Милан Симовић је рођен 3. фебруара 1917. године у Витковцу код Краљева. До рата је завршио Ваздухопловну Подофицирску школу у Петроварадину и био наредник пилот. У НОБ је ступио 8. августа 1941. године у Краљевачки партизански одред, а 11. децембра постао је члан КПЈ. У рату је био заменик команданта одреда, батаљона и шеф обавештајне службе Прве пролетерске дивизије, те заменик команданта Прве ваздухопловне базе.
Од априла 1944. године је командант Прве ваздухопловне базе, а од 29. октобра 1944. године до јула 1945. године начелник Персоналног одељења Команде РВ и вршилац дужности политичког комесара РВ.
После рата био је слушалац ВВА у СССР-у (1946-1948) и начелник Првог одељеења Команде РВ, командант ваздухопловне дивизије, начелник штаба ваздухопловног корпуса, директор ЈАТ-а (два мандата 1956-1959. године и од 1960. до 1963. године), начелник 4. Управе Команде РВ, помоћник команданта РВ и ПВО за позадину, начелник Штаба Команде РВ и ПВО и Командант РВ и ПВО, истовремено и помоћник ССНО за РВ и ПВО, од 5. јануара 1970. до 19. јула 1972. године, када је прешао на дужност у ССНО.
Унапређен је у чин капетана 1. маја 1943. године, мајора 1. новембра 1943. године, потпуковника 1. октобра 1944. године, пуковника 21. маја 1949. године, генерал-мајора 1957. године, генерал-потпуковника 1959. године и генерал-пуковника 1970. године.
Носилац је “Партизанске споменице 1941” и Златног пилотског знака; Ордена партизанске звезде 1. реда, Ордена заслуге за народ 1. реда, Ордена за храброст, Ордена народне армије 2. реда; Ордена за војне заслуге 1. реда; Оредна народне армије са ловоровим венцем и других.
После пензионисања 31.12.1977. године живео је у Београду. Умро је 9. јуна 1988. године.