Шесдесетих година прошлог столећа, у пројектном бироу који носи име чувеног пројектанта ловачких авиона из Другога рата, развијен је овај авион за превоз путника, односно за путнички саобраћај. Од 1967. године, када је почела серијска производња, па до 1981. године, када је Саратовска фабрика престала са радом, произведен је укупно 1101 авион, који су летели и још увек лете у преко 30 земаља света.
За потребе РВ и ПВО ЈНА (СФРЈ), набављено је 6 комада, од којих су остала 3 примерка, и то два у саставу 138. ескадриле на аеродрому Батајница, а један у верзији Јак-40 ПЗО за калибрацију земаљских радио-навигацијских средстава Агенције за контролу летења.
Она два примерка у РВ и ПВО се користе за превоз врло важних особа (VIP) из државног врха, те су ти авиони обојени у виду државне заставе Републике Србије и изведени су у тзв. "салонској" верзији.
ТАКТИЧКО-ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
| Посада | 3 члана (пилот, копилот, летач-механичар) | ||
| Погонска група | Три турбовентилаторска мотора ЗМКБ Прогрес (Ивченко Ал-25) сва трипотиска по 14,71 kN | ||
| Димензије | Дужина | 20,36 m | |
| Висина | 6,40 m | ||
| Размах крила | 25 m | ||
| Маса | Празан | 8580 кg | |
| Нормална у полетању | 13510 kg | ||
| Максимална у полетању | 13700 кg | ||
| Перформансе | Максимална брзина | 600 km/h | |
| Брзина крстарења | 550 km/h | ||
| Економична брзина крстарења | 500 km/h | ||
| Долет | 1600 km | ||
| Тактички радијус | 600 km | ||
| Врхунац лета | 14000 m | ||
| Носивост | 2720 kg терета (27 путника са 275 kg терета) | ||