Сви чланци од udruzenje

In Memoriam, Душан Миљковић (1925-2017)

У Београду је у 92. години преминуо наш колега и пријатељ, пуковник авијације у пензији Душан Миљковић.

Душан је рођен  8. јуна 1925. године у Црнаји код Цазина у БиХ. У грађанству је завршио основну школу и четири разреда Гимназије са малом матуром. У току рата, 1945. године, у Грозном (СССР), завршио је ваздухопловно техничку школу. После Другог рата, завршио је ВВУ у Панчеву, 1947. године, у I класи. У истом граду, 1950. године завршава Политичку школу. 1952. године, као припадник IV класе у Љубљани завршава ВОШВВВА завршава као припадник XI класе, у Београду.

Обављао је дужност командира одељења и комесара ескадриле, као и Начелника штаба и заменика команданта пука, те официра за летачку обукуу Команди РВ и ПВО. Пензионисан је на лични захтев, у чину пуковника,  а након пензионисања је седам година радио у средњој економској школи, као предавач за предмет Одбрана и заштита.

Као учесник II светског рата, од 1941. до 1945. године, носилац је Партизанске споменице. Такође је одликован са више ратних и мирнодопских одликовања, а за време службе је и више пута похваљиван и награђиван.

Испраћај за кремацију Душана Миљковића ће бити сутра, у суботу 30. децембра 2017. године у 10 сати на Новом гробљу у Београду.

И овим путем УПВЛПС породици нашег колеге упућује изразе најискренијег саучешћа.

Уз 105-у годишњицу РВ и ПВО

ПРОШЛОСТ, САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ У ВЕКОВНОМ ЛЕТУ

viber-image.jpg

Преко једног века живи војно ваздухопловство Србије. Настало међу 15 првих у свету, крштено у ратним дејствима исто међу првима, развијајући се достизало је успоне и падове, увек је било на понос и дику рода свога. Тако је и данас, када хвата залет за нова прегнућа у будућности, летећи на крилима традиција, знања, искуства, снажног патриотизма и морала.

Radomir-putnik-bio-227x300.jpg

Навршава се 105. годишњица од рођења српског војног ваздухопловства, од оног зимског дана када је војвода Радомир Путник издао историјску наредбу да се формира Ваздухопловна команда. Тај историјски чин одиграо се 24. децембра у Нишу. Легендарни војвода је за команданта ваздухопловства поставио мајора Косту Милетићапрвог српског аеронаута – пилота балона, првог стручњака за ваздухопловну технику, организацију, метерорологију и голубију пошту. У састав Ваздухопловне команде ушло је Аеропланско одељење, балонска чета, водонична централа и голубија пошта. Дакле, сви елементи који су у то време чинили ваздухопловство, не само у нас, него у свету. Тај историјски чин одиграо се у јеку Првог балканског рата, а врло брзо је српско војно ваздухопловство стављено на пробу у операцијама код Скадра почетком 1913. године. Од тих дана траје преко век дуга епопеја српских ваздухопловаца, њихово прекаљивање у борбама од Цера, Колубаре, Дрине, Албаније, Крфа, Солуна, Кајмакчалана, Београда, Страцина до НАТО агресије и данашњих дана. Поносни на тај непрекидни лет, српски  ваздухопловци прослављају данашњи празник одлучни да га наставе и од њега не одступе. Знају да нема слободе, мира, спокојства, просперитета ни будућности без слободног неба Отаџбине, и зато себе не жале на том светом задатку.

Kosta_Miletic.jpg

Прошло је 173 година од “Воздухопловиа” Матије Бана (1844), 124 године од првог акта којим је у формацији српске војске било предвиђено увођење ваздухопловних јединица (1893), 115 година од како је школован први српски аеронаут, капетан Коста Милетић (1902), 109 година од формирања станица голубије поште (1908), 108 година од набавке првих ваздухоплова - балона  за српску војску (1909), 105 године од школовања прве класе од шест српских војних пилота и формирања Ваздухопловне команде, прве ваздухопловне јединице српске војске и прве употребе ваздухопловства у ратним дејствима (1912), 96 година од настанка домаће ваздухопловне индустрије (1921), 98 година од формирања првих ваздухопловних школа (1919) и преко 80 година од формирања првих научних установа које су се бавиле научноистраживачким радом из области ваздухопловне технике.

nova-traka.gif

У ових 105 година прошло је осам ратова у којима се ваздухопловство исказало на специфичан начин, и по нечем остало забележено у историји.

У првом балканском рату створено је српско ваздухопловство и стечена прва борбена искуства.

У другом балканском рату сагледана су техничка ограничења у вези са могућношћу употребе ваздухопловства и њихове тактике.

У првом светском рату српско војно ваздухопловство од скромних снага на почетку, израсло је у снажну групацију која је дала видан допринос пробоју Солунског фронта, ослобођењу Србије и југословенских територија, а било је и основа за изградњу ваздухопловства Краљевине Југославије.

У априлском рату 1941. године југословенско ваздухопловство је упркос херојском отпору, разбијено и уништено.

- У народноослободилачком рату 1941-1945. године, ваздухопловство је васкрсло као феникс, да би до краја рата израсло у снажну оперативну ваздушну силу јачине око 400 авиона и 10000 људи.

- У рату 1991/92. године на тлу распадајуће СФРЈ РВ и ПВО је сачувало оперативну борбену способност и војничко достојанство, а дало је и крупан допринос спасавању избеглица из сецесионистичких република и биолошком опстанку српског народа.

- У злочиначкој агресији НАТО снага 1999. године РВ и ПВО је пружило одлучан и снажан отпор агресору и сачувало своје  виталне капацитете, исказујући на делу снажну војну вештину и несаломив борбени морал.

- После више од једног века постојања, РВ и ПВО се данас налази пред новим изазовима свог техничко-технолошког, организационог и кадровског ревитализовања.

Сво време, од првих ваздухопловних идеја, до данашњих дана, наша војна ваздухопловна мисао се развијала, расла и ширила. Настало је више ваздухопловних научних дисциплина са богатим опусом теоријских радова и практичних искустава и конкретних техничко-технолошких оригиналних решења и достигнућа. Ваздухопловна теоријска мисао, уз мања заостајања у неким периодима, углавном је ишла у корак са временом, а техничко-технолошки развој у области ваздухопловства био је често “замајац” техничко-технолошког развоја земље. Не сме се заборавити чињеница да је Југославија пре 93 године имала властиту ваздухопловну индустрију и да је једна од ретких земаља у свету, и данас, која је имала сопствене конструкције и сопствену производњу ваздухоплова.

ro4.jpg

Наше ваздухопловство је у више прилика имало своје блиставе тренутке. Тако је по формирању 1912. године било међу првих 15 у свету и првих пет која су ангажована у ратним дејствима. Након успона домаће ваздухопловне индустрије и унапређења организације и формације 1929/30. године, наше ваздухопловство је било међу четири најснажнија ваздухопловства у Европи. После другог светског рата, такође је било међу првих неколико у Европи и далеко јаче од ваздухопловстава балканских и суседних земаља. Почетком шездесетих заблистали су на европском небу бисери наших конструктора и ваздухопловне индустрије - “галеб”, “јастреб”, “орао”. Крајем осамдесетих, до катаклизме распада СФРЈ, РВ и ПВО је била респективна ваздухопловна сила са три оперативне групације - Корпуса РВ и ПВО, разуђеним школским системом, научно-истраживачким и развојним установама, ремонтним заводима и пратећом ваздухопловном индустријом, снажним материјално-техничким и људским потенцијалом, и са високим угледом у свету.

0077297.jpg

Но, имало је и падове и ломове, које је увек пребродило. Тако је 1915. године српско ваздухопловство практично остало без авиона и  пилота, али је врло брзо, уз помоћ савезника, али првенствено огромним залагањем наших кадрова, израсло у снажну ваздухопловну силу. Крајем тридесетих закаснило је у техничкој модернизацији и усаглашавању доктрине и система обуке и командовања са захтевима савременог рата, што је скупо плаћено тешким поразом у априлском рату 1941. године. Протекле две и по деценије, услед врло тешке материјалне ситуације и других проблема, стагнирало је, али и сачувало снагу и енергију за нова прегнућа. Увек је ваздухопловство предњачило по прогресивним идејама и није робовало догматизму, тако је и данас. У 2017. години набавком нове ваздухопловне технике, у првом реду хеликоптера и борбених авиона, почиње нови историјски циклус прогресивног развоја РВ и ПВО.

First_Serbian_squadron_1918.jpg

У измењеној војно-политичкој и геостратегијској ситуацији, нужно је војно-теоријски рад у вези са РВ и ПВО, усмерити у правцу дефинисања валидних доктринарних ставова у војној доктрини. Садашња епоха  захтева да РВ и ПВО има јасне теоријске ставове у улози, намени и задацима, упркос чињеници да су материјални услови ограничавајући фактор, јер ће то омогућити да се по мери јачања материјалне основе РВ и ПВО брзо прилагођава ситуацији и у модернизацији брзо надокнађује пропуштено.

Никако се не сме дозволити да РВ и ПВО изгуби свој идентитет, свој блистави карактер и висок интелектуални и морални интегритет. У историји многих земаља давно је превазиђена дилема око самосталности видова војске, па и у нас.  

V_i_pvo_vs.gif

Доктринарне ставове у војној стратегији или доктрини РВ и ПВО нужно је дефинисати у складу са критеријума науке и најбољим светским решењима примењивим на наше услове. РВ и ПВО мора имати место које му у савременим условима и припада, и ту се не сме постављати питање - да ли нам треба или не. Нема модерне војске данас без модерног ваздухопловства и модерне противваздушне одбране.

У новим условима неопходно је редефинисати улогу, намену и задатке РВ и ПВО, уз ослобађање од неких стереотипа и шаблона, не само када је у питању терминологија, већ суштина функционисања свих подсистема. На теоријском раду и осмишљавању свих тих питања нужно је, поред војних стручњака ангажовати и умне људе из друштва који су кадри да својим знањем, искуством, инвентивношћу и креативношћу, ентузијазмом и професионалним способностима допринесу да се ти проблеми реше на опште задовољство.

batajnica-miting_020912_-RAS-foto-Dusan-

РВ и ПВО у XXI веку мора летети на крилима знања, памети, нових технологија и савремених техничких, организацијских и кадровских решења. То је пут, као и пре стотину и пет година за смеле, одважне и инвентивне људе, који се не плаше пораза, који свесно иду у ризик јер знају да ће га елиминисати, који прихватају новине и уважавају постигнућа других.

Срећан празник - Дан РВ и ПВО!

Мр Златомир Грујић

Делегација УПВЛПС код Команданта РВ и ПВО

Командант РВ и ПВО генерал-мајор Ранко Живак примио је 19. децембра, а поводом предстојећег Дана вида, делегацију Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) – Ветерана РВ и ПВО.

У оквиру мaнифестација обележавања 24. децембра - Дана РВ и ПВО, УПВЛПС проналази своје место према могућностима које има и условима у којима делује. Те могућности су скромне, али увек највећи  празник нашег Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране, обележава достојанствено и како доликује,  у чему ветерани прате активности које планира и проводи Команда РВ и ПВО, настојећи да и сами дају свој допринос..

Приликом пријема делегације УПВЛПС, генерал Живак је изразио задовољство што се сусреће са најстаријим ваздухопловцима и истакао да је рад УПВЛПС за пример; резултати су одлични, а сарадња обострано корисна. Истакао је значај  удружења које је пролетос обележило 25 година постојања, као најстарије војно ветеранско удружење у нас. Укратко је упознао ветеране са активностима и правцима даљег развоја РВ и ПВО. У срдачном и отвореном разговору обухваћена су многа питања, а посебно школовање кадра, посебно пилота и модернизације вида са новом ваздухопловном техником и средствима ПВО.

Председник УПВЛПС пренео је команданту поруку чланства УПВЛПС које подржава мере које највише државно и војно руководство предузимају на јачању оперативних и борбених способности Војске Србије и РВ и ПВО, материјалног и друштевног положаја њених припадника, и посебно увођење моралног васпитања и новог државног празника Дана ратника

Председник УПВЛПС је замолио команданта РВ и ПВО да подржи предлог за адекватан статус и спомен-обележје пуковнику Кости Милетићу (1874-1953) првом ваздухопловцу Србије, аеронауту и првом команданту Српског војног ваздухопловства;  да се заложи да спомен-обележје добије и први српски пилот авиона и прва ваздухопловна жртва у нас, а друга у свету - наредник Михаило Петровић (1884-1913), који нема адекватно спомен-обележје;  да утиче на брже решавање питање ваздухопловних спомен-обележја у Србији и иностранству, израду календара ваздухопловних меморијала и подизање меморијалног споменика посвећен веку српског војног ваздухопловства, за шта је добра прилика предстојеће реновирање палате Команде ваздухопловства и Авијатичарског трга у Земуну; да се у РВ и ПВО оформи Савет за неговање ваздухопловних традиција, и да се наредне године одржи саветовање о неговању и вредновању ваздухопловних традиција; да се изради јединствена методологија за давања имена ваздухопловним базама, аеродромима, касарнама и установама, са конкретним примерима; да подржи  иницијативу УПВЛПС за формирање војно ветеранске организације Србије, односно РВ и ПВО, која би се заснивала на светлим традицијама наше војске и ваздухопловства и њених старих ратника, и ослањала се на државу, војску и министарство војно.

Представници УПВЛПС упознали су команданта РВ и ПВО са издавачким опусом, радом сајта удружења и издавањем „Ваздухопловног билтена", и са две изложбене поставке које поседује: „СЕЋАЊЕ НА ВАЗДУХОПЛОВНЕ ЖРТВЕ“ (33 паноа) и на око 50 паноа изложбену поставку „ИСТОРИЈА СРПСКОГ ВОЈНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА“.

Такође, команданту су презентована и основна питања статуса ваздухопловних ветерана, тежишни задаци  у наредној години и неке измене и допуне у методу и садржају рада УПВЛПС.

На крају, захваљујући се команданту, председник УПВЛПС му је честитао Дан вида и предстојеће празнике и у име чланства уручио му пригодне поклоне: Велику Спомен диплому Команди РВ и ПВО и средњу њему лично поводом 115 година од завршетка школовања првог српског ваздухопловног стручњака, пилота балона и команданта Српског ваздухопловства Косте Милетића, слике са прошлогодишњег сусрета са ветеранима, пригодан календар УПВЛПС и монографију „Ваздухопловни школски центар Краљево 1947-2017.“

Командант РВ и ПВО се захвалио на поклонима, честитао ветеранима празнике, пожелео им добро здравље, и позвао да се прикључе манифестацијама обележавања Дана РВ и ПВО које се организују наредних дана.

Златомир Грујић

Служен помен за посаду нашег Ан-12 настрадалу у Јеревану пре 29 година

Испред хачкара, традиционалног јерменског споменика постављеног испред земунског манастира Светог архангела Гаврила у Великом парку у знак сећања на храбру посаду нашег Ан-12 која је на данашњи дан пре 29 година настрадала у Јерменији, данас је служен помен.

Седмог децембра 1988. године, разоран земљотрес је погодио главни град тадашње Совјетске Републике Јерменије, Јереван. У тој катастрофи је настрадало 50000 људи. Позиву у помоћ, који је Председник СССР Михаил Горбачов упутио светској јавности, одазвало се 111 земаља света, међу њима и тадашња нам држава - СФРЈ. У наредних неколико дана, чим су се стекли услови за прихват, ваздушна лука у Јеревану је постала најактивнији аеродром у том делу света... Војни и цивилни ваздухоплови су долетали са свих страна земаљске кугле и дотурали најнеопходније ствари унесрећеним грађанима Јерменије... Са наше стране, већ 10. децембра је успостављен ваздушни мост Скопље - Јереван, у којем је учествовао један авион београдске компаније "Авиогенекс", те два авиона типа Ан-12, Југословенског РВ и ПВО...

24

Једанаестог дана децембра те 1988. године, у касним вечерњим сатима посада нашег Ан-12 у саставу:

  • потпуковник пилот Предраг Маринковић,
  • потпуковник пилот Владимир Ерчић,
  • потпуковник пилот Миленко Симић,
  • потпуковник навигатор Милан Мићић,
  • заставник I класе летач механичар Бориша Мосуровић,
  • заставник I класе летач механичар Милисав Петровић и
  • заставник летач радио телеграфиста Јован Зисов,

добили су од аеродромске контроле летења Скопски Петровац дозволу за полетање и лет по маршрути Петровац - Ларнака - Јереван... Током читавог лета, пратило их је лоше време, што за искусну посаду нашег транспортера није представљало већи проблем јер су и они као и ваздухоплов били обучени и припремљени за извршење задатака у свим метео условима...

115856_68307989_an-12_zpsa4b29ef9

Међутим, приликом прилаза аеродрому у Јеревану, десио се проблем, за који ни до данас нажалост није утврђен разлог. Да ли је дошло до неког техничког отказа у самом авиону, грешке посаде или пак грешке контролора летења у Јеревану, тек, наш авион је пола сата након поноћи, 12. децембра 1988. године својим точковима додирнуо шљунчану обалу реке Касах, неколико километара од Ечмиадзина и десетак километара од прага писте међународног аеродрома у Јеревану. Одмах након контакта са земљом, због конфигурације терена (обала реке), авион се превалио и у експлозији распрснуо на хиљаде делова...

У организацији Команде РВ и ПВО, молитвено сећање на наше колеге је окупило чланове њихових породица, старешине из Команде РВ и ПВО, другове и пријатеље из ескадриле и Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије, Министарства одбране и Општине Земун. Помен је служио свештеник Команде РВ и ПВО, јереј Александар Затезало.

Обележен Дан војних ветерана

У Србији и њеном престоном граду Београду низом манифестација обележен је 4. децембар - Дан војних ветерана.

Чланови УПВЛПС су присуствовали комеморативном скупу испред Команде РВ и ПВО на Авијатичарском тргу у Земуну и положили цвеће крај споменика припадницима РВ и ПВО погинулим у НАТО агресији 1999. године.

Потом су се придружили старешинама из Команде РВ и ПВО и званицама на свечаном скупу који је одржан у Великој сали Дома ваздухоплвоства Земун.

У вечерњим сатима 4. децембра десетину чанова УПВЛПС присуствовало је Свечаној академији поводом Дана војних ветерана, која је одржана у свечаној сали Задужбине Илије Коларца у Београду, у организацији Министарства одбране Републиек Србије.

За разлику од претходних година представници УПВЛПС нису позвани на свечани пријем у Згради Старог Генералштаба Војске Србије.

Златомир Грујић,

фото: Војислав Стојановић

Честитка УПВЛПС поводом Дана 204. ваздухопловне бригаде

Поводом Дана 204. ваздухопловне бригаде, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) је упутило телеграм-честитку Команданту те јединице, пуковнику Жељку Билићу.

У честитки се између осталог наводи:

Испред чланова Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије и лично, најсрдачније Вама, Вашим најближим сарадницима, свим припадницима Команде, целокупном саставу бригаде, свим командантима, командирима, официрима, подофицирима, војницима и осталим припадницима бригаде, као и ветеранима и члановима породица припадника бригаде,

Честитам Ваш велики празник јединице: 2. децембар - Дан 204. вбр!

Пре 68 година - 2. децембра 1949. године формирањем 204. ловачког авијацијског пука ЈРВ, чије светле традиције достојно настављате, наше РВ и ПВО добило је, у то време убојиту ваздухопловну формацију. На застави славе 204. вбр записане су и славне традиције Шетог ловачког пука, хероја одбране Београда у Априлском рату 1941. године. Ваша јединица је увек имала савремену ваздухопловну технику и високе борбене могућности. Красила вас је висока стручно-борбена оспособљеност, снажан колективни дух и несаломив борбени морал, и у миру, и у годинама искушења.

У ратно доба били сте још снажнији, херојство пилота и целокупног састава бригаде у борби са НАТО агресором 1999. године ушло је у легенду, која се преноси с колена на колено. То надахњује и данас, да високостручни, са богатим традицијама и огромним борбеним искуством и моралом који се сломити не може, будете челични бедем одбране слободног неба наше Отаџбине.

Клањамо се херојским жртвама и делу припадника 204. вбр у миру и рату, и свих припадника нашег РВ и ПВО, Војске Србије и српског народа у борби за слободу, и одајемо им највише и почасти! Њихова имена су вечно уписана у ваздухопловни споменар, у историју Србије. Вечна има слава!

Срећан празник! Срећни нам и здрави били!

Срдачно вас поздрављамо!

Председник УПВЛПС

Мр Златомир Грујић, пук. у пензији

Честитка УПВЛПС поводом Дана 98. ваздухопловне бригаде

Поводом Дана 98. ваздухопловне бригаде, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) је упутило телеграм-честитку Команданту те јединице, пуковнику Дејану Васиљевићу.

У честитки се каже:

Испред чланова Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије и лично, најсрдачније Вама, Вашим најближим сарадницима, свим припадницима Команде, целокупном саставу, свим командантима, командирима, официрима, подофицирима, војницима и осталим припадницима јединица бригаде, као и ветеранима и члановима породица припадника бригаде,

Честитам Ваш велики празник јединице: 28. новембар - Дан 98. вбр!

Пре 68 година - 28. новембра 1949. године формирањем 198. ловачког авијацијског пука ЈРВ, чије светле традиције достојно настављате, наше РВ и ПВО добило је, у то време убојиту ваздухопловну формацију. Јединица је убрзо добила савремене млазне авионе и вишеструко повећала борбене могућности. Пук је красила висока стручно-борбена оспособљеност, снажан колективни дух и несаломив борбени морал, и у миру, и у годинама искушења. У ратно доба били сте још снажнији; херојство пилота и целокупног састава бригаде у борби са НАТО агресором 1999. године ушло је у легенду, која се преноси с колена на колено. То надахњује и данас, да високо стручни, са богатим традицијама и огромним борбеним искуством и моралом који се сломити не може, будете челични бедем одбране слободног неба Отаџбине.

Клањамо се херојским жртвама и делима припадника 98. вбр и свих припадника нашег РВ и ПВО, Војске Србије и српског народа у борби за слободу, и одајемо им највише и почасти! Њихова имена су вечно уписана у ваздухопловни споменар, у историју Србије. Вечна има слава!

Срећан празник! Срећни нам и здрави били! Срдачно вас поздрављамо!

Председник Мр Златомир Грујић, пук. у пензији

Честитка УПВЛПС поводом Дана 250. ракетне бригаде за ПВД

Поводом наступајућег празника - Дана 250. ракетне бригаде за ПВД, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) је упутило телеграм-честитку заступнику Команданта те јединице, пуковнику Милану Поповићу

У честитки се каже:

Испред чланова Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије и лично, најсрдачније Вама, Вашим најближим сарадницима, свим припадницима Команде 250. рбр за ПВД, целокупном саставу бригаде, свим јединицама, командантима, командирима, официрима, подофицирима, војницима и осталим припадницима бригаде, као и ветеранима и члановима породица припадника бригаде,

Честитам Ваш велики празник: 24. новембар Дан 250. рбр за ПВД!

Пре 55 година - 24. новембра 1962. године, формирањем 250. рп ПВО, чије светле традиције достојно настављате, РВ и ПВО је добило у то време, најсавременији борбени систем за ПВД. Тај догађај учинио је припаднике рода АРЈ ПВО, али и све припаднике нашег РВ и ПВО,  срећним и поносним -  досегли смо светски врх. Ту смо и данас, ако не по материјалним средствима, оно по стручности, традицијама, борбеном искуству, несаломивом моралу и ратној вештини. Бригада је сведок жртвовања и пример војничке умешности, а на њеној ратној застави, као и у грудима припадника, жаром војничког поноса и славе, вечно зрачи Орден народног хероја, заслужен резултатима у миру и јунаштвом у борби са НАТО агресором 1999. године; тај узвишени осећај даје снагу да се истраје и убудуће на задацима у одбрани неба наше Отаџбине.

Клањамо се херојским жртвама и делу припадника 250. рбр за ПВД и свих припадника нашег РВ и ПВО, Војске Србије и српског народа у борби за слободу, и одајемо им највећу почаст! Њихова имена су вечно уписана у споменару ваздухопловне хероике, у историју Србије. Не заборавимо их! Вечна им слава!

Срећан празник! Срећни нам и здрави били!

Срдачно вас поздрављамо!

Председник Мр Златомир Грујић, пук. у пензији