Виктор Бубањ је рођен 3. децембра 1918. године у месту Фужине код Ријеке. Основну школу завршио је у Делницама, а грађевински одсек Средње техничке школе у Загребу 1937. године. Као грађевински техничар радио је на изградњи путева и хидро-елекране Винодол. Члан СКОЈ-а је од 1936., а КПЈ од 1939. године.
Крајем 1940. године завршио је Школу резервних официра пилота у Панчеву, и у саставу извиђачке ескадриле учествовао је у априлском рату 1941. године. Учесник је НОР-а је од 1941. године, ратује у Горском Котару, Лици и Кордуну као командант бригаде. Марта 1944. године са омладинским батаљоном одлази на школовање у Совјетски Савез. Обучавао са за пилота ловца у Краснодару. Првог маја 1945. године поставqен је са политичког комесара 245. ловачког ваздухопловног пука, који је касније прелетео у ослообођену Југославију.
Убрзо је постао командант ваздухопловне дивизије, а у јесен 1946. године постављен је на дужност Начелника штаба Команде ЈРВ. Завршио је Вишу војну академију. Обављао је дужност начелника оперативно-штабне управе Команде РВ и ПВО; био је командант Петог ваздухопловног корпуса у Загребу и Трећег ваздухопловног корпуса. Од 1962. године је помоћник команданта РВ и ПВО за позадину.
Први официрски чин добио је 1943. године, од 1944. је потпуковник, 1946. пуковник, 1949. генерал-мајор, 1955. генерал-потпуквоник, а 1965. генерал-пуковник. За Команданта РВ и ПВО и уједно помоћника ДСНО-ССНО за РВ и ПВО постављен је 30. априла 1965. године, и на тој дужности је био до 5. јануара 1970. године, када је постављен за Начелника Генералштаба ЈНА.
Био је члан Савета народне одбране Председништва СФРЈ. Носилац је Партизанске споменице, Ордена народног хероја и бројних других одликовања. Бавио се теоретским радом из области војних наука, објавио је књиге: “Човек у простору”, “Трећа димензија рата” и “Доктрина побједе”.
Умро је 15. октобра 1972. године, на дужности. Сахрањен је у Алеји велика на Новом гробљу у Београду.