- Војни 364...позиција, висина..., зачусмо у слушалицама глас контролора ОБКЛ Београд. - 10 миља после Мојковца према Ваљеву, флајт левел 140... војни 364..., "рапортира“ Веровић Небојша-Цола са места капетана. - Војни 364... са те позиције окрените директно на Тополу... према Ваљеву није безбедно због активности против-градних станица..., jaви се контролор. - Разумео... директно на Тополу... војни 364..., потврди Цола депешу. Окренусмо у нови курс...
Беше то лет по повратку из Подгорице, у вечерњим сатима, за дивно чудо празни-без путника. Једини путник био сам ја, ако се може тако рећи. Наиме, летела је „нишка“ посада са Батајнице а ја сам имао неког посла у Подгорици, те сам искористио прилику да то одрадим и вратим се са колегама. (Рекох „нишка“ посада; после бомардовања злочиначке НАТО алијансе 1999. године, нишки аеродром је био у потпуности разорен, како објекти тако и писта. Део наше јединце, 3.одељење, које је до бомбардовања лоцирало на а.Ниш, било је привремено дислоцирано у Београд, и скоро две године су по групама логоровали, прво на аеродрому Сурчин, а касније у Батајници. У логорским условима, са минумумом услова, све време су извршавали летачке и друге задатке као и остали припадници ескадриле који су били стационирани у Београду.)
Стајао сам иза летача механичара, Стојковић Славољуба - Пиксија, наслоњен на његово седиште; имао сам слушалице те смо разговарали и сви се шалили (осим Цоле који је био на обуци за вођу ваздухоплова-капетана, те је летео и одржавао везу и морао је бити потпуно концентрисан). Лет је био миран иако је од Мојковца, па изнад већег дела Србије била видљива велика облачност, са налетима кише, и константно „севање“ на хоризонту испред нас. На десном седишту пилота, седео је Дрнозг Славољув - Дрки, стари искусни вук, вођа ваздухоплова, који је обучавао Веровића за „вођу“. На месту навигатора дремао је Стаменковић Синиша, а са моје десне стране за РТГ пултом седео је Марковић Витомир.
Пратили смо метео ситуацију у зони испред нас и коментарисали.
- Овај нас баш усрећи што нас окрену на Тополу. Идемо право у грмљавину и севање..., рече једног тренутка Дрки.
Светлуцајућа „пражњења“ између неколико облака испред нас још више учесташе, и у једном тренутку угледасмо светлећу куглу, беличасто-плавкасте боје која се одвоји од једног облака и крену према нама. Све је трајало неколико секунди; у моменту удара кугле у “нос“ авиона, махинално се заклоних иза Пиксија а он саже главу.
Лоптасто светло бљесну и „протрча“ кроз кабину и теретни део, те нестаде у репу авиона. Све казаљке инструмената на табли у кокпиту, на трен поскакаше и „падоше“ на нулу, да би се одмах вратиле назад.
- Пикси јесу сви моторски параметри уреду?, огласи се Дрки.
- Све уреду..., рече Пикси.
- Курсна система, компаси и радар исправни!, зачу се Срећко.
Одахнусмо сви...
- Дрки шта ти је с брковима?, упита Цола.
Тада сви погледасмо у Дркија који је имао густе чекињасте бркове. Од силине наелектрисања, бркови су му стајали ко четка. Праснусмо сви у смех док је „брко“ гладио мустаће и покушавао да их доведе у првобитно стање.
Тада „развесамо“ причу о кугластим муњама. Није нам ово било прво искуство. Дешавало се у још пар наврата да је лоптаста (или кугласта) муња „ударала“ наше авионе па чак је једном приликом на слетању у Тивту направила озбиљно оштећење у носном делу авиона где је смештена радарска антена. Од силине топлотног набоја сви варови на носачу који држи антену су били одварени.
Срећом, овај наш „блиски“ сусрет са овом природном појавом протекао је без последица. Једини “оштећени“ беше Дрки , али то му је била опомена да поткрати бркове по ПС-у.
Напомена: Лоптаста (кугласта) муња је доста редак облик муње. Појављује се за време јаког невремена, по правилу, после вишеструких електричних пражњења праћених обичним муњама и јаким пљусковима кише. Стварање лоптасте муње је још увек мало изучен физичко-хемијски процес у ваздуху који је праћен електричним пражњењем. Постоји неколико хипотеза о њеној природи. Према последњим гледиштима, она представља угрушак плазме, тј. јонизованог гаса, који се састоји од смесе јона гасова ваздуха и молекула воде. Она има изглед ватрене лопте и различитих је боја. Светлост јој није превише јака. Боја јој може бити од бледо црвене или наранџасте до беле, а често је и плава. Понекад искри и врти се. У ваздуху се креће као да плива. Брзина јој је незнатна. Може продрети унутар зграде кроз пукотине, димњак, цеви, а понекад експлодира са заглушујућим треском. Може да прође кроз веома уске отворе јер је пластична, тј. лако може да мења облик. Обично је пречника од 3-30 цм, ретко и до 40 цм. Ишчезава без трага, као да се растопила у околном ваздуху, или експлодира.
Љутомир Рундић, аутор и актер ове приче, рођен je у месту Врапци крај Соколца 1. јануара 1959. године. За време дугогодишње летачке каријере, летео је на транспортном авиону Ан-26, обављајући дужност навигатора, са летачким звањем инструктор-навигатор. Остварио је укупан налет од 1878,20 сати, обављајући летачке задатке над територијом наше земље, али и других земаља у Европи, Африци и Азији у току активне војне службе и касније по пензионисању. Службовао у Пули, Мостару, Краљеву, Нишу и Батајници. Пензионисан је 2006. године у Београду, а од 2011. живи у Лозници. Данас је све више присутан на српској књижевној сцени где се промовисао као аутор неколико збирки љубавне поезије као и кратких прича и есеја које објављује у више књижевних часописа. Члан је Књижевног клуба „Караџић“ из Лознице, Књижевне заједнице „Вук Караџић“ из Лознице и члан Књижевног клуба „Луча“ из Власенице.
Од 2013. године, пријемом у Књижевно друштво КиМ и Удружење књижевника Србије стекао је статус књижевника.
Фотографије:
1. Ан-26, извор за фото: http://www.63padobranska.com/wp-content/gallery/padobranski-skokovi/an-26.jpg
2. Пилотска кабина Ан-26, извор за фото: http://cdn-www.airliners.net/aviation-photos/photos/2/8/6/1202682.jpg
3. Електрична пражњена у облацима, извор за фото: https://i.ytimg.com/vi/f34IEREplsM/maxresdefault.jpg
4. Лоптаста муња у пилотској кабиони (илустрација), извор за фото: http://komlomedia.hu/kepek/2206_2.jpg
5. Лоптаста муња, извор за фото: http://survincity.com/wp-content/uploads/images/75241204_large_2053417032_38c613f70e_o2.jpg