Новембар | УПВЛПС

Ваздухопловна хронологија (код нас)

1. новембра 1912. године, у Србију је стигао руски пилот Александар Александрович Агафонов са купљеним авионом Дукс-Биплан и механичаром Владимиром Савељевим. [линк]

1. новембра 1919. године, у Београду је основана прва Метеоролошка станица за потребе ваздухопловства, преузимањем опреме и дела људства из метеоролошке станице дирекцијеСрпске авијатике која је престала са радом. [линк]

1. новембра 1923. године, у Петроварадину је основана метеоролошка секција Прве ваздухопловне команде. У Војсци Србије овај датум се обележава као Дан метеоролошке и навигацијске службе. [линк]

1. новембра 1923. године, формирана је прва Балонска чета у ваздухопловству Краљевине Југославије. Формација је проширена 1928 и 1929. године, када су набављени нови балони и опрема. Почетком 1935. године извршена је нова реорганизација. Сва опрема балонских јединица пребачена је у Ниш. Интерес за балонство је све више опадао и почетком 1938. године је расформиран балонски батаљон. Остала је само једна балонска чета са једним балоном. И ова јединица је расформирана почетком 1941. године. Тако је балонство нестало из југословенског ваздухопловства. [линк]

2. новембра 1911. године, лист Застава је објавио текст под насловом Србин Крилатић у којем је писало: “Равно пре сто година био је Србин Крилатић (авијатичар) Крашковић на гласу”. У листу Маџар Курир од 15. септембра 1811. године читамо да је он са својим другом Менером летео у Будимпешти и Пожуну.

6. новембра 1940. године, после италијанског бомбардовања Битоља, појачане су мере опреза и подигнут је степен приправности јединица. На аеродром Мостар, где је било и седиште команде Приморске војне области, упућена је из Београда на борбено дежурство елитна 102. ловачка ескадрила из Шестог ловачког пука, наоружана авионима Ме-109Е са задатком да непрекидно патролира дуж Јадранског мора у циљу спречавања изненадног напада италијанске авијације. После бомбардовања Битоља, Главни генералштаб војске Краљевине Југославије је одобрио да јединице противавионске артиљерије отварају ватру на све стране авионе који прелећу државну територију јужно од линије: Ниш - Крушевац - Ужице - Сарајево - Сплит, с тим да се северно од те линије ватра могла отварати само испред авиона ради приморавања да се спусте и слете. [линк]

6. новембра 1945. године, полетео је први авион са ознакама нове Југославије на редовној међународној линији Београд – Праг. Био је то Ц-47 Југословенског РВ. [линк]

10. новембра 1948. године, у Београду је основано предузеће за израду авионских мотора21 МАЈ (ДМБ). [линк]

10. новембра 1970. године, ЈАТ је први пут у својој историји превезао милион путника у току једне године.

10. новембра 1974. године, започео је ЈАТ-ов први лет око света авионом Б-727 на рути:Београд - Бејрут - Бомбај - Сингапур - Токио - Хонолулу - Лос Анђелес - Њујорк – Лондон, који се завршио слетањем у Београд 29. новембра. [линк]

11. новембра 1944. године, формирана је пријемна комисија за попуну команди, штабова, јединица и установа Групе ваздухопловних дивизија. Након пријема кандидата извршена је селекција и класификација кадра, тако да је већ 28. новембра 1944. године, почела преобука по специјалностима ваздухопловно-техничке службе. [линк]

11. новембра 1945. године, формиран је Ваздухопловномедицински институт(ВМИ). [линк]

11. новембра 1946. године, у Нишу је формирана јединица за радиоизвиђање и противелектронска дејства. У Војсци Србије овај дан се обележава као Дан јединице за електронска дејства и Дан 224. центра за електронска дејства. [линк]

12. новембра 1902. године, Коста Милетић је завршио школовање у Аеронаутичкој техничкој школи у Петрограду. [линк]

22. новембра 1984. године, пробни пилот Марјан Јелен је са авионом Орао пробио звучни зид у понирању од 15 степени. То је био први лет бржи од звука на једном од авиона домаће конструкције и производње. [линк]

24. новембра 1962. године, формиран је први ракетни пук противваздушне одбране у југословенском РВ и ПВО. [линк]

26. новембра 1908. године, Указом министра војног ђенерала Степе Степановића, установљена је Голубија пошта. Прва станица голубије поште српске војске формирана је у Нишу и почела је са радом 14. децембра 1908. године. [линк]

26. новембра 1999. године, преминуо је Михајло Николић-Кајле, последњи живи пилот бранилац Београда 6. априла 1941. године. Непосредно пред смрт унапређен је у чин резервног генерал-мајора авијације.

28. новембра 1949. године, формиран је 198. јуришни пук чије традиције наставља и негује 98. ловачко-бомбардерски авијацијски пук. [линк]

крајем новембра 1841. године, ковачки калфа Манојло покушао је у Београду, да са високог крова Ђумрукане (Царинарнице) на обали реке Саве, полети справом која је представљала комбинацију крила сличних птичијим и малог падобрана предвиђеног да ублажи пад при слетању. Манојло је прелетео преко глава бројних посматрача, али се убрзо срушио у снежни нанос. Снег и падобран спасли су му живот. Био је то први забележени покушај лета у Србији. [линк]

Ваздухопловна хронологија (у свету)

1. новембра 1911. године, италијански пилот Ђулио Гавоти је први пут у историји ратовања извршио бомбардовање из ваздуха. То се десило током италијанско-турског рата. Гавоти је летео на немачком авиону Румплер-Таубе изнад турских положаја у оази Тагира у Либији. Тада је на турске положаје, са висине од око 200 метара бацио 4 бомбе, које за дивно чудо нису повредиле никога. Након овог бомбардовања Турци су протестовали позивајући се на Хашку конвенцију из 1899. године, којом је је било забрањено бомбардовање из стајаћих и слободно летећих балона. Међутим, друга страна се "бранила" чињеницом да је бомбардовање извршила из аероплана, а не балона. [линк]

13. новембра 1907. године, Пол Корни је извршио први слободни лет са хеликоптером у Лизјеу у Нормандији. [линк]

21. новембра 1783. године, човек се по први пут издвојио од земље у летелици. Француски физичар Жан Франсоа Пилатр де Розје се попео везаним балоном на висину од 25 метара. Он је са маркизом Франсоа Лоран Арландом извео лет слободним балоном изнад Париза на висини 90 метара. [линк]