Јул

Ваздухопловна хронологија (код нас)

  • 1. јула 1913. године, Аеропланско одељење српске војске је вршило извиђање операцијских праваца значајних за извођење Брегалничке битке, а ефекти су били ограничени услед  сложених метеоролошких услова. [линк]
  • 1. јула 1916. године, у Микри поред Солуна, наредбом Штаба Врховне команде, бр. 13186, формирана је Аеропланска радионица. Ова радионица је у току свог постојања мењала локације, а од 01.01.1973. године лоцирана је у Батајници. Наредбом ССНО, пов. бр. 20-18 од 13.12.1976. године добија име Ваздухопловни завод „Мома Станојловић“. [линк] 
  • 1. јула 1944. године, на аеродрому Бенина у Либији, формирана је Друга ескадрила НОВЈ – No. 351. Yugoslav Sqadron RAF, наоружана са 16 авиона типа Харикен. [линк]
  • 2. јула 1913. године, по доласку Балонског одељења у Пирот, извршено је пуњење балона и  њихова  пробна дизања. [линк]
  • 3. јула 1961. године, пробни пилот, капетан I класе Љубомир Зекавица  је извршио први лет на прототипу домаћег млазног авиона Галеб. [линк]
  • 6. јула 1913. године, Балонско одељење је код места Црна Драма, успешно осматрало непријатељске положаје. [линк]
  • 6. јула 1942. године, један немачки авион ловац је пронашао и на земљи  уништио  први партизански авион Потез XXV, на којем је летео Фрањо Клуз. [линк]
  • 12. јула 1899. године, у Мостару је рођен чувени југословенски конструктор авиона и хидроавиона инг. Сима Милутиновић. [линк]
  • 12. јула 1937. године, погинуо је пилот-ловац Бошко Петровић као добровољац на страни шпанске републиканске армије. У борбама у ваздуху је оборио седам фашистичких авиона. [линк]
  • 13. јул 1909. године, прописом за целокупну ратну спрему инжињерије, предвиђена је ваздухопловна чета састављена од три балонска одељења. [линк]
  • 17.  јула 1945. године, 554. ваздухопловни јуришни пук је слетео на сомборски аеродром. Овај пук је формиран у СССР-у, одакле је за Југославију полетео 22. јуна. Био је наоружан најбољим јуришним авионом Другог светског рата, чувеним „штурмовиком“, Иљушин Ил-2. [линк]
  • 18. јула 1978. године, полетео је прототип југословенског школско-борбеног авиона Супер Галеб Г-4. [линк]
  • 23. јула 1912. године, наредник Михаило Петровић је пред комисијом француског аероклуба положио испит за пилота и добио диплому Међународне ваздухопловне федерације (ФАИ) број 979. Тако је  постао први школовани пилот авиона у Србији. [линк]
  • 23. јула 1915. године, постигнута је друга победа у борбама у ваздуху на српском фронту(капетан-пилот Полан и  каплар-механичар Ластард). Они су изнад Борче оборили један аустријски авион, који је претходно бомбардовао Београд. За постигнути успех француски авијатичари су одликовани највишим српским одличјем и то: капетан Полан Карађорђевом звездом са мачевима IV степена, а Ластард Златном медаљом за храброст. [линк]
  • 24. јула 1953. године, полетео је први домаћи млазни авион са стреластим крилима ознака452-2 (452М). Главни пројектант летелице је био Драгољуб Бешлин. Приликом пробног лета који је извршио Тугомир Пребег, дошло је до удеса изазваног вероватно због грешке у доводу горива у мотор. Пилот је преживео, а авион није више поправљан. [линк]
  • 27. јула 1915. године, престолонаследник Александар Први Карађорђевић је извршио смотру француске ескадриле на аеродрому Бањица. Тада је обавио и лет са капетаномЛујом Поланом. [линк]
  • 27. јула 1916. године, војвода Василије Трбић превежен је авионом Нијепор са аеродрома Вертекоп на Солунском фронту у јужну Србију, и то је једно од првих специјалних превожења ваздушним путем  у дубину непријатељеве територије. [линк]
  • 27. јула 1959. године, извршено је обједињавање Ратног ваздухопловства и јединица противваздушне одбране у јединствен вид оружаних снага - РВ и ПВО. Истовремено  су Команда РВ и Управа ПАА интегрисане  у јединствен орган - Команду РВ и ПВО. [линк]
  • 29. јула 1920. године, формирано је Ваздухопловно одељење Министарства војске и Морнарице Краљевине Југославије, на челу са генералом Миланом Узелцем. До тада је по формацији наше војске, ваздухопловство било помоћни род у склопу инжињерије. [линк]
  • 31. јула 1956. године, пуковник-пилот Никола Лекић је са авионом Ф-86 Сејбр пробио звучни зид изнад батајничког аеродрома. Он је први у нашој земљи летео брже од звука. [линк]

Ваздухопловна хронологија (у свету)

  • 4. јула  1986. године, полетео је прототип француског авиона ловца Рафал. [линк]
  • 8. јула 1892. године, рођен је Николај Николајевич Поликарпов, чувени руски конструктор авиона. [линк]
  • 10. јула 1914. године, на биплану типа Албатрос, немачки пилот Рајнолд Бем је у Јасталу први летео 24 часа и 12 минута непрекидно. [линк] 
  • 10. јула 1940. године, почела је Битка за Британију - највећа ваздухопловна операција Другог светског рата. [линк]
  • 12. јула 1849. године, извршено је прво ваздушно бомбардовање од стране Аустрије која је опседала Венецију и то из темпираних балона без посаде који су носили по једну бомбу. [линк]
  • 13. јула 1910. године, пилот Леон Моран је  на авиону Блерио XI постигао брзину од 100 км/ч и тако поставио светски рекорд у брзини за то доба. [линк]
  • 17. јула 1989. године, полетео је прототип "невидљивог" стратегијског бомбардераБ-2. [линк]
  • 19. јула 1918. године, седам британских авиона типа Сопвит Кемел су први пут са носача авиона (модификованог бојног брода) полетели и успешно бомбардовали немачку ваздухопловну базу у  Тондерну у Данској. Том приликом су унуштили два немачка цепелина. [линк]
  • 20. јула 1937. године, совјетска посада у саставу Валериј Чкалов пилот, Георгиј Бајдуковкопилот и навигатор Александар Бељаков је на авиону Тупољев АНТ-25 извршила прелет из Москве, преко Северног леденог океана и Камчатке. Нису успели да стигну до планираног места Николаевск на Амуру, него су након пређених 9374 километра, слетели на једно острво које је након овог подвига добило име по пилоту Чкалову. [линк]
  • 20. јула 1969. године, пошто је претходно три пута обишао око Месеца, месечев брод Ораосе одвојио од командног модула и слетео на наш природни сателит!  У 2 сата, 56 минута и 15 секунди на површину Месеца закорачио је први човек, астронаут Нил Амстронг и том приликом изговорио историјску реченицу: „Ово је мали корак за човека, а  велики за човечанство!“ [линк]
  • 24. јула 1897. године, рођена је Амелија Ерхарт, прва жена-пилот која је 20/21. маја 1932. године  самостално прелетела Атлантски океан. [линк]
  • 25. јула 1908. године, француски пилот и конструктор авиона Луј Блерио је на свом авионуБлерио XI први у историји прелетео канал Ла Манш од Калеа до Довера за 36 минута. [линк] 
  • 27. јула 1949. године, полетео је први путнички авион на млазни погон. Британски Де хевиленд комет чија су 4 млазна мотора смештена у корену крила. Имао је чисту аеродинамичку линију, што му је омогућавало да лети путном брзином од 788 км/час на висини од 10.700 метара. Била је то права прекретница у развоју ваздушног саобраћаја. [линк]
  • 27. јула 1972. године, у ваздухопловној бази Едвардс је полетео први прототип авиона Ф-15. [линк]

Оставите одговор