерички авиони су без најаве прелетали небо наше земље. Државни врх је протестовао више пута, али како су ти протести остали без одговора, а летови све учесталији, почетком августа 1946. године је борбена готовост у нашем РВ дигнута на виши ниво и подразумевала је да се сваки авион који се без најаве нађе на нашој територији, има идентификовати и принудити на слетање. Већ 9. августа је избио први инцидент, када је посада америчког авиона била приморана на слетање тек након отварања ватре наших ловаца, којом приликом је настрадао и један турски официр-путник у авиону. Касније, 19. септембра 1946. године, командир ескадриле Петар Обрадовић је добио наређење да према једној ненајављеној летелици упути пар ловаца, што је и учинио. Водопивец и Кнежев су извршили пресретање и утврђеним поступцима јасно ставили до знања посади америчког авиона да иде не слетање, што су ови одбили. Американци су лет наставили и након рафала испаљеног са наших ловаца као знака последњег упозорења. Након тога, летелица је оборена и том приликом је погинуло свих 5 чланова посаде. Овај инцидент је толико затегао односе између наше земље и САД, да је након протестних нота упућених Едварду Кардељу и Јосипу Брозу Титу од стране америчке администрације, у делу америчке јавности покренута и иницијатива да се на Београд и Југославију баци атомска бомба. Ипак, након састанка америчког изасланика и Тита, ситуација је превазиђена тако што је посада летелице која је принуђена на слетање 9. августа пуштена из притвора, док се наша држава обавезала да на име одштете породицама настрадалих америчких летача исплати по 30000 долара...

Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) и овим путем породици и пријатељима Петра Обрадовића упућује изразе најдубљег саучешћа. Сећање на Пећу у мислима ваздухопловаца никада неће избледети!