Ваздухопловна хронологија (код нас)
- 1. априла 1921. године, у Петроварадину је основан Ваздухопловни арсенал, као подршка ваздухопловно-техничког обезбеђења нашег војног ваздухопловства. [линк]
- 1. априла 1947. године, формиран је Југословенски аеротранспорт - ЈАТ. [линк]
- 1. априла 1975. године, ЈАТ је отворио прву интерконтиненталну линију Београд - Карачи - Сингапур - Сиднеј. На основу уговора између Владе СФРЈ и Аустралије, као и уговора између ЈАТ-а и „Квантаса“. Саобраћај се обављао авионом Б-707 два пута недељно. [линк]
- 2. априла 1917. године, организована је Радиоавијатичарска служба Српске војске и попуњена свршеним слушаоцима првог курса Радиоавијатичарске службе.
- 3. априла 1941. године, код Марибора је југословенска противавионска артиљерија погодила немачки авион Хајнкел-111 који је извиђао војне објекте. Авион је успео принудно да слети код Цеља, а посада је заробљена. То је био резултат чињенице да су непосредно пред рат учестали инциденти на граници и повреде југословенског ваздушног простора од стране немачких и италијанских ваздухоплова.
- 5. априла 1941. године, 102. ловачка ескадрила из састава Шестог ловачког пука који је имао задатак да брани Београд, вратила се са вишемесечног борбеног дежурства из Мостара. Ова ескадрила се вратила у Београд 5. априла 1941. године после подне, јер су на авиoнима морали да се врше технички прегледи и радови пошто су истрошили предвиђени ресурс, а и људство је било изморено. [линк]
- 5. априла 1941. године, око 20 часова Команда ваздухопловства војске Краљевине Југославије наредила је да све јединице и установе ваздухопловства буду 6. априла у зору у стању пуне приправности и наоружане. [линк]
- 6. априла 1941. године, немачко ваздухопловство је без објаве рата бомбардовало Београд. У ваздушним борбама и операцијама у априлском рату погинуло је 135 југословенских летача, а ловачка авијација и противавионска одбрана обориле су 98 немачких авиона. [линк]
- 8. априла 1946. године, уведене су прве редовне линије ваздушног саобраћаја у новој Југославији: Београд - Сарајево и Београд - Титоград. Саобраћај се одвијао три пута недељно.
- 11. априла 1969. године, на аеродром „Београд“ слетео је први ДЦ-9 који је укључен у ЈАТ-ову флоту. [линк]
- 14.априла 1938. године, полетео је први прототип авиона ИК-3. За командама је био пробни пилот, капетан II класе Никола Бјелановић. [линк]
- 14. априла 1941. године, рано изјутра, генерал Боривоје Мирковић је предао команду над Ваздухопловством пуковнику Петру Вукчевићу и одлетео за Никшић. Тог дана евакуисано је за Никшић преосталих 15 борбених авиона и сви транспортни авиони "Аеропута", радио-станица команде ваздухопловства и још нека важна опрема. Намера је била да се људство извуче преко Црне Горе у Боку Которску и да уз помоћ Савезника организује одбрану. Но од тога није било ништа. [линк]
- 14 – 16. априла 1941. године, групе авиона Савоја-Маркети и Дорније-17, превезли су људство и злато из државних резерви на аеродром Парамитју у северној Грчкој. Највише је превезено пилота-ловаца из Другог ловачког пука, који су се касније прикључили у савезничке ваздухопловне јединице. [линк]
- 16. априла 1944. године, Савезници први пут бомбардују Београд. [линк]
- 17. априла 1913. године, Приморском аеропланском одреду, који је био код Скадра, наређено је да се врати у Србију. [линк]
- 19. априла 1909. године, извршен је први лет српског слободно летећег балона у Минхену. [линк]
- 19. априла 1955. године, ЈАТ је отворио прву међународну прекоморску линију Београд - Атина - Каиро.
- 20. априла 1927. године, започео је лет југословенских пилота Тадије Сондермајера иЛеонида Бајдака у циљу популаризације ваздушног саобраћаја и умећа наших пилота. Лет је планиран на рути од Париза до Бомбаја и натраг до Београда на авиону Потез-25. Лет је трајао 11 дана и имао је огроман пропагандни ефекат у нашој јавности и улио је поверење у будућност новооснованог предузећа за ваздушни саобраћај "Аеропут". [линк]
- 21. априла 1924. године, фирма „Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски“, протоколисана је од стране Индустријске коморе у Београду и започела је са радом. [линк]
- 22. априла 1929. године, основан је Савез аеронаутичких индустрија Краљевине СХС.
- 22. априла 1934. године, извршен је први лет првог ловачког авиона домаће конструкцијеИК-1. [линк]
- 22. априла 1944. године, на аеродрому Бенина у Либији, формирана је Прва ваздухопловна ловачка ескадрила НОВЈ, која је добила авионе Спитфајер. Ескадрила је ушла у састав РАФ-а под називом „352nd Yugoslav Sqadron RAF“. [линк]
- 23. априла 1915. године, обављени су први летови француске аропланске ескадриле која је дошла у помоћ Србији. [линк]
- 25. априла 1948. године, основан је Ваздухопловни савез Југославије. [линк]
- 28. априла 1962. године, отворено је ново ваздушно пристаниште "Београд" у атару сремског села Сурчин. Отварањем овог аеродрома престао је ваздушни саобраћај са аеродрома подно Бежанијске косе. [линк]
- Априла месеца 1936. године, извршен је пријем нове зграде Штаба Ваздухопловства Војске у Земуну, изграђене према пројекту архитекте Драгише Брашована. [линк]
Ваздухопловна хронологија (у свету)
- 1. априла 1921. године, госпођица Адријен Боланд је на авиону Кодрон прелетела Кордиљере у Андима. [линк]
- 1. априла 1939. године, извршен је први лет прототипа авиона А6М1, који је касније постао најбољи јапански авион Другог светског рата под именом Зеро, фирме Мицубиши. [линк]
- 2. априла 1794. године, формирана је у Медону код Париза прва балонска јединица. [линк]
- 5. априла 1940. године, извршен је први лет прототипа авиона МиГ-1. [линк]
- 12. априла 1937. године, Сир Френк Витли је извршио прво успешно покретање турбомлазног мотора на пробном столу. Тиме је започела ера млазног погона. [линк]
- 12. априла 1961. године, совјетски космонаут Јуриј Алексејевич Гагарин је извршио први космички лет у историји човечанства, на космичком броду Васток. [линк]
- 12. априла 1981. године, полетео је први Спејс шатл-Колумбија. [линк]
- 24. априла 1967. године, совјетски космонаут Владимир Комаров је погинуо када се свемирска летелица Сојуз-1 срушила при повратку на Земљу. Он је први астронаут настрадао током једне званичне мисије [линк]
- 25. априла 1783. године, полетео је први балон на топли ваздух браће Монголфије, који се без посаде уздигао на висину од око 400 метара. Браћа Жак Етјен и Жозеф Мишел Монголфије, конструисали су први балон, који је полетео пут неба. [линк]
- 28. априла 1910. године, чувени француски пилот Луис Полан је први прелетео маршруту од Лондона до Манчестера с авионом типа Фарман и поставио светски рекорд у дужини лета. [линк]