Због новонастале ситуације, 29. јуна 1991. године, у вечерњим часовима, 252. лбае (Курјаци са Ушћа) из Батајнице пребазирана је на аеродром Маховљани код Бања Луке. Људство из састава 399. ваздухопловне базе (399. вб) из Тузле посело је аеродром и организовало живот на њему заједно са 252. лбае. То је било прво ратно поседање овог аеродрома после Другог светског рата. У то време 252. лбае имала је у свом наоружању авионе Јастреб и Супер Галеб. Јастребови из ове ескадриле били су први авиони овог типа који су били распоређени на аеродрому код Бања Луке.
Проглашавањем Устава Савезне Републике Југославије (СРЈ), 27. априла 1992. године, становништво у Српској Републици БиХ (од 12. августа 1992. Република Српска) и Републици Српској Крајини (РСК) нашло се у иностранству, а руководство у Београду планирало је предислокацију снага савезне војске на територију просталих република – Србија и Црна Гора; остављајући тиме народ са „погрешне“ стране Дрине практично голоруким. Међутим, мала али способна група војних лица успела је да се супротстави безумним политичким плановима и створи претпоставке за изградњу оружаних снага у служби народа пред којима је било време великих искушења, патњи и страдања.
У данима када се заокруживала подела федералних оружаних снага, новоствореној ВРС на аеродрому Маховљани поред авиона Орао, хеликоптера и других борбених средстава остало је и девет авиона Јастреб и то седам једноседа Ј-21 и два двоседа НЈ-21. У тим данима вођене су припреме за најважнију операцију ВРС – операцију „Коридор-92“. У тој операцији авиони Јастреб из састава В и ПВО ВРС узели су пуно учешће.
Тако је приликом борби за Посавину 11. јуна 1992. године код Јоховца оборен двосед НЈ-21 Јастреб. Погинули су пилот капетан Драго Гајић и ваздухопловно-технички официр капетан Бранко Ербез. Током извођења операције „Коридор-92“ јуришна авијација је од 24. јуна до 10. октобра 1992. године у подршци јединицама КоВ извела 1018 борбених летова у рејону Посавине, од тога су авиони Јастреб извели 490 борбених летова.
Све летачке активности В и ПВО, и борбене и за потребе обуке, заустављене су Резолуцијом Савета безбедности УН број 781 од 9. октобра 1992. године о потпуној забрани летова изнад БиХ. Последњи борбени летови изведени су 10. октобра, дан после Резолуције. У В и ПВО ВРС у том тренутку било је осам авиона Јастреб.
У операцији „Масленица“ која је вођена од 6. до 27. јануара 1993. године, снаге Хрватске војске имале су значајне успехе. У војном врху Републике Српске Крајине сазрева одлука о стварању јединице ваздухопловства која би задовољила потребе и била ваздушна подршка српским копненим снагама.
У марту 1993. године најављене су промене у којима би дотадашње хеликоптерске јединице и ваздухопловни елементи прерасли у прву Ваздухопловну бригаду РВ и ПВО Српске војске Крајине (РВ и ПВО СВК). Убрзо затим, одлуком Главног штаба Српске Војске Крајине од 10. априла 1993. године, било је наређено оснивање 105. ваздухопловне бригаде која се састојала од команде бригаде, вода војне полиције, контроле летења, 249. ловачко-бомбардерско авијацијске ескадриле (лбае), 728. мешовите хеликоптерске ескадриле (мхе), позадинског батаљона и лаког артиљеријско-ракетног дивизиона (лард) противваздушне обране. Аеродром Удбине после увођења забране летова изнад БиХ, постао је деташман авијације ВРС. Чињеница да је ГШ СВК одлучио да поново активира 105. вбр почетком 1993. године, поклапа се са увођењем забране летова УН изнад БиХ. Очигледно је да та одлука није случајна, и у основи представља дозволу В и ПВО ВРС да користи аеродром Удбина за своје потребе, будући да су аеродром Маховљани и хелидром Залужани у то време били под надзором посматрача ОУН. У лето 1993. године, са аеродрома Маховљани прелеће део авиона ВРС на аеродром Удбина.
Септембра 1993. године ХВ покреће операцију против СВК у Медачком џепу. Том приликом један авион Ј-21 дејствовао је по снагама ХВ. По авиону је дејствовала ПВО ХВ, али се авион извукао без оштећења. Авионима којима су управљали пилоти пристигли из Републике Српске извршени су напади и на ширем подручју Госпића.
У октобру 1993. године извршено је комплетирање пет авиона Ј-21, док су још четири била у поступку. Овим радњама вршило се устројавање 249. ловачко-бомбардерске авијацијске ескадриле. Поправке авиона обављане су на аеродрому/хелидрому Залужани покрај Бања Луке. У децембру 1993. године РВ и ПВО СВК имало је десет авиона Јастреб. Нешто касније, почетком 1994. године, изнесени су подаци према којима је 249. лбае имала тринаест авиона Ј-21, али попуњеност пилотима била је слаба; тек четири пилота за овај тип авиона. Укупно је СВК располагала са 16 авиона Јастреб, али у у суштини ваздухопловство РСК тешко је одвојити од В и ПВО ВРС. Ознака авиона била је иста као и у В и ПВО ВРС, кадровски 105. вбр је зависила од В и ПВО ВРС. Осим тога аеродром Удбине је био деташман В и ПВО ВРС.
У раним јутарњим часовима 28. фебруара 1994. године, са аеродрома Удбина полећу два авиона Орао и шест авиона Јастреб. Орлови су напали складиште муниције у Бугојну, док су авиони Јастреб напали фабрику наоружања у Новом Травнику. Са командног места В и ПВО ВРС дејством је руководио пуковник Пеулић Угљеша. Све јединице ВОЈИН су радиле, и на показивачу АС-74 је била тачна ситуација у ваздушном простору. Вод за електронско извиђање је пратио комуникације између НАТО снага.
Вођа Јастребова је донео одлуку да дејствују и да се враћају на аеродром Удбина бришућим летом. По повратку, авионе Јастреб су пресрели амерички ловци Ф-16Ц. "АВАКС" је дао информацију о формацији авиона када су били изнад Јајца. Пар Ф-16 је тада био изнад Коњица и полетео је у пресретање. Срели су се изнад Новог Травника. Првобитно, пилоти у авионима Јастреб нису знали да су откривени. То су схватили тек кад је авион којим је летео пилот Звездан Пешић експлодирао у ваздуху, након што је погођен ракетом ваздух-ваздух. Амерички пилоти су српске авионе напали без упозорења. Том приликом погинули су поред пилота Пешића и пилоти Ранко Вукмировић и Горан Зарић. Њихови авиони оборени су код Шипова, Герзова и села Бравско. Пилот Урош Студен који је погођен изнад Влашића катапултирао се изнад Јајца. Пилот Златко Микеревић искочио је недалеко од Кључа. Пилот Златан Црналић је свој авион (ев. бр. 24275), иако тешко оштећен успео да спусти на аеродром Удбине. Директно у ваздуху су оборена четири Јастреба, док је пети пао услед оштећења и недостатка горива. Авион који је успео да се врати на аеродром после је враћен у службу.
То није била ваздушна борба него дејство пара најсавременијих ловачких авиона вођеним пројектилима по за ваздушну борбу ненаоружаним авионима. Пилот који је у авиону Ф-16Ц-40 број 89-21377/РС оборио три Јастреба био је капетан Роберт Џи Вилбур Рајт (Captain Robert Gordon "Wilbur" Wright) док је пилот који је из Ф-16Ц-40 број 89-2009/РС оборио четврти Јастреб био капетан Стивен Ел Јоги Ален (Captain Stephen L. „Yogi“ Allen). Рајт је лансирао једну ракету ваздух-ваздух АИМ-120 АМРААМ и две АИМ-9 Сајдвиндер, док је Ален лансирао само једну АИМ-9 Сајдвиндер.
Ово ангажовање била је прва ратна акција које су спровеле снаге НАТО савеза од његовог оснивања.
Пуковник Златан Црналић, један од преживелих пилота који су оборени изнад Новог Травника у фебруару 1994. године, испричао је своју верзију приче за бањалучке „Независне новине“ у броју од 05.11.2015. године, о томе како је дошло до тог догађаја.
Црналић је прочитао причу коју су објавиле бањалучке „Независне новине“ (у броју од 31.10.2015. године), у којој је пренесен текст новинара „Вашингтон Поста“ из америчке војне базе у Авганистану, у којој се налази Ф-16, који је сам оборио три од пет јастребова Војске РС који су оборени тог дана, што тај авион чини једним од најтрофејнијих авиона америчке авијације.
Тога јутра из Удбине у тадашњој Крајини на задатак је полетело шест Јастребова који су имали задатак да бомбардују фабрику оружја у Новом Травнику. Иако ниједан борбени задатак није рутински, нису очекивали проблеме од стране НАТО авијације.
"И до тада смо ми летјели, улазили у зону забрањеног лета, извршавали задатке и хеликоптерима и авионима, и никад нико није пуцао. Иначе су нас увијек упозоравали. Тада први пут нису, мада су касније говорили да јесу", рекао је он. И не само то: Црналић свједочи да су приликом њиховог налета на циљ НАТО авиони пролетјели кроз поредак Јастребова, тренутак прије почетка бомбардовања фабрике. Били су присутни све вријеме акције коју су само посматрали, а у напад су кренули при њиховом повратку.
"Са различитих праваца смо дејствовали на циљ и кад смо пошли да се враћамо, ја сам само осјетио ударац. У том тренутку нисам ни знао шта се десило. Не знаш да ли се то дешава негдје иза тебе или твом авиону", каже он. Брзо је, ипак, схватио да је погођен.
"Пробао сам све команде, параметре мотора и све је радило. Баш сам био на кнап са горивом и имао сам несрећу да ми је мотор стао пред слијетање у Удбину. Као једрилица без мотора сам слетио", рекао је он.
Црналић је пилотирао јединим авионом који се вратио у базу. Сви остали су срушени. Све вријеме његовог лета према бази није знао шта се дешава његовим колегама и саборцима јер је експлозија уништила радио-везу. И у том тренутку, одмах након што је погођен од стране НАТО авиона, десио се необичан, ни до данас потпуно разјашњен догађај, како је и сам Црналић испричао.
"У ниском лету према Удбини престигао ме је и био поред мене. Кад је почео прилазити, ја сам почео да пењем авион јер сам мислио да ће почети дејствовати топовима по мени, па да имам времена да се катапултирам. Кад је прошао поред мене, претпостављам да је видио да сам оштећен, па није хтио да пуца или није имао чим, не знам. Онда се само окренуо и отишао. Ја сам наставио према Доњом Лапцу и граници", рекао је Црналић.
Јастребови су ишли у формацији два по два. У прва два авиона погинули су пилоти Ранко Вукмировић и Горан Зарић. Један није успио ни да се катапултира, а другом се није стигао отворити падобран, јер су летјели ниско. У друга два су били Црналић и Урош Студен. Трећи пар су чинили пилоти Златко Микеревић и Звјездан Пешић, који је погинуо јер није било времена за катапултирање.
На крају нашег разговора неизбјежно питање: Каква осјећања има према пилоту који га је гађао?
"Ма, нема ту никаквих ружних осјећања. Они су имали свој задатак, ја сам имао свој. Тако је то. Немам никакву врсту љутње. Што бих имао? Е сад, породице оних који су страдали можда имају другачији однос, што је разумљиво. Никакав проблем ја с тим немам", прича он.
Чак се мало и нашалио.
"Ми смо били празни, ненаоружани и спори. Ко ми је крив што ја нисам имао авион равноправан његовом па да онда видимо", уз смијех прича.
Наше задње питање: Да ли мисли да је имао среће?
"Мало среће и мало вјештине да искористим конфигурацију терена да се спасим. Није то као у филмовима. Нисмо ми имали тако софистициране авионе па да имамо сигнале да знамо кад гађају. Ништа нисмо видјели до тренутка кад се то десило", завршио је он своју причу.
После овог немилог догађаја на аеродрому Удбине преостало је 11 авиона Јастреб. Авиони 105. вбр нису дејствовали по снагама ХВ током операције „Бљесак“ 1. и 2. маја 1995. године. Дочекали су на аеродрому Удбине и 5. август 1995. године кад су испред снага ХВ прелетели за Маховљане. За Маховљане и повратак у 92. мабр В и ПВО ВРС прелетело је осам Јастребова. Хрватска војска је по доласку на аеродром Удбине затекла три Јастреба и то два Ј-21 Јастреб ев. бр. 24252 и 24146 и један ИЈ-21 24407. Јастреб ев. бр. 24252 понео је број 601 и био је у саставу РВ Хрватске све до 1999. године.
Авиони који су ушли у састав 92. мабр ВРС дочекали су заврше борбе у БиХ, где су употребљени у одбрани Републике Српске септембра и октобра 1995. године.
Авијација ВРС је одиграла важну улогу током сламања хрватске офанзивне операције „Уна-95“. Наиме, тад је ХВ покушала да форсирањем река Уне и Саве заузме Нови Град, Козарску Дубицу, Градишку и Српску Костајницу и тако избије пред сам Приједор и одсече Бања Луку од остатка Републике Српске. Док су се још водиле борбе на мостобрану, са аеродрома Маховљани према зони борбених дејстава полећу два авиона ВРС Ј-21 Јастреб. Том приликом један од авиона Ј-21 јастреб биће оборен код Новог Града. Пилот се спасао катапултирањем. Спустио се до положаја бораца ВРС, потом је хитно пребачен до Бања Луке. Убрзо затим одлучено је да се употреби авијација на том правцу одбране.
Велики проблем одбрани ВРС чинила је артиљеријска ватра ХВ, јер је само на подручје Козарске Дубице пало приближно 3000 граната, а на Нови Град тада је пало око 2000 граната. Хрватска артиљерија гађала је и колону избеглица на магистралном путу Нови Град-Приједор код села Сводна. У том тренутку, из правца аеродрома Маховљани налећу борбени авиони типа Орао, Јастреб и Супер Галеб В и ПВО ВРС и ућуткују хрватску артиљерију. Потом се авиони окрећу и настављају да дејствују по хрватским снагама, које су биле затечене како појавом српских авиона, тако и добро организованом српском одбраном нападнутог подручја. Авиони Орао и Супер Галеб користили су касетне и класичне авио-бомбе, док су авиони Јастреб непријатеља гађали невођеним ракетним зрнима.
Укупно је на аеродромима Маховљани и Удбине базирало 25 авиона Јастреб. Оборено је седам авион Јастреб, три су заробљена, док је мир на аеродрому Маховљани дочекало 15 авиона Јастреб. Од тог броја три су двоседа НЈ-21 ( 23509, 23516 и 23518), 10 једноседа Ј-21 (24104, 24148, 24160, 24202, 24204, 24209, 24212, 24261, 24272 и 24275) и два извиђача ИЈ-21 (24408 и 24458).
Авиони су брисани из евиденције ВРС 2006. године, неколико месеци после укидања и саме ВРС. Авион Ј-21 Јастреб ев. бр. 24160 употребљен је као спомен обележје погинулим пилотима и припадницима В и ПВО ВРС, док се Црналићев 24275 још увек може видети на аеродрому Маховљани код Бања Луке.
Данко Боројевић
Фотографије:
1. НЈ-21 у полетању са аеродрома Маховљани, извор за фото: Драго Вејновић
2. НЈ-21 изнад РС, извор за фото: Драго Вејновић
3. Лет у формацији, извор за фото: Драго Вејновић
4. Ф-16 снимљен у бази Баграм у Авганистану. Управљајући овим авионом, капетан Рајт је оборио три авиона ВРС, извор за фото: https://www.washingtonpost.com/news/checkpoint/wp/2015/10/29/this-f-16-fighter-jet-in-afghanistan-might-be-the-pentagons-most-decorated/
5. Пуковник Златан Црналић, извор за фото: http://www.nezavisne.com/zivot-stil/zivot/Zlatan-Crnalic-pilot-koji-je-prezivio-NATONe-ljutim-se-oni-su-imali-svoj-zadatak-ja-svoj/334613%7D
6. "Потврда" да је овај Ф-16, оборио три српска Ј-21, извор за фото: http://aces.safarikovi.org/victories/usa-yug.html
7. Спомен обележје погинулим припадницима В и ПВО ВРС на аеродрому Маховљани крај Бања Луке, извор за фото: аутор текста