(Ознака у РВ и ПВО: Н-62)
На бази технологија којима је југословенска ваздухопловна индустрија овладала приликом развоја и производње авиона Орао, покренут је развој школско борбеног авиона Галеб Г-4. Током развоја ваздухоплова, произведено су два прототипа и шест предсеријских авиона који су касније модификовани за улогу авиона за вучу мета приликом ПВО гађања. Први прототип авиона, полетео је 18. јула 1978. године.
Супер Галеб је пројектован наменски да замени Г-2 Галеб. Савремено је конципиран са надвишењем задње кабине, са хидрауличким серво покретачима на крилцима и интегралном репу, негативног диедра и са пилотским седиштем са којим је безбедно спашавање на нултој брзини и на нултој висини. Команде лета се концепцијски поклапају са решењима на авиону Орао. Велика је неповољност избор мотора Viper, што му је умањило квалитет. Иначе је Г-4, по свим оценама, најуспешнији авион из домаћег развоја и производње. Почетком 90-их година, овај авион је учествовао на конкурсу „JPATS“, који су званичници Америчког морнаричког ратног ваздухопловства расписали за потребе набавке новог школског авиона за њихове пилотске академије. Током испитивања на Галебу је летело више америчких пилота, који су за авион изрекли само најбоље оцене, нарочито што се тиче управљивости летелице. Ипак, због „застареле“ погонске групе, велике специфичне потрошње горива, распада земље који је био на помолу, наш авион није изабаран.
Од почетка производње, па до избијања рата на територији бивше СФРЈ 1991. године, произведенео је укупно 77 летелица овог типа. Након ратова и бомбардовања, где је овај авион претрпео знатне губитке, у саставу нашег ваздухопловства се сада налази 25 авиона и један модификовани Г-4М, као дело наших стручњака. Овом модификацијом, извршеном још пре бомбардовања, а довршеном 2002. године, авион је оспособљен да носи већи и разноврснији број убојних средстава, а донекле је преуређена и кабина, те показивачи и нишански систем. У плану нашег РВ је и модернизација свих преосталих Г-4, који ће и даље служити за прелазну обуку пилота нашег ваздухопловства. У саставу РВ Савезне Републике Мијанмар (Бурма) лете 4 авиона овог типа.
ТАКТИЧКО-ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
| Посада | 2 члана | |||
| Погонска група | Један турбомлазни мотор Ролс-Ројс Орао ВАЈПЕР Мк. 632-46, потиска17,8 kN. | |||
| Димензије | Дужина | 11,86 m | ||
| Висина | 4,28 m | |||
| Распон крила | 9,88 m | |||
| Маса | Празан | 3250 кg | ||
| Максимална у полетању | 6330 кg | |||
| Перформансе | Максимална брзина на 6000 m | 845 km/h | ||
| Максимална брзина без спољашњег терета | 910 km/h | |||
| Максимална брзина пењања на нивоу мора | 2040 m/min | |||
| Практични врхунац лета | 14200 m | |||
| Долет | 1900 km | |||
| Борбени радијус у ниском профилу лета са четирикасетне бомбе БЛ-755 и контејнером топа ГШ-23 | 386 km | |||
| Наоружање | Подвесни контејнер са топом ГШ-23Л калибра 23/2 mm са 200 граната на централном носачу и 1280 кg убојних средстава на 4 поткрилна носача. | |||