Душан Т. Симовић

kraljevinajugoslavija_zpsf14f1ee2
Армијски ђенерал ДУШАН Т. СИМОВИЋ 
армијски извиђач
(06.09.1936. године – 15.09.1938. године)
(12.11.1940. године – 31.03.1941. године)
dusansimovic_zpse0a8c97d

Душан Т. Симовић рођен је у Крагујевцу 09. октобра 1882. године. Завршио је 31. класу Ниже и 13. класу Више школе Војне академије и генералштабну припрему. Био је на усавршавању у Немачкој 1908. године. У ратовима 1912-1913. године, био је ордонанс Прве армије; 1914-1918. ордонанс у штабу Дунавске дивизије I позива и командант 7. пешадијског пука. После рата делегат српске ВК при Народном вијећу  СХС у Загребу; ађутант краља; начелник штаба Савске дивизијске области; помоћник начелника Ђенералштаба Треће армијске области; начелник Ђенералштба Савске дивизијске области; помоћник и начелник штаба Четврте армијске области. Од 16. фебруара 1925. године био је в.д. помоћника начелника Одељења за ваздухопловство МВМ; члан испитне комисије за чин активног мајора у ваздухопловству; члан комисије за извиђање несрећних случајева у службеном летењу; од 24. марта 1927. начелник Штаба команде Ваздухопловства; паралелно наставник "Војног ваздухопловства" на Високој школи Војне академије; Извиђачку школу завршио је 01.04.1928. године и добио знак број 101; од 1929. в.д. к-данта Босанске дивизијске области; од 1930 други помоћник начелника Главног генералштаба; од 1933. к-дант Стручних курсева за официре главних родова; од 06. септембра 1936. в.д. К-данта Ваздухопловства; од 15. септембра 1938. начелник Главног генералштаба; од 12. марта до 12. новембра 1940. командант Друге армисјке области; од 12.11.1940. Командант Ваздухопловства. Уредник часописа “Ратник” од 1931. од 1933. године, поред редовне дужности. После државног удара, председник владе од 27. марта 1941. до 11. јануара 1942. године и начелник Штаба Врховне Команде. У Априлском рату Врховни командант све оружане силе. После капитулације одлази у емиграцију.

После рата 1945. године вратио се у земљу где је написао своја сећања. Био је плодан војни писац: Српско-Турски рат 1912-1913 (Београд 1913), Тактика ваздухопловства (Нови Сад, 1928), Служба везе (Сарајево, 1933), Савремене ратне доктрине (Београд, 1939) и низ чланака у војним часописима. Најпознатије дело му је теоријски рад и књига “Тактика ваздухопловоства”. То је генерал који је забележио највећи успон у каријери од свих који су били на дужности у ваздухопловству. У чин бригадног генерала унапређен је 1925. године, а у чин армијског генерала 1937. године. Преминуо је у Београду 26.08.1962.године.

Оставите одговор