Пише: Златомир Грујић
БРАНКО ВУКОСАВЉЕВИЋ - Први командант југословенске авијације
Одмах по стварању југословенске државе, у њеној војсци од јединица Српске аеропланске ескадре и новоформираних јединица створено је Ваздухопловство Краљевине СХС, а први командант је био мајор Бранко Вукосављевић. Ко је овај чувени пилот, командир и командант, шта је красило његову личност, како је извршио свој летачки и патриотски задатак, како му се угасио живот? Да ли знамо довољно о њему? Овим текстом испуњавамо историјски дуг.
Бранко Вукосављевић рођен је 23. марта 1887. године уНеготину. Завршио је гимназију. У нижу Војну академију ступио је 1. септембра 1905. године као питомац 38. класе. Школовање је завршио с одличним успехом као први у рангу. То се у српској војсци много ценило и значајно је утицало на официрску каријеру. У чин артиљеријског потпоручника Бранко Вукосављевић је унапређен 1. септембра 1909. године. Потом је распоређен у Дунавски артиљеријски пук, где је био на служби три године. У чин артиљеријског поручника је унапређен 2. октобра 1912. године
За време балканских ратова Бранко Вукосављевић био је командир Друге коњичке батерије. Све задатке извршио је одговорно и ревносно, а у борбама се истакао храброшћу, па је одликован сребрном медаљом за храброст и златном медаљом за ревносну службу. У чин капетана друге класе унапређен је 31. октобра 1913. године, а у чин капетана прве класе унапређен је 15. јуна 1915. године.
На почетку рата 1914. године Бранко Вукосављевић био је водник у градском артиљеријском пуку, и одмах је распоређен на фронт - за командира батерије у Црној Гори. Од октобра 1915. године па до извлачења српске војске преко Албаније, био је помоћник команданта артиљерије санџачко-црногорске војске, начелник штаба Јаворског одреда, а једно време и командант српско-црногорске артиљерије на том сектору.
У авиону је први пут летео као путник почетком 1916. године (11. јануара). Наиме, тада је са аеродрома у селу Барбалуши код Скадра, с којег је у зиму и пролеће 1913. године дејствовао Приморски аероплански одред српске војске, и где је погинуо на борбеном задатаку наредник-пилот Михаило Петровић, капетан Вукосављевић каснији командант српске и југословенске авијације превезен у Љеш, а затим у Драч.
Забележено је да је Бранко Вукосављевић у то време био у дилеми - да ли да се определи за службу у авијацији, или да оде као добровољац у Русију, јер је недостајао официрски кадар, али, превагнуло је опредељење за ваздухопловство. У пролеће 1916. године, тачније 2. маја, отишао је са Трећом класом српских пилота на школовање у Француску.
У Француској се капетан Бранко Вукосављевић обучавао на специјалистичким курсевима за пилота у Шартру, за летење на хидроавионима у Аркашону, у школи гађања у Казоу, у школи акробатског летења у Поу и у школи за пилоте-ловце у Авроу. Школовање је завршио са одличним успехом и почетком септембра вратио се на Солунску фронт.
Распоређен је у ескадрилу српске Друге армије. Убрзо потом је формирано одељење ловаца, које је популарно називамо “Нијепорско одељење” јер је у наоружању имало познате ловачке авионеНијепор (неки аутори користе термин Њепор). То је била прва самостална авијацијска јединица попуњена искључиво припадницима Српске војске, а капетан прве Класе Бранко Вукосављевић био је први командир “Нијепорског одељења”. Ово одељење је базирало на аеродрому “Вертекоп” и било је веома много ангажовано на разним борбеним задацима, а првенствено у ловачкој заштити.
У једној борби у ваздуху, када је био у посади са потпоручником-пилотом Миодрагом Милетићем, оборио је непријатељски авион. У мају 1917. године Бранко Вукосављевић је рањен, па је упућен у Француску на лечење, али ни у болници није могао да мирује.
Непун месец дана после рањавања, иако му ране још нису биле зацељене, Бранко се вратио летењу. Извршио је преобуку на чувеном ловцу СПАД-7, и на изричиту жељу и његово инсистирање допуштено му је да извршава борбене задатке. Прво је летео у ескадрили за борбу и даљње извиђање, а затим у ловачкој ескадрили. Учествовао је у више борби, а у једној од борби у ваздуху код Вердена, оборио је непријатељски авион. Искуства која је стекао на Западном фронту била су му касније од драгоцене помоћи.
По повратку на Солунски фронт постављен је за командира Прве српске ескадриле, односно Српског аеропланског одреда, у чијем саставу је била и Друга српска ескадрила, а по неким ауторима за командата целокупне српске авијације — Српске аеропланске ескадре. Са том формацијом командовао је у пробоју Солунског фронта и у операцијама за ослобођење отаџбине.
Почетком 1919. године унапређен је у чин мајора и постављен за команданта целокупног ваздухопловства Краљевине СХС. Тада је од штаба Аеропланске ескадре формирана Ваздухопловна команда, као команда ваздухопловства Краљевине СХС, на челу са мајором Бранком Вукосављевићем. Ваздухопловна команда имала је ранг пука.
Након формирања команде ваздухопловства приступило се изради организације, формације и другим неопходним пословима. Мајор Бранко Вукосављевић био је одличан организатор и дао је велики допринос стварању новог ваздухоплвоства. Он је израдио прву формацију југословенског ваздухопловства. За кратко време док је био на челу југословенског ваздухопловства, неуморно је радио дајући све од себе.
На дужности команданта југословенског ваздухопловства мајор Бранко Вукосављевић, један од најбољих пилота и најзначајнијих личности српског војног ваздухопловства, био је веома кратко. Погинуо је 19. јуна 1919. године у ваздухопловном удесу на аеродрому “Нови Сад”.
За пожртвован рад, одлично командовање и велику храброст мајор Бранко Вукосављевић, пилот-ловац, командир артиљерског вода и батерије, начелник штаба одреда, командир “Нијепорског одељења”, командир Прве српске ескадриле, командант Српског аеропланског одреда, и командант ваздухопловства Краљевине СХС за живота је одликова многобројним одликовањима: златном медаљом за ревносну службу, сребрном и златном медаљом за храброст, споменицом 1912 - “Освећено Косово”, Споменицом 1913, Албанском споменицом, Белим орлом IV степена са мачевима, Карађорђевом звездом IV степена, Француским ратним крстом са три палме, и највишим француским одликовањем - Ореденом легије части.
Фотографије:
- портрет Бранка Вукосављевића из млађих дана;
- портрет Бранка Вукосављевића из времена када је био на челу југословенског ваздухопловства;
- Бранко Вукосављевић крај авиона;
- Бранко Вукосављевић у кабини авиона Нијепор;
- Споменик мајору Бранку Вукосављевићу на Новом гробљу у Београду;