Рођен је 17. марта 1932. године у селу Вугловец, општина Иванец у Хрватској, од оца Ивана и мајке Јаге, рођене Марковић. Само две године након рођења остаје без оца рудара који је изгубио живот у Иванечким рудницима. Мајка остаје удовица са шесторо деце, која као млада нема права на пензију те ради разне послове како би издржавала многобројну породицу. Како би мало олакшао стање у породици, њега преузима теча и одводи га у Београд, где са прекидима због рата завршава основно школовање 1945. године, након које уписује Гимназију, а после ње и ШАОА у Мостару у коју ступа крајем октобра 1950. године. По завршетку школе, као потпоручник пилот бива распоређен у Ниш у састав 107. ловачко-бомбардерског пука-трећа ескадрила, где је летео на Аеро-2, 212, 213, 522, Курир, С-49А, а затим и на Ф-47Д Тандерболт. У Нишу је обављао дужност и заменика командира ескадриле као и пробног пилота.
Године 1960. одлази у Пулу на преобуку за млазне авионе и почиње да лети на Т-33 Шутинг Стар и Ф-84Г Тандерџет на којем завршава и обуку за ГРБ. Након успешно завршене обуке добија прекоманду у Плесо у 224. извиђачки пук где такође бива постављен на место заменика командира ескадриле.
Након завршене обуке на Л-12, бива прекомандован у 126. лае, 204. лап на аеродрому Батајница, где је обављао дужност заменика командира ескадриле.
Завршава и ВВВА након које постаје командир ескадриле у 83. лап у Скопском Петровцу, а убрзо бива постављен и за Команданта 83. лап. Након што су овом пуку придодати батаљон ВОЈИН и рд ПВО, овај пук прераста у 83. ловачку бригаду, где обавља дужност Начелника штаба бригаде и са којом 1972. године прелази у Приштину где су прва јединица која је запосела новоизграђени аеродром.
Након завршене КША и успешно обављеног задатка на вежби „Голија `76“ у својству Начелника одељења ПВО 3.ВаК-а, где је руководио вежбом за стране аташее и амбасадоре, постаје слушалац у 27. класи ШНО, након које ради као Начелник одељења за оперативно наставне послове. На том месту добија и указ о генералском именовању у 5. ВаК-у, у Загребу, али пошто породица није хтела и по 8 пут да се сели, одбија генералску звездицу и бива пензионисан, 31. децембра 1982. године, у чину пуковника авијације.
За време летачке службе, укупно је на свим типовима ваздухоплова налетео 4560 летова са 2200 сати и 54 минута. Носилац је Златног летачког знака. Почасни је пилот Пољског и Источнонемачког РВ. Добитник је Сребрне и Златне плакете РВ и ПВО, Медаље за војничке врлине, Ордена за војне заслуге са златним мачевима, ордена Народне армије III реда, Ордена братства и јединства и низа других почасти, медаља и одликовања. Као наставник летења, обучио је 18, 19 и 20 класу ВВА ИФР и ноћном летењу, пресретачким дејствима у свим метео условима дању и ноћу, ваздушној борби на малим висинама и ГРБ, на авиону МиГ-21.
Након пензионисања укључио се у рад РВСС где је био Председник комисије за војно-стручно обучавање. За време НАТО агресије је вршио предавања по основним и средњим школама о УБС и заштити од њих. Сада врши предавања члановима Удружења ПВЛПС - секција Ниш, о савременом наоружању, војним арсеналима и нуклеарном потенцијалу водећих земаља света.
Са породицом живи у Нишу.