Сви чланци од udruzenje

Обележен Дан војних ветерана

У Србији и њеном престоном граду Београду низом манифестација обележен је 4. децембар - Дан војних ветерана.

Чланови УПВЛПС су присуствовали комеморативном скупу испред Команде РВ и ПВО на Авијатичарском тргу у Земуну и положили цвеће крај споменика припадницима РВ и ПВО погинулим у НАТО агресији 1999. године.

Потом су се придружили старешинама из Команде РВ и ПВО и званицама на свечаном скупу који је одржан у Великој сали Дома ваздухоплвоства Земун.

У вечерњим сатима 4. децембра десетину чанова УПВЛПС присуствовало је Свечаној академији поводом Дана војних ветерана, која је одржана у свечаној сали Задужбине Илије Коларца у Београду, у организацији Министарства одбране Републиек Србије.

За разлику од претходних година представници УПВЛПС нису позвани на свечани пријем у Згради Старог Генералштаба Војске Србије.

Златомир Грујић,

фото: Војислав Стојановић

Честитка УПВЛПС поводом Дана 204. ваздухопловне бригаде

Поводом Дана 204. ваздухопловне бригаде, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) је упутило телеграм-честитку Команданту те јединице, пуковнику Жељку Билићу.

У честитки се између осталог наводи:

Испред чланова Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије и лично, најсрдачније Вама, Вашим најближим сарадницима, свим припадницима Команде, целокупном саставу бригаде, свим командантима, командирима, официрима, подофицирима, војницима и осталим припадницима бригаде, као и ветеранима и члановима породица припадника бригаде,

Честитам Ваш велики празник јединице: 2. децембар - Дан 204. вбр!

Пре 68 година - 2. децембра 1949. године формирањем 204. ловачког авијацијског пука ЈРВ, чије светле традиције достојно настављате, наше РВ и ПВО добило је, у то време убојиту ваздухопловну формацију. На застави славе 204. вбр записане су и славне традиције Шетог ловачког пука, хероја одбране Београда у Априлском рату 1941. године. Ваша јединица је увек имала савремену ваздухопловну технику и високе борбене могућности. Красила вас је висока стручно-борбена оспособљеност, снажан колективни дух и несаломив борбени морал, и у миру, и у годинама искушења.

У ратно доба били сте још снажнији, херојство пилота и целокупног састава бригаде у борби са НАТО агресором 1999. године ушло је у легенду, која се преноси с колена на колено. То надахњује и данас, да високостручни, са богатим традицијама и огромним борбеним искуством и моралом који се сломити не може, будете челични бедем одбране слободног неба наше Отаџбине.

Клањамо се херојским жртвама и делу припадника 204. вбр у миру и рату, и свих припадника нашег РВ и ПВО, Војске Србије и српског народа у борби за слободу, и одајемо им највише и почасти! Њихова имена су вечно уписана у ваздухопловни споменар, у историју Србије. Вечна има слава!

Срећан празник! Срећни нам и здрави били!

Срдачно вас поздрављамо!

Председник УПВЛПС

Мр Златомир Грујић, пук. у пензији

Честитка УПВЛПС поводом Дана 98. ваздухопловне бригаде

Поводом Дана 98. ваздухопловне бригаде, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) је упутило телеграм-честитку Команданту те јединице, пуковнику Дејану Васиљевићу.

У честитки се каже:

Испред чланова Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије и лично, најсрдачније Вама, Вашим најближим сарадницима, свим припадницима Команде, целокупном саставу, свим командантима, командирима, официрима, подофицирима, војницима и осталим припадницима јединица бригаде, као и ветеранима и члановима породица припадника бригаде,

Честитам Ваш велики празник јединице: 28. новембар - Дан 98. вбр!

Пре 68 година - 28. новембра 1949. године формирањем 198. ловачког авијацијског пука ЈРВ, чије светле традиције достојно настављате, наше РВ и ПВО добило је, у то време убојиту ваздухопловну формацију. Јединица је убрзо добила савремене млазне авионе и вишеструко повећала борбене могућности. Пук је красила висока стручно-борбена оспособљеност, снажан колективни дух и несаломив борбени морал, и у миру, и у годинама искушења. У ратно доба били сте још снажнији; херојство пилота и целокупног састава бригаде у борби са НАТО агресором 1999. године ушло је у легенду, која се преноси с колена на колено. То надахњује и данас, да високо стручни, са богатим традицијама и огромним борбеним искуством и моралом који се сломити не може, будете челични бедем одбране слободног неба Отаџбине.

Клањамо се херојским жртвама и делима припадника 98. вбр и свих припадника нашег РВ и ПВО, Војске Србије и српског народа у борби за слободу, и одајемо им највише и почасти! Њихова имена су вечно уписана у ваздухопловни споменар, у историју Србије. Вечна има слава!

Срећан празник! Срећни нам и здрави били! Срдачно вас поздрављамо!

Председник Мр Златомир Грујић, пук. у пензији

Честитка УПВЛПС поводом Дана 250. ракетне бригаде за ПВД

Поводом наступајућег празника - Дана 250. ракетне бригаде за ПВД, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) је упутило телеграм-честитку заступнику Команданта те јединице, пуковнику Милану Поповићу

У честитки се каже:

Испред чланова Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије и лично, најсрдачније Вама, Вашим најближим сарадницима, свим припадницима Команде 250. рбр за ПВД, целокупном саставу бригаде, свим јединицама, командантима, командирима, официрима, подофицирима, војницима и осталим припадницима бригаде, као и ветеранима и члановима породица припадника бригаде,

Честитам Ваш велики празник: 24. новембар Дан 250. рбр за ПВД!

Пре 55 година - 24. новембра 1962. године, формирањем 250. рп ПВО, чије светле традиције достојно настављате, РВ и ПВО је добило у то време, најсавременији борбени систем за ПВД. Тај догађај учинио је припаднике рода АРЈ ПВО, али и све припаднике нашег РВ и ПВО,  срећним и поносним -  досегли смо светски врх. Ту смо и данас, ако не по материјалним средствима, оно по стручности, традицијама, борбеном искуству, несаломивом моралу и ратној вештини. Бригада је сведок жртвовања и пример војничке умешности, а на њеној ратној застави, као и у грудима припадника, жаром војничког поноса и славе, вечно зрачи Орден народног хероја, заслужен резултатима у миру и јунаштвом у борби са НАТО агресором 1999. године; тај узвишени осећај даје снагу да се истраје и убудуће на задацима у одбрани неба наше Отаџбине.

Клањамо се херојским жртвама и делу припадника 250. рбр за ПВД и свих припадника нашег РВ и ПВО, Војске Србије и српског народа у борби за слободу, и одајемо им највећу почаст! Њихова имена су вечно уписана у споменару ваздухопловне хероике, у историју Србије. Не заборавимо их! Вечна им слава!

Срећан празник! Срећни нам и здрави били!

Срдачно вас поздрављамо!

Председник Мр Златомир Грујић, пук. у пензији

Уметници СРПСКОЈ АВИЈАТИКИ у славу

Поводом државног празника Дана примирја у Првом светском рату, у Музеју ваздухопловства Београд отворена је 9. новембра 2017. године изложба под називом Српска авијатика у Великом рату виђена очима сликара.

У Музеју ваздухопловства, установи од националног значаја која чува и негује ваздухопловну историју и традицију, представљена су тек настала уметничка дела наших сликара. Уметници су слике створили у амбијенту нашег ваздухопловног храма, у атмосфери поштовања и дивљења према авијатичарима који су се у Великом рату херојски борили за национално достојанство и слободу.

Оне представљају допринос садашње генерације јуначким делима предака и израз су бескрајне захвалности за њихову свету жртву.

На иницијативу госпође Верице Илић, историчара уметности и сликара, у периоду од 03. до 07.11. 2017. организована је у Музеју ваздухопловства ликовна колонија у којој је учествовало 16 уметника.

Они су имали задатак, да своју импресију Српске авијатике и Великог рата, изразе кроз своја дела и пренесу на публику.

Уметници су инспирацију проналазили у Музеју ваздухопловства на изложби посвећеној управо националном ваздухопловству из времена Првог светског рата. тј Великог рата.

Током рада колоније настало је преко 30 ликовних дела.

Представљајући своју визију, кроз уметничка дела која су настала, сликари нас воде кроз ратна збивња, недаће и тешкоће, кроз поразе, али и наду, све до коначне победе!

Резултат рада ликовне колоније је изложба насталих слика “Српска авијатика у Великом рату виђена очима сликара”.

Уједно, рођена је идеја да колонија, као и изложба на ову тему у целокупном историјском контексту улоге и доприноса авијације, постане традиционална.

Прошле године Музеј је приредио изложбу „Српска авијатика у Великом рату 1914-1918“.

Та изложба је и даље отворена и она кроз експонате, предмете, фотографије - на упечатљив начин говори о херојској епохи наше историје и улози коју су у њој имали српски авијатичари.

Изложба ликовних радова Српска авијатика у Великом рату виђена очима сликара допуњује, на један сасвим другачији – уметнички начин, кроз поглед и визију уметника изложбену поставку „Српска авијатика у великом рату 1914-1918“.

- Новонастала уметничка дела Музеј ваздухопловоства  ће трајно  баштинити у својој збирци, рекао је отварајући изложбу в.д. директора Музеја ваздухопловства Чедо Миливојевић.

Златомир ГРУЈИЋ, фото: Војислав СТОЈАНОВИЋ

Планиране активности УПВЛПС у новембру

Током новембра месеца, у склопу редовних састанака Удружења средом у Великој сали Команде РВ и ПВО, биће одржано неколико занимљивих предавања.

Тако ћемо се на предавању које је  планирано за среду, 15. новембар у 17 сати, присетити првог српског аеронаута на предавању под називом: „115 година од завршетка школовања Косте Милетића у Русији“.

Занимљиво ће бити свакако и предавање које је планирано за 29. новембар, када ћемо се присетити калфе Манојла и његовог пионирског покушаја летења.

Добро дошли!

Ветерани РВ обележили Дан ослобођења Београда и Земуна у II светском рату

Годишњица ослобођења Београда и Земуна у Другом светском рату, седамдесет трећа по реду, обележена је низом манифестација које су својим присуством увеличали и чланови Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС)

Већ по традицији, у Великој сали Команде ваздухопловства у Земуну је 18. октобра одржан историјски час, на којем је своја сећања евоцирао један од наших најстаријих чланова, пуковник авијације у пензији - пилот Љубиша Антонијевић, који је као младић и борац III Крајишке пролетерске бригаде учествовао у борбама за ослобођење Београда. Љубиша је такође, као и низ година унатраг сећања на "Београдску операцију" поделио и са ученицима Руске школе у Београду.

Већ следећег дана, 19. октобра у четвртак, улицама Београда је поносно ступао наш најстарији члан, капетан авијације у пензији - штурман Борисав Бора Филиповић. Он је такође као младић учествовао у борбама за ослобођење Београда и Земуна у Другом светском рату, а својим присуством је и обележио манифестацију "Кораком слободе" уприличену поводом 73-ће годишњице од ослобођења Београда у Другом рату.

У петак, 20. октобра, венце на споменик борцима палим у Народној револуцији 1941-1945 који се налази у парку између Команде РВ и ПВО и основне школе "Светозар Милетић" у Земуну, положила је и делегација нашег Удружења, као и Удружења војних пензионера града Земуна.

Такође, велики број чланова УПВЛПС, присуствовао је и догађају на аеродрому Батајница, где је аеромитингом и приказом оперативних способности Војске Србије, као и примопредајом купљених МиГ-29 из РФ, обележен овај велики јубилеј из наше историје. Пензионисани војни летачи су и овога пута показали да су верни својој некадашњој професији и војсци у којој су провели свој радни век.

УПВЛПС на обележавању 73-ће годишњице ослобођења Београда у II светском рату

Поводом 73 године од ослобођења Београда у Другом светском рату, у српској престоници организован је Меморијални марш под називом „Кораком слободе“. На почетку манифестације, која је окупила велики број Београђана и њихових гостију, учесницима се обратио министар одбране Александар Вулин који је истакао да данас живимо у слободном граду и слободној земљи зато што смо се за то изборили.- Слобода не долази сама од себе, не добија се. За слободу се бори, за слободу се живи. Ми живимо у слободном граду и слободној земљи не зато што је неко одлучио да нам слободу да, не зато што је неко одлучио да имамо право и да можемо да будемо слободни, да будемо део слободног света, него зато што смо се за слободу изборили. Они који су корачали овим градом много пре нас изборили су наше право да будемо на бољој страни света. Наши животи не смеју да обрукају њихове животе, наши животи не смеју да буду мање храбри него што је била њихова смрт. Ми данас говоримо у слободном граду и слободној земљи слободних људи, ми данас сами одлучујемо ко су нам пријатељи и ко су нам непријатељи, сами одлучујемо о томе у ком правцу ћемо да водимо и развијамо земљу, а то можемо зато што су нам они изборили место на бољој страни света. Право које су нам они изборили ми нећемо дати никоме и нећемо га изгубити низашта. Остаћемо слободна, сигурна, војно неутрална земља, земља која ће сама одлучивати о себи, рекао је министар Вулин и нагласио да наша деца данас имају право да сама одлучују о својој будућности. - Било је времена када се овим улицама није пролазило под овим заставама, када смо свесно окретали главу од своје историје и правили се да слободарска традиција није наша, плашећи се да ћемо слободом и љубављу према њој некога увредити. Нема увреде у љубави према слободи и поштовању оних који су се за слободу борили и изборили. Има увреде у забораву и стиду, у томе да се победник стиди своје победе. Ако су најбољи међу нама изборили победу откуд нама право да не будемо достојни ње, рекао је министар Вулин честитајући Београђанима слободу извојевану пре 73 године.Учесницима Меморијалног марша обратио се и градски менаџер Горан Весић који је нагласио да Београд, после вишегодишње паузе и занемаривања слободарске традиције, већ трећу годину за редом поново с поносом обележава Дан ослобођења Београда. - Та слобода извојевана је у крви 2.953 припадника НОВ и више од 940 црвеноармејаца који су дали своје животе на београдским улицама. Никада нећемо знати тачан број рањених бораца и цивилних жртава, јер за слободу Београда октобра 1944. борио се и огроман број грађана који се придруживао ратницима. Наша је срамота период у коме смо занемаривали њихове жртве и та срамота не сме никада да се понови, рекао је Весић у обраћању Београђанима.У програму организованом поводом обележавања 73 године од ослобођења Београда учествовао је и Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“ , а на неколико пунктова дуж Теразија до Калемегдана одвијао се и сценски приказ борби за ослобођење српске престонице. Као и претходних година, у маршу "Кораком слободе",  учествовао је и један од наших најстаријих чланова Удружења,  Борисав Бора Филиповић, који је у нашем РВ и ПВО дуги низ година обаваљао дужност штурмана и летача-стрелца и који је као младић учествовао у завршним операцијама за ослобађање Београда и Земуна од фашистичког окупатора.

И данас, у 91-ој години живота, крепко и поносно је ступао улицама, којима је пролазио у борби против нацистичких врагова пре 73 године!

МОРС, УПВЛПС

фото: Игор САЛИНГЕР/МЦ Одбрана

Владимир Алексић, лекар и пилот: Први Србин који је полетео на летелици сопствене конструкције

Владимир Алексић је први Србин који је полетео једрилицом сопствене конструкције у октобру 1909. године, само неколико година након браће Рајт (1903). Осим тога што се сматра једним од пионира ваздухопловства, био је и лекар, писао је песме и новеле, бавио се политиком, свирао је клавир, говорио је више страних језика и преводио Гетеа. Без обзира на све што је учинио, данас је неправедно заборављен.

52-021Др Владимир Алексић је рођен 1873. године у Банатском Новом Селу. Након неколико година породица Алексић се сели у Панчево, где Владимир завршава основну школу, а студије медицине у Грацу. Иако је умро веома млад, у 38. години, успео је да током живота много чим одушеви Панчевце. Једноставно, био је човек испред свог времена. Отворио је прву ординацију у Панчеву, и као да то није било довољно, те је обезбедио и први рендген свом граду. Био је власник санаторијума који је превазилазио европске критеријуме по својој опремљености (1908). Поседовао је операциону салу, медицинске апарате, купатила, водовод и струју. Био је први Панчевац са аутомобилом. Важно је напоменути да је Панчево добило електричну струју скоро 20 година након Алексићеве прве електричне централе.

Врло је могуће да би данас неко толико успешан, независан и имућан покушао да оде из Србије, или не би ни марио за тим у каквом стању се налази друштво. Међутим, доктор Алексић је имао много шира схватања. Због свести о непрестаним покушајима мађаризације, основао је патриотско друштво „Узданица“. Пошто је један од начина очувања националног идентитета управо снага интелекта, на дружењима које је „Узданица“ организовала слушала су се предавања из технике и уметности, читале су се песме. Дружио се са Исидором Секулић…Наиме, доктор Алексић је велики значај придавао српској књижевности. Наравно, одржавана су предавања из ваздухопловства на којима је говорио др Алексић. Због једне набујале родољубиве изјаве био је притворен два месеца. Одузимање слободе му је тешко пало, па је своју тугу изразио стиховима – написао је песму „Роб“.

  • Жеља за летењем јавила се на тераси санаторијума, одакле је пуштао своје прве моделе.

Према сачуваним документима, новинским исечцима, белешкама и фотографијама, од којих се највећи део налази у Музеју ваздухопловства у Београду, др Владимир Алексић је међу првима почео сам да прави летелице. За ваздухопловство се заинтересовао 1907. године и, ослушкујући вести о напретку авијације које су до њега стизале, почео је израду летећих модела авиона које је бацао с крова свог санаторијума.1908-hart-o-berg-by-wright-flyerКроз практичан рад на моделима, уз податке из књига и новина, стекао је искуство које му је омогућило да се упусти у израду летелице у природној величини. Како би употпунио знање и имао што више података, августа 1908. године отпутовао је у Париз где је присуствовао летовима браће Рајт. Постоји вероватноћа да се са славном браћом том приликом и упознао, а потом и дописивао. У Паризу је купио материјал потребан за грађу летелице и прикупио податке о моторима који су тада прављени и уграђивани.

По повратку у Панчево, почео је да прави већу једрилицу, типа двокрилца, која је била завршена у дворишту његовог санаторијума почетком јесени 1909. године. У послу му је помагао столар Јордан, који је по његовим нацртима израђивао дрвене делове. Помагали су лекари и друго особље санаторијума. Новине су пратиле напредак у раду и писале:52-01„Доктор Владимир Алексић у Панчеву конструисао је посве нов аероплан који је у оригиналној величини, а по захтевима модерне технике о летењу, практично и изведен… Идеја се наслања на научну основу, али је у свим појединим деловима скроз оригинална. Ових дана ће први покушаји њиме бити учињени.”

Цела справа била је тешка свега 70 килограма, носеће површине 44 квадратна метра. Аероплан, како је своју једрилицу називао Алексић, био је изграђен од шупљих дрвених цеви. Горња носива површина износила је 24, а доња 12 квадратних метара. На крајевима горње површине били су покретни делови повезани челичном ужади преко командне палице.  Њима се давао жељени правац летелици. Један од разлога великих димензија једрилице била је намера да, попут других пионира авијације, у своју једрилицу угради мотор и претвори је у авион!

Почетком октобра 1909. године летелица је завршена и састављена у дворишту санаторијума. За пробне летове др Алексић је одабрао пропланак на породичном имању на источном рубу Панчева, два километра од манастира Војловица. У присуству суграђана, на данашњи дан, 17. октобра 1909. године покушао је да полети једрилицом помоћу гумене ужади (нешто попут праћке). Једрилица се попела на висину од неколико метара, али је због неусавршености и могуће невештине летача нагло полетела ка земљи и делимично је оштећена.avion_vladimira_aleksica„…И тако, позвао ме је на свој први лет. Изашли смо ван града. На једној благој падини стајала је та чудна справа с два крила и скијама уместо точкова. Др Алексић се сместио у седиште на предњем делу. Његови помоћници затезали су некакве гуме и на његов знак пустили су овај чудан авион. Летелица је одједном полетела навише па се онда заклатила и ударила о земљу…”, изјавио је један од сведока догађаја.

Узбуђењу и одушевљењу није било краја. Надалеко се причало и писало о др Владимиру Алексићу и његовом „крилатом змају”. Штампа у Мађарској прва је писала о епохалном открићу младог Панчевца, потом се вест пренела кроз Европу до Америке.

Први покушај није обесхрабрио нити поколебао Алексића. Био је чврст у намери да на једрилицу угради мотор. На овом послу радио је током 1910. године, али су новчане и породичне тешкоће успориле његове намере. Почетком 1911. године спрема се на пут за Америку, где је намеравао да купи мотор за своју летелицу. Осим тога, желео је да након уградње мотора обави и неке исправке. Намеравао је да саонице замени точковима како би авион лакше и брже полетео.

Нажалост, болест га је омела. У јесен 1911. године у Београду је оперисан од упале слепог црева. Поле хируршког захвата добио је тровање и 24. децембра 1911. године и умро. У Панчеву му се данас ни гроба не зна. У близини пољане са које је др Владимир узлетео, касније ће нићи фабрика авиона „Утва“. Кажу да у Панчеву има уличица са његовим именом, а сећање на овог пионира наше авијације једино баштини Макетарски клуб из овог града, који носи име „др Владимир Алексић“904239_362977773822737_1374768800_o

Живот на земљи му је био кратак, лет још краћи, али довољно дуг да буде историја! (М. Илић)

Милан Ракић

(на основу текстова и фотографија Јова Симишића, Гордане Бушин и Музеја ЈРВ)