Рођен је 28. јуна 1931. године у селу Ланишту крај Јагодине, од родитеља, оца Душана и мајке Лепосаве, који су били земљорадници. Основну школу је завршио у Ланишту, а малу матуру у Јагодини. Након мале матуре, у истом месту је започео школовање у Учитељској школи. Када је 1947. године грађена пруга Шамац-Сарајево, прикључио се тој ОРА, и тамо је конкурисао на ВВУ, где је примљен у IV класу. На дан 1. новембра 1950. године је завршио школу и био промовисан у пилота-ловца. Обуку је изводио на авиону ЈАК-9. Завршио је и Политичку школу ЈНА 1964. године, а 1968. године, након дипломирања на Високој школи политичких наука у Београду, стиче и звање дипломираног политиколога.
Прво место службе му је био 204. лап, на аеродрому Батајница, где је летео на С-49А. Потом, 1953. године бива пребачен у 117. лап, ради преобуке за Ф-84Г, коју успешно завршава септембра исте године. У том пуку је обављао и дужност командира одељења, и водио је комплетну летачку обуку, а вршио је и разне оперативне дужности. У периоду од 1956., па до 1959. године, био је наставник ИФР и ноћног летења у ескадрили 44. вд, и за то време је упоредо летео на три типа, и то: Т-33, Ф-86Е, Ф-84Г. Када је 1960. године пук пребазиран на Плесо, због прекомерног психо-физичког замора, одлуком ВЛКЛ бива му забрањено летење на млазној авијацији. Он се тада оспособљава за пилота авиона за везу, те поред набројаних, лети још и на УТ-2, АЕРО 2 и 3, КУРИР, те УТВА-66. Вршио је и дужност официра за орг.моб. и персоналне послове, као и референта за МПВ и помоћника команданта за МПВ. У периоду од 1973. до 1978. године био је постављен за Директора ВВГ „Маршал Тито“ у Мостару. Пред крај каријере, до 1984. године када је пензионисан у чину пуковника, обављао је дужност секретара председништва Комитета СК у РВ и ПВО.
За свој рад у РВ и ПВО, добио је више одликовања, награда, похвала и плакета. Са породицом живи у Београду и активан је члан Удружења од 1993. године, где је два пута и биран за потпредседника Удружења.