Јануар | УПВЛПС

Ваздухопловна хронологија (код нас)

Почетком јануара 1913. године, после формирања Ваздухопловне команде српске војске, на аеродрому Трупалско поље код Ниша је почело летење српских пилота, упркос јакој зими и снежним падавинама. Тада су забележена и два авио-удеса. Поручник-пилот Јован Југовић, командир Аеропланског одељења, лакше је оштетио свој авион. Поднаредник-пилот Војислав Новичић је на слетању поломио свој авион и задобио теже повреде, због којих је дуже време провео у болници. [линк]

5. јануара 1945. године, почео је са радом штаб Девете обласне базе у Новом Саду. Први командант је био пуковник Тодор Узелац. [линк]

9. јануара 1911. године, приликом приказивања летења на авиону, у Београду је погинуоЕдвард Русјан. [линк]

15. јануара 1943. године, полетео је први југословенски пилот поручник Аугустин Грошељу 1. тренажном сквадрону РАФ-а на аеродому Ел Балах. Он је по завршетку комплетне преобуке, 3. фебруара полетео за а. Такордија у Египту. [линк]

17. јануара 1918. године, на Солунском фронту су формиране Прва и Друга српска ескадрила. [линк]

17. јануара 1945. године, почела су дејства јединица Групе ваздухопловних дивизија у подршци југословенским армијама. [линк]

19. јануара 1913. године, у Србију је дошао чувени француски пилот Жил Ведрин. [линк]

20. јануара 1944. године, у Салаветрију је формиран Штаб ваздухопловних школа НОВЈ. После рата све до 1990. године, овај датум је обележаван као Дан Ваздухопловне војне академије. [линк]

21. јануара 1963. године, на београдски аеродром, слетела је прва ЈАТ-ова КАРАВЕЛА, YU-AHA. [линк]

21. јануара 1977. године, на аеродрому Батајница, полетео је прототип двоседаОрао. [линк]

26. јануара 1972. године, од подметнуте бомбе, над Чехословачком је, изнад места Српске Каменице експлодирао ЈАТ-ов ДЦ-9 YU-AHT. Погинуло је 27 путника и чланова посаде. Пад са око 10000 метара једино је преживела стјуардеса Весна Вуловић, која је након тога ушла у Гинисову књигу рекорда, као једина особа која је преживела пад са тако велике висине. [линк]

27. јануара 2000. године, Еуроконтрол је поново успоставио саобраћај преко Обласне контроле Београд.

28. јануара 1957. године, на београдски аеродром је слетео први ЈАТ-ов ИЛ-14, YU-ADE.

Ваздухопловна хронологија (у свету)

3. јануара 1923. године, француски поручник Франсоа Торе, летео у Бискри у Алжиру, на авиону Анрио-14 пуних 7 сати и 3 минута са искљученим мотором. [линк]

7. јануара 1785. године, Француз Жан-Пјер Бланшар и Американац др Џон Џефрис су балоном пуњеним водоником прелетели канал Ла Манш од Довера до места Гин код Калеа. Путовање је трајало око два и по сата. [линк]

7. јануара 1910. године, француски пилот Хуберт Латам је постигао висину од 1000 м са авионом Антоанет. Латам је годину дана раније покушао да прелети и Ла Манш али је покушај пропао и он се безбедно спустио на морску површину, тако да се у историји помиње и као први човек који је безбедно слетео на воду. [линк]

8. јануара 1944. године, пробни пилот Мило Бурхам је извршио први лет прототипа првог америчког млазног авиона XP-80 Шутинг стар у бази Мурок (данас Едвардс) у пустињи Мохаве. То је уједно био и први млазни авион-једносед, који је ушао у оперативну употребу америчког РВ крајем 1945. године. [линк]

13. јануара 1908. године, француски пилот и конструктор Анри Фарман на авиону Воазен први је без прекида прелетео 1 км и тако поставио светски рекорд у даљини. [линк]

19. јануара 1919. године, славни француски пилот Жил Ведрин се авионом Кодрон Г-3спустио на кров галерије Лафајет у Паризу, која је била дугачка 28 и широка 12 метара. [линк]

27. јануара 1939. године, извршен је први лет прототипа авиона XP-38, касније познатог као П-38 Лајтнинг - најпознатијег америчког ловца Другог светског рата. [линк]

27. јануара 1967. године, космонаути Гас Грисом, Едвард Вајт и Роџер Чејфи изгорели су у кабини Апола-1, када је ватра захватила командни модул на врху ракете носача током теста и припрема за први лет, у Центру за свемирске летове „Кенеди“. [линк]

28. јануара 1986. године, Спејс шатл Челинџер је експлодирао само 73 секунде након полетања. У експлозији је погинуло свих 7 астронаута, укључујући и Кристину Мекалиф, која је требало да буде прва учитељица у свемиру. Поред ње погинули су: Френсис Скоби, Мајкл Смит, Елисон Онизука, Џудит Ресник, Роналд Мекнаир и Грегори Џарвис. [линк]