Аћимовић Милан

Рођен је 1919. године у Невесињу. Основну школу, нижу гимназију и графичку школу је завршио у грађанству. У Петроварадину је завршио подофицирску школу и добио чин поднаредника, а 1939. године је завршио и авиомеханичарски курс. Одмах након тога уписује Пилотску школу у Краљеву, коју завршава 1940. године на авиону Бреге XIX, као други у класи, са чином наредника.

Прво место службе је било Сарајево, где је летео на истом авиону као и током школовања. Командир јединице је био КIK Шарчански. Ту је завршио и преобуку за авион Потез. Убрзо након тога читава јединица је морала да пребазира на скопски аеродром, како би се супроставила Италијанима који су бомбардовали Битољ. Због свакодневног летења и сложене ситуације, пребазирали су у Куманово, Ниш, и на крају у Смедеревску Паланку, где их је затекао и почетак рата. Већ сутрадан је имао и први ратни задатак - бомбардовање колоне Немаца код Ћуприје, где је и погођен, срећом није оборен. Одмах након тога, јединица је пребазирана у Калесију крај Тузле, где их је затекла и бомбардовала немачка авијација и уништила све авионе, што је био знак да је рат за њих завршен. До 1944. године, живео је са сестром у Београду, када се одазива позиву за окупљање ваздухопловаца. У Земуну је завршио убрзану преобуку на Ил-2 и одмах је упућен у 422. јуришни пук у Нови Сад, а одатле у Руму и Кленак, где су дејствовали у пратњи ловаца Јак-1. На једном задатку код Доњег Михољца је погођен тако да је једва долетео у Нови Сад, након чега га је Рус, Командант јединице, похвалио пред читавом дивизијом. На сремском фронту је био командир одељења, а дужност командира ескадриле, примио је 1946. године. Крај рата га је затекао у Мађарској, одакле је са јединицом прелетео у Плесо, Лучко и на крају у Брежице, где је био Командант пука, коју је дужност 1953. године предао Миди Миликићу. Са ове дужности одлази у ВОЦ, а затим на дужност Команданта 204. лап, одакле је пензионисан у чину потпуковника 1958. године.