У среду 10. јуна у 17 сати у Великој сали Дома ваздухопловства у Земуну, одржаће се промоција књиге пуковника Миодрага П. Томића "Споменица српског војног ваздухопловства".
Пуковник Миодраг П. Томић, један од шесторице првих српских пилота, несумњиво најуспешнији од њих, имао је дугу пилотску, ваздухопловну, официрску и командантску каријеру. Велики рат је завршио као најискуснији српски пилот у чину поручника, са три ваздушне победе, од којих две непризнате. У служби Ваздухопловства војске Краљевине Југославије, остао је до Априлског рата 1941. Био је на разним дужностима. Летео је активно на свим типовима авиона коришћеним до средине тридесетих година. Од 1939. године био је и ађутант Краља Петра II Карађорђевића. У Априлском рату је заробљен и одведен у немачки логор. После рата није желео да се врати у Југославију и, како му је супруга била Aмериканка, емигрирао је у САД. Умро је 1962. у Чикагу. Имао је сва српска и југословенска одликовања а такође и висока француска одликовања, међу којима два Ратна крста 1914-1916, два 1916-1918, две медаље Легије части итд. Пуковник Томић је био храбар, дисциплинован, сналажљив и проницљив пилот, врло способан и са израженим смислом за пилотажу. То је потврдио током Великог рата летећи у ескадрилама Српске авијатике на Солунском фронту, углавном у ловачким једноседима. Он је био и остао пилот-ловац, у правом смислу те речи.
Томићев необјављени текст, куцан на писаћој машини, којег је како сам каже, написао у намери да сачува од заборава догађаје из почетних година развоја Српског ваздухопловства, био је на жалост, недоступан током многих година. Срећом, текст је сачуван захваљујући светски познатом ваздухопловном истраживачу и писцу, г. Августу Г. Блумеу из САД. Стицајем околности, Блуме је доставио пре шест година копију тога текста г. Ненаду M. Миклушеву из Новог Сада, а он га је прекуцао у изворном облику и омогућио одређеном ужем кругу ентузијаста да га прочитају. Један од људи који су добили текст у интерној преписци је и господин Александар М. Огњевић. У пролеће 2014. године, господин Огњевић је контактирао господу Н. Миклушева и Огњана М. Петровића са предлогом да се биографија припреми за публикацију, што је тада прихваћено и договорено. Била је то идеална прилика да се са српске стране обележи стогодишњица Великог рата, као и запаженог учешћа ваздухопловства Краљевине Србије у њему. У овој књизи, текст је пренет, у највећој мери у оригиналном облику, с тим што су извршене одређене језичке дораде. Задржан је Томићев архаичан језик и стил писања, а такође и његов неуобичајен манир да о себи пише и у првом и у трећем лицу, често у истом пасусу. Одређена имена и називи (личности, авиона, организација, итд) писани су великим словима, онако како их је писао Томић. Такође су задржани и наводници код одређених имена и назива. Оригинална страна имена и називи, које Томић није дао, написани су на оригиналном језику у загради. С обзиром да у Томићевом тексту има одређених нетачности, јер је он догађаје описивао по сећању, много година после дешавања, потребна објашњења, исправке и тачни подаци дати су у фуснотама. Томић је углавном давао датуме по старом (Јулијанском) календару, а приређивачи су код сваког датума по старом, додали датум по новом (Грегоријанском) календару у загради. У случајевима у којима су подаци сумњиви, непотпуни, нејасни или нетачни, објашњења су дата у фуснотама. Томићев текст садржи само мали број придодатих фотографија лошег квалитета, углавном фотокопија, али су приређивачи обезбедили већи број фотографија које се односе директно на Томића и на одређене догађаје. Списак погинулих авијатичара који је саставио Томић није потпун, а део података је споран или нетачан. Ипак, приређивачи су се одлучили да списак оставе у изворном облику, онако како га је Томић дао. Разлог за такву одлуку је жеља да се читаоцима и истраживачима остави могућност упоређивања података. На крају је додата кратка биографија пуковника Миодрага П. Томића, базирана на службеним подацима. Само је заборав гори од смрти.
Промоцији књиге ће присуствовати и приређивачи Огњан М. Петровић и Александар М. Огњевић.
http://serbian-airforce.leadenskybooks.com/?preview