Спасојевић Драгослав

spasojevic_zps65e31676Рођен је 12. децембра 1945. године у сeлу Рушањ, код Београда, од родитеља, мајке Наталије и оца Чедомира. У мају месецу 1961. године конкурише за прву генерацију Припремне школе ВВА коју успешно завршава у Мостару 1963. године и потом уписује ВВА у Задру. У чин потпоручника авијације је, након завршене ВВА унапређен 31. августа 1966. године. Завршио је и КША и Школу националне одбране.

Прво место службовања је био аеродром Ортјеш код Мостара. Дужност пилота извиђача, обављао је у 353. извиђачкој авио ескадрили, све до одласка на КША у септембру 1977. године. Након завршетка Командно штабне академије, у септембру 1979. године бива премештен на нову дужност на аеродром Дивуље код Сплита. На новој дужности се задржава само 10 месеци, јер због неслагања са новом средином бива премештен у Београд, на аеродром Батајница, на место заменика командира 525. тае. Само након годину дана постаје командир те јединице и као пилот који је завршио преобуку за Супергалеб Г-4 у фабрици у Мостару, прима првих 6 летелица у своју јединицу на Батајници и започиње са обучавањем других пилота из ескадриле. На полигону Криволак је 1983. године страној и домаћој јавности приказао Г-4 у пуној борбеној варијанти. Имао је част да током велике војне параде одржане 1985. године, предводи подешалон авијације, који је чинило 12 летелица Супергалеб Г-4. Убрзо бива премештен на нову формацијску дужност у 1. Корпус РВ и ПВО на Бањицу, где је обављао дужност помоћника Команданта корпуса за летачке послове. На тој дужност дочекује и распад државе 1991. године, када због сукоба и неслагања са поступцима војног врха бива без знања привремено пензионисан. Ипак, доласком генерала Перишића и Величковића на чело војске и РВ и ПВО, убрзо бива враћен у активну војну службу, где учествује у сукобима на територији наше државе, а краће време је био и у ВРС 1993. године. Након завршене ШНО 1995. године, био је предвиђен за даље напредовање, али долази у сукоб са генералом Величковићем и због тог сукоба бива постављен за Начелника класе у ГШШ. На тој дужности га затиче и НАТО агресија на нашу земљу. Током бомбардовања, премештен је у ВаК РВ, да би на лични захтев отишао у пензију 1. јануара 2000. године у чину пуковника авијације. Током своје летачке каријере на 9 типова авиона налетео је 2300 сати. У трајном сећању ће му остати блиски сусрети са америчком Шестом флотом, извиђање стране територије, односно војних објеката у Италији, који су допринели закључењу Осимског споразума у нашу корист. Нарочито истиче прелете Галебова и Јастребова, преко Италије и Средоземног мора у Либију.

Носилац је више одликовања, као и Златног летачког знака.

Са породицом живи у Београду.

Оставите одговор