Боривоје Мирковић

Боривоје Мирковић је рођен 10. септембра 1889. године у Ваљеву. Нижу Школу Војне академије завршио је 1911. године у 40. класи, као четврти у рангу и постао артиљеријски потпоручник. У ратовима 1912-1913 био је водник у Дунавском артиљеријском пуку, а 1914. године командир батерије. На Солунском фронту постаје пилот-ловац завршивши у Трећој класи школу у Шартру и Авру (Француска). Потом лети у српско-француској ескадрили на ловачком авиону “Њепор”. Због свађе са командантом Српске авијатике мајором Роже Витром, враћен је у артиљерију. Вишу војну академију завршио је у 24. класи, првој послератној, 1922. године у чину потпуковника. Био је на служби у Штабу Јадранске дивизијске области, у барутани “Обилићево” и у Дунавској артиљерисјкој бригади. У ваздухопловство је враћен 1928. године, службом у Ваздухопловном одељењу Команде Ваздухопловства, а први пилот са чином генерала постао је 1937. године. Од 27. децембра 1928. године  командант је 4. ваздухопловног пука, а од 1. новембра 1930. командант 1. ваздухопловне бригаде. У Команду Ваздухопловства војске распоређен је 13. марта 1939. и до 31. марта 1941. године био је Начелник штаба и заменик команданта Ваздухопловства, а после војног пуча, од 31. марта  до 17. априла 1941. године и Командант Ваздухопловства војске Краљевине Југославије. Имао је два тешка  ваздухопловна удеса. Први 1938. године на До-17, којим је пилотирао пилот опитне групе, приликом пробе новог авиона, једна нога му је остала одузета. Други приликом евакуације из Никшића када је Савоја Маркети СМ-79 у којем је био, била погођена од непријатељског авиона 14. априла 1941. године. Преко Грчке одлази у Египат. У мају 1941. године приликом реорганизације ваздухопловних снага на Блиском Истоку, краљ Петар га поново поставља за Команданта ваздухопловства. На тој дужности остаје до 16. фебруара 1942. године када је смењен у “Каирској афери”, због подршке, такође смењеном ђенералу Душану Симовићу. После смењивања, интерниран је у Уганду, где остаје до краја рата. Ступа у РАФ где је пензионисан 1948. Живео је у Лондону, где је и умро 21. августа 1969. године. Боривоје Мирковић је 36 пута предлаган за Карађорђеву звезду 4. реда са мачевима, а седам пута за Карађорђеву звезду 3. реда са мачевима. Два пута је писмено похваљен од Краља Петра I Карађорђевића. Боривојев отац Јован је био артиљеријски поручник, а рођени брат Драгомир бригадни генерал. Одликовања није никада добио.