Рундић Љутомир

Рођен је 1. јануара 1959. године у Врапцима код Соколца, од оца Миланка и мајке Гине, земљорадника, као први син од двоје деце.

Два разреда основне школе је завршио у родном месту, осталих шест у Лозници. По завршетку осмогодишње школе, 1974 .године одлази у Рајловац и постаје питомац 28. класе ВТСВШ Рајловац, коју завршава успешно 1978. године.

Прво место службовања било му је Пула где је био распоређен на дужност: командира противпожарног вода у ВП 8868 Пула. По неуспешној селекцији на здравственом прегледу за ВВА 1979., одлази у прекоманду у Мостар и службује у ЦОПСОС-у до његовог гашења 1988. године као радио-радарски техничар, а затим до 1992. године обавља дужност помоћника командира ескадриле за орг. мобилизацијске и персоналне послове у 240. лбае.

У мају 1992 .године, по проглашењу СРЈ бива предислоциран са јединицом у Ниш. У септембру 1992. године, премештен је у Команду 1. Ваздухопловног корпуса на Топчидеру где је годину дана обављао дужност референта за орг. мобилизацијске послове. Крајем 1993. године премештен је у 315. хеив у Батајници на дужност летача-механичара на Х-45 и уједно помоћника командира ескадриле за орг. моб. и персоналне послове. У овој ескадрили се задржао до 8. септембра 1994. године када прелази у новоформирану 138. трабр у Орган за персоналне и моблизацијске послове где обавља дужност референта за персоналне послове - уједно летач-механичар на хеликоптеру Х-45.

По завршетку једногодишњег курса за навигатора 1995. године, добија звање навигатора-летача и лети на авиону АН-26. Осам година је обављао дужност наставника навигатора, у 138. трабр и 677. трае, а три године пре пензионисања добио је звање инструктора навигатора.

На овом авиону је летео до пензионисања 31. децембра 2006. године и остварио је укупан налет од 2.885,40 часова.

Носилац је МВЗ - 1987 и Фебруарске награде града Мостара - 1989. године.

Био је активни спортиста дуги низ година, а у време службовања у Мостару био је од 1988-91. године кошаркашки тренер КК „Студент“ Мостар. Завршио је Вишу тренерску школу у Сарајеву 1990. године. Радио је као кошаркашки тренер у клубовима ЖКК „Баскет бам“ и КК Чукарички“ где је водио млађе категорије.

Од средњошколских дана пише поезију којој се потпуно посветио по одласку у пензију. До сада је објавио следеће књиге:

1. - Поезија „НЕ ЗНАМ ШТА МИ БЕШЕ“, 1984. издавач Дом ЈНА - Ниш.

2. - Поезија „ЛАКУ НОЋ МОЈА ДАМО“, 1984. издавач Дом ЈНА - Ниш

3. - Поезија „ЛАКУ НОЋ МОЈА ДАМО“, 2012. измењено и допуњено издање, издавач Жиравац - Пожега.

4. - Поезија “НА ОГЊИШТУ ДУШЕ“, 2014. издавач Удружење књижевника Србије - KД КиМ.

5. - Поезија “У ПЛАМЕНУ СРЦА“,  2015. издавач Галаксија - Ниш.

6.- Књига кратких прича „ДОСАЊАНО НЕБО", 2018. издавач Клуб писаца „Вуково перо“ Лозница.

Добитник је више награда за свој књижевни рад:

  • „Златне медаље“ за најбољу књигу поезије, Удружења српских књижевника Словеније - 2017.
  • Специјалне награде манастира Бешенова - 2017.
  • „Златне повеље“ победника 27. међународног фестивала поезије „Панонски галеб“, Суботица - 2016.
  • Прве награде „Клуба уметничких душа“ Мркоњић град - 2016.
  • Победник „Песме године“ на „Поетској позорници“ Ћуприја - 2015.
  • „Златне повеље“ на конкурсу „Прљача“ Српског Књижевног клуба “Вихор“ Дервента - 2015.
  • Победник 7. међународног фестивала поезије „Трагови на песку“- Бечеј 2014.
  • Носилац ванредног признања „Поета примус“ културолошког пројекта „Јухорско око“ из Параћина - 2014.
  • Прве награде за песму месеца - маја 2014. Књижевног клуба „Душан Матић“- Ћуприја.
  • Посебне награде „Милутин Мијајиловић“ Књижевног клуба „Запис“ Горњи Милановац - 2013.
  • Прве награда радио “Леђент“ Земун - 2013.
  • Специјалне награде „Донко Благоев“ на међународном конкурсу „Лирични кругови“ Софија - 2012.
  • Прве награде Клуба уметничких душа Мркоњић град - 2012.
  • Прве награде листа „Панчевац“ - 2005. на конкурсу „Буди песник“.

Члан је Удружења књижевника Косова и Метохије и Удружења књижевника Србије и има статус књижевника. Оснивач је и председник Клуба писаца „Вуково перо“ из Лознице. Активан је и у хуманом раду и тренутно обавља дужност председник Асоцијације удружења добровољних давалаца крви Србије, Р. Српске и Ц. Горе-Текериш (Лозница). Глумац-аматер, снимио је до сада 6 документарно-играних филмова у продукцији 3Д из Лознице. Разведен, нема деце.

Живи и ради у Лозници.