Јосип Крижај је је рођен у месту Коприве код Сежане 13. марта 1911. године.
После основне школе, завршио је 1930. године подофицирску пилотску школу у месту Цапуо код Наполија, као први у рангу. Због националне припадности преведен је 1931. године у резервног наредника Краљеве Аеронаутике (Италијанског ратног ваздухопловства). Тражећи посао, живео је код родбине у Ајдовшчини. Приликом вежби на аеродрому Удине, 25. јуна 1932. године извршио је пребег авионом SAIMAN у Краљевину Југославију. Слетевши у Љубљану изазивао је међународни инцидент. Завршавајући гимназију, млади Крижај тражи и добија држављанство и већ од 1934. године почиње да лети у Србији: Сомбору, Панчеву и Смедеревској Паланци, и признају му се чин наредника-пилота инструктора у обуци војних кадета. Склопио је брак са пилоткињом Јеленом Стефановић.
Опредељени антифашиста и страствени пилот, Јосип Крижај је 26. августа 1936. године, преко Париза стигао у Мадрид и постао добровољац-пилот Републике Шпаније по имену JOZE ANTONIO GALLASSO.
Већ 11. септембра 1936. године из базе Албасете, лети на авиону Њепор Делаж 52 пратећи шпанске бомбардере. Другог дана обара италијанског пилота код места Салансо. Интензивним летовима нанизао је три регистроване ваздушне победе и налетео преко 100 сати. Јосип Крижај – JOZE GALLASSO прима од војног министра одликовања за храброст, унапређен је у чин поручника пилота ловца и постављен за командира ловачке ескадриле за ширу одбрану Мадрида.
Четрнаестог или 15. октобра 1936. године као вођа 3 авиона Девоатин Д.371 у пратњи бомбардера, напала их је група италијанских CR-32. Крижај се нашао у нишану италијанског пилота Магистринија, који му је иначе био колега из пилотске школе. Мотор авиона је погођен и Јосип је рањен искочио падобраном код места Таксо на реци Талавера. Крижај је заробљен, одведен у тврђаву Саламанка, где бива до јануара 1937. године. По размени са непријатељским заробљеницима, 27. јула 1937. године, са пасошем је преко Париза враћен у Југославију. Већ октобра 1937. године, Крижај илегално опет стиже у Мадрид. Постављен је за командира ловачке ескадриле за одбрану ширег рејона источне Шпаније. На авиону Поликарпов И-5 успешно лети сложене задатке све до пролећа 1938. године. Његов авион је носио врој „13“, којег многи добро памте.
Као војни пилот-инструктор Краљевине Југославије, Крижај је летео више типова авиона у Земуну, Панчеву, Краљеву и Сарајеву, где је 1941. године заробљен.
Успео је да побегне и врати се у Рачу код Крагујевца, где му је супруга родила сина Миомира. Од 1. новембра 1944. године, ступио је у јединице 21. дивизије НОВ. Из Панчева је у чину млађег водника-пилота распоређен у 3. ескадрилу 112. ловачког пука код Великих Радинаца.
Интензивно лети на свим типовима авиона ЈаК у припреми и извођењу „Сремске офанзиве“. Остварио је преко 50 ратних задатака, унапређен је у чин поручника, више пута одликован и остао је активан официр-пилот у ловачким јединицама РВ после ослобођења Југославије.
У чин капетана РВ пилота унапређен је 1947. године. Последња дужност му је била оперативац у команди ловачких јединица на аеродрому Љубљана. Дана 8. октобра 1948. године, у веома неповољним метеоролошким условима, Крижај је авионом ЈаК смртно настрадао на планини Снежник код села Гоманци, на граници Словеније и Хрватске. И након тродневног трагања, сахрањен је са свим војним почастима на гробљу Жале у Љубљани. Пилот антифашиста Јосип Крижај, је међу пилотима упамћен као изузетно талентован, страствен војни пилот, који је у ратовима и јавно демонстрирао сво умеће и лепоту летења. Водио групне и индивидуалне наступе. За многе младе ваздухопловце Југославије, па и у свету, остао је упамћен као тема и личност која се не заборавља.
Петер Жигон, аутор овe причe, пензионисани је пуковник авијације-пилот и члан је Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС).
