Радисав Станојловић је рођен је 14. фебруара 1873. године у селу Вукосавци код Аранђеловца. Гимназију је завршио у Крагујевцу, Нижу школу Војне академије у 25. класи 1895. и постао инжињеријски потпоручник; Вишу школу Војне академије 1900., а 1905. године и припрему за генералштабну струку. Обављао је генералштабне послове у штабу дивизије, Министарству војске и Главном генералштабу. Био је командант инжењеријског батаљона, дивизијске инжињерије, армијске инжињерије и начелник саобраћаја армије; командант дивизијске области и преседник комисије за чин мајора.
Начелник Одељења за ваздухоплвоство Министарства војске и морнарице (МВиМ) био је од 19. августа 1923. до 29. септембра 1926. године, а од 2. априла 1927. до 2. августа 1930. године командант Ваздухопловства. За то време хидроавијација је стављена под Одељење за морнарицу, цивилно ваздухопловство под Оперативни отсек. Ваздухопловно-технички арсенал је преименован у Ваздухопловно-технички завод. Ваздухопловне команде у Новом Саду и Мостару примиле су армијске ескадриле за извиђање, а сво ваздухопловство је дошло под команду начелника Одељења за ваздухоплвоство. Израђена је мирнодопска и ратна формација ваздухопловства са ескадрилама, пуковима и групама. Поред пилотских школа у Новом Саду и Мостару, формирана је команда стручних ваздухопловних школа са: извиђачком школом, школом резервних официра; ваздухопловном подофицирском, метеоролошком, РТГ и фотографском школом.
Организована је метеоролошка служба са мрежом метео-станица. Ааеродроми добијају стални облик. Обезбеђене су локације за нове аеродроме. Купљена је нова техника и опрема, школован је стручни кадар. Почела је изградња државне фабрике за авионе у Краљеву и омогућен развој приватне авио индустрије. Отворене су линије домаћег авио саобраћаја. Донет је закон о осигурању летача, и ваздухопловна правила за мир и рат. Уведен је летачки додатак. Прописано је обавезно ношење падобрана током лета. Уредбом од 02. априла 1927. године укинуто је Одељење за ваздухоплвоство МВиМ и формирана Команда вздухопловства војске армијског ранга. Због неслагања, 2. августа 1930. године даје оставку; враћа се на положај команданта инжињерије, и бива унапређен у чин армијског ђенерала, а 27. августа 1931. године умире у Марибору на службеном путу. Синови: Бошко мајор - пилот и Ђорђе, артиљеријски капетан (погинуо у Априлском рату).