Љубиша Величковић је рођен 1. марта 1946. године у селу Црљенац, Мало Црниће, Пожаревац. Основну школу завршио је у родном месту, а потом Припремну школу ВВА, потоњу Ваздухопловну војну гимназију у Мостару, као ученик прве класе 1963. године. Ваздухопловну војну академију у 18. класи завршио је 1966. године. Врло брзо постао је пилот суперсоничних авиона (Миг-21) и на њима летео више од 30 година. Један је од првих наших пилота на авиону Миг-29.
Током службе завршио је Командно-штабну школу РВ и ПВО са одличним успехом. Затим је завршио и Командно-Штабну школу оператике РВ и ПВО са одличним успехом и руску Генералштабну академију “Ворошилов”.
Обављао велики број дужности у РВ и ПВО и ВЈ. Био је командир ескадриле, начелник штаба и командант ловачког авијацијског пука, командант Корпуса РВ и ПВО, Начелник инспекције борбене готовости у команди РВ и ПВО, директор Савезне управе за контролу летења, начелник Генералштабне академије Војске Југославије, начелник сектора РВ и ПВО у Генералштабу Војске Југославије, Командат РВ и ПВО, заменик савезног министра за народну одбрану, и у рату помоћник начелника Штаба Врховне команде Војске Југославије.
Генерал Љубиша Величковић је имао бриљантну војничку каријеру. Два пута је превремено и два пута ванредно унапређиван у виши чин. Носилац је више високих одликовања и признања, Златног пилотског знака и звања Инструктора летења. Врхунске резултате у професији генерал Величковић постигао је захваљујући упорном раду и огромном залагању. Био је веома способан војни старешина широког профила. Прави врхунски војник-професионалац, у сваком погледу.
Храбар, одважан и смео није се либио ни једног задатака, непрекидно је био у жаришту збивања, мећу људима у јединицама, на првом линијама борбе. На једном од многобројних задатака, приликом обиласка јединице на првој линији изгубио је живот. Он је једини командант ваздухопловства, и генерал тако високог чина и ранга, који је погинуо на првим борбеним линијама. Храброшћу и несебичним жртвовањем за Отаџбину стао је у ред највећих витезова нашег неба и ушао је у легенду.
Сахрањен је 3. јуна 1999. године на гробљу у свом родном селу Црљенац.